Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 19 - U potrazi za istinom (Deo 1)

Istanbul-Hatay, 2001.godina

Sećam se, dok smo bile u Adani tek sam uspavala Deniz.Puno je plakala.Nije mogla da prihvati da smo sad same.Nedostajala joj je majka, ali se i plašila da ne omanem.Plašila se da nas Mahmut ne nađe.Ali najviše...plašila se za mene.Ako nas on nađe znala je da me ovaj put neće ostaviti u životu.I tako...Noću sam razmišljala. Pitala se kuda ću stići i da li ću uopšte stići.I ono najvažnije-hoću li sačuvati glavu.U jednoj od tih noći videla sam senku u dvorištu preko puta.Kad je mesec bio pun često je ista senka bila vidljiva, dok kad ga nije bilo javljala se u prekidima.Toliko me je zaintrigirala.Raspitivala sam se i sve više mi se dopadalo to što čujem.Ne jer nemam osećaja za tuđu nesreću, nego više mi je prijalo saznanje da nisam jedina koja je bežala da bi sačuvala sopstveni život.Pojavio se on, neko ko bi me razumeo.Kasnije, od drugih saznala sam da je gđa Alije Salihova majka.Bilo mi je teško kad sam čula da se odrekla sina nakon skandala u policiji.Svi su zapitkivali.Od sramote nije smela da izađe na ulicu.Zatvorila se u tu kuću.Spalila sve uspomene na sina.Razmišljala je i razmišljala, ali nije mogla da svari.Iako je od tada prošlo 10 godina.Da njen sin bude izbačen iz policije na takav način.Velika sramota.Trebao je da lovi kriminalce, a ne da to postane.Zabolela ju je duša kad je shvatila šta se desilo.Njen muž, bivši vojnik čuvši to nije izdržao.Pridružio se ostaloj braći koja su časno poginuli za državu i narod.Svo ono ordenje koje je ostalo od babe, koja je bila bolničarka i pomagala ranjenima ali i od dede koga je predsednik države lično odlikovao nije vredelo više.I Salih je odlučio da nastavi porodičnu tradiciju.I njime su deca trebala da se ponose, jer bi časno nosio prezime.Ali ipak, verujući ljudima zaboravio je da je ušao među hijene.Pojeli su ga brzinom svetlosti.Smetao je i morao je da nestane.Zapravo, tako je u životu.Pošten čovek je levo smetalo.Tako je bilo-tako i ostalo.Jednom, tek je došao u policiju, na novo mesto.Zbog toga što je imao njuh i britak um su ga izabrali da vodi tim.Trebalo je razbiti jednu ozloglašenu grupu.Tada su se bavili proizvodnjom narkotika.Dopustili su mu da formira tim.Velika akcija je bila u pitanju.Imao je drugačiji pristup problemu.Mislio je da ako bude prijateljski nastrojen prema kolegama biće uspešniji, lakše će ih voditi jer nisu znali šta ih čeka na kraju puta.Život ili smrt.Godinu dana su pripremali i pomno pratili svaki njihov korak.Pala je odluka.Vreme je za delovanje.Oko ponoći su se sastali u skladištu.Spremao se sa prijateljima da bi krenuli u zoru, da uhvate kriminalnu grupu na spavanju.Gledao je sve dokaze, prelistavao iznova i iznova.

-Šta misliš?-upitao ga je Devrim pokušavši da vidi šta to gleda.

-Šta šta misliš? Ne razumem pitanje.

-Da li si siguran da ćemo ga uhvatiti?-ponovio je pitanje.

-Naravno da jesam.Preuzeo sam sve mere.Niko osim tima ne zna za ovo.Tako je bezbednije.

-Da da.Naravno.-otišao je van skladišta i pozvao nekog.

-Pa dal si ti normalan.Čovek hoće da te hapsi a ti mu dolaziš na noge?

-Ništa se ti ne brini.Ući će on u ta kola.

-Šta si namerio?

-Zaista me to pitaš?

-Dobro, dobro.Neću ništa reći.Samo pazi.Možemo svi da nastradamo.

-Ne brini se.Pored mene je neko ko nam garantuje da će nas Salih ostaviti u životu.

Džehver se zagonetno smejao i bacio pogled ka osobi koja je bila iza njega.Uživao je.Devrim se vratio kod Saliha.Bio je malo nervozan.Trudio se da se ne primeti.I dalje je prelistavao dokaze, čistio oružije kada je stıgao auto.Devrim se izgubio.Džehver je hladno ušetao u skladište i seo na stolicu.