Maylin

35.

Dorian's P.O.V. A/N:(Omg ljudi evo nastavak započinje s Dorianom ja sam uzbuđena,jer je ovo prvi put da pišem s njegovog stajališta,hope you guys likee itt ;) )

''Voliš li ga?'' upitam mrtav ozbiljan,dok se njene plave oči šire od iznenađenja pretpostavljam.

''Molim?'' uzvrati zbunjeno,a nisam ne znam zašto sam postavio ovo jebeno pitanje,jednostavno moram znati.

''Čula si me zar ne?'' podignem jednu obrvu provocirajući nju samu i tako je savršeno izgledala potpuno zbunjena.K vragu zašto je teško normalno razgovarati u njezinoj blizini?

''Slušaj,to je osobno pitanje'' mahne rukom ''Ja i ti popravljamo ove odnose,ali ne misliš li da je malo glupo pitati me nešto takvo s obzirom da ja ne znam ništa o tebi?'' namrštim se na njezinu izjavu.Zašto mora znati mene? Nema se tu šta znati,ali Marie ko' Marie znatiželjna do bola i ne mogu joj odoljeti.Nervozno se igra sa svojom dugom kosom izbjegavajući moj pogled.Možda joj taj Tommy ipak nešto znači u smislu više od prijatelja.

''Dobro.'' Izdahnem i približim joj se.Mada je to opasno,prokleto dobro miriše,uff moram se smiriti.

''Idemo u sobu.'' Kažem i uhvatim je za ruku.Okej ovo je pogrešno zvučalo,čak sam se nasmijao na njezinu reakciju,tko zna što je pomislila. ''Šta se smiješ koda ti je slon prdnuo u facu?'' slobodnom rukom me udari u rame,ali ovaj put ću joj oprostiti.

Polako zatvorim vrata sobe i sjednem na krevet.Ona je i dalje stajala pokraj vrata.

''Hoćeš sjesti ili?'' pokažem rukom na krevet.

''Ovako je bolje.'' Nervozno reče,te se pomjeri prema stolu tako da me je gledala pravo u oči.Te nebesko,plave oči,doslovno su me gutale iznova svaki put kad bi napravio kontakt s njom.Izludit će me.

''Što želiš znati?'' upitam hladno i evo opet se vraćam hladni Dorian,svijete odjebi.

''Je li u redu da pitam,mislim ako ne želiš ja-'' prekinem je u pola rečenice ''Daj u redu je.'' Objasnim iznerivranim tonom,mada sam trebao to malo bolje pokazati,ja i moj jezik.

''Dobro onda.'' Nasloni se na stol i zatim ušuti na trenutak.''Sjećaš se kako smo se upoznali.'' Kao da bih to mogao zaboraviti.Osmjehne se nekako stidljivo,pa nastavi ''Pitao si me kako sam umrla.'' Kimnem glavom,već vidim kamo ova priča vodi.

''Ja ću ti odgovoriti na to pitanje,ali onda i ti meni moraš.'' Stisnem zube,ali ipak pristanem.

''Tiče se i Tommya.'' Opet taj kanarinac.

''Uglavnom Tommy i ja smo prijatelji iz djetinjstva,stalno smo se družili i on je jedini bio uz mene kada mi je bilo teško u starom životu znaš?'' pogleda me neiskvareno,pa nastavi ''Da ne idem u detalje,onog dana kada sam umrla posvađala sam se s njim.'' Njeno lice je odjednom postalo blijedo. ''Rekao je da ima osjećaje za mene,da je zaljubljen u mene.'' On je što?! Znao sam,prokleto se vidi da je zaljubljen u nju.

''Nisam mu povjerovala,sve je to bilo previše čudno i tako iznenada.'' Zastane i okrene glavu u stranu. ''Sjećam se da sa u ljutnji potrčala prema cesti i ja nisam gledala...Auto se iznenada pojavilo.'' Duboko uzdahne jer joj sigurno nije lako pričati o ovome. ''Pa već možeš predpostaviti što se dalje dogodilo.'' Ustanem se i došetam do nje. ''Žao mi je.'' Tiho izgovorim i privučem je sebi u zagrljaj.Ona definitivno nije zaslužila nikakvu bol,a ja ispadam tako jadan i sebičan.Šmrcne u moja prsa,pa me lagano odgurne.

''Dobro sam,pomirila sam se s tim...'' rukom obriše suze koje su joj pobjegle i smatram da joj trebam reći svoju smrt,bez obzira koliko ću sebe mrziti poslije ovoga.

''Moja obitelj nikada nije bila ona savršena,puna ljubavi i mira,mislim svaka kuća ima nesuglasice,ali moji su bili drugačiji.'' Započnem tiho i primjetim da je upijala svaku moju riječ,nadam se da ću uspijeti završiti priču prije nego što izletim iz stana.

''Moja mama se brinula za mene i mog starijeg brata,dok otac...''namrštim se na samu pomisao njegova imena i izgleda. ''On je bio propalitet,svakakvi zločini,od krijumčarenja droge,oružja tko zna što je sve radio dok to mama nije saznala.Onda je se sve promjenilo.''

''Tukao ju je svaku noć,iako je ona glumila da je sve u redu,mada sam znao da nije.Tako smo jednu večer ja i moj brat ušli u dnevni boravak kako bi ga ovaj put zautsavili,imali smo plan da ga se riješimo,željeli smo da se izgubi iz naših života i da nas ostavi na miru,ali on...Taj prokleti gad nije želio.'' Bijes se kupio u meni i samo se nadam da se Marie ne boji. ''Izvadio je pištolj Marie.'' Glas mi pukne i osjetim njezin dodir na svom ramenu,neću plakati,prokleto neću. ''Sjećam se kako ga je preklinjala da to ne učini,ali on je bio lud,nestao je i to više nije bio moj otac.Bez razmišljanja sam skočio u trenutku kad je opalio...Sve je postalo crno nakon toga.'' Cinično se nasmijem i ponovim ono što je ona rekla. ''Pa već možeš pretpostaviti što se dalje dogodilo.'' Završim,dok me ona privlači u snažan zagrljaj.Trebalo mi je ovo,trebao sam prije izbaciti sve iz sebe.''Doriane,tako mi je žao,nisam te trebala smarati sa svojim glupim pitanjima.Oprosti.''

''Nisi znala Marie,ovo je tako užasno,nisam želio pričati o tome.Osjećam se tako jadno.''

''Nisi ti kriv,znaš to.'' Šapne tiho dovoljno da ja čujem.Možda joj se gadim,ja i moja jebena prošlost.

''Znaš što je najgore?'' odmaknem je od sebe i pogledam u te nebeske oči. ''Što ne znam što se dogodilo nakon što sam upucan.Ne znam jesu li živi ili mrtvi...''

''Nadam se da je se tvoj otac pokajao i da je njih poštedio.'' Spusti pogled pun sažaljenja.

''Ja sam još dobro završio.'' Ustanem se i odšetam do vrata. ''Moram biti malo sam,nadam se da razumiješ.'' Kimne glavo i požurim prema izlazu,trebam zraka.

Marie's P.O.V.

Ja i moja prokleta znatiželja,samo se nadam da nije ljut na mene što sam tražila da otkrijem kako je umro.Svjesna sam zašto je se onako ponašao.Hladno i odsutno,sve je toi bilo s razlogom,a ja sam mislila da je to samo njegov ponosni ego.K vragu i ja.

''Maylin?'' tišinu u sobi prekine ni manje ni više već Zen.Što on radi ovdje?

''Zen? Što radiš ovdje?'' upitam bez razmišljanja.

''Imam nekog posla,pa sam vas došao obaći.'' Osmjehne se ''Gdje je Daniel?''

''Ne znam,možda ima nekakvu obavezu.'' Slažem.

''Ništa,mislio sam te pitati da odneseš ovu kutiju.'' Spusti se,pa uzme bijelu malu kutiju pokraj vrata.

''Naravno,gdje točno da je odnesem?''

''Kuću za trening,ja imam nekog posla,pa ne stignem ako ne možeš pitat ću nekoga drugog.''

''Ne,u redu je ja ću.'' Ionako će i meni goditi malo zraka,a šuma je pravo osvježenje.

Evoo gaa,jedno od dužih nastavaka xd onda što kažete na sve ovo? Na Dorianovu prošlost? Molim vas da ostavite komntar,od sljedećeg nastavka će biti akcije i napete situacije xd wow čak se rimuje bravo ja,stay awesomee ,zanemarite greške i hvala svima!!

5Y