Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 24 - Smrt Elčin Onal(deo 9)

Zmija, je sedeći na krevetu s druge strane toliko posmatrao veselu Ajše da je zaboravio na vreme.Posmatrao je njenu promenu, ono što je sad.Shvatio je da samo malo pružene ljubavi promeni svakog čoveka, pa I nju.Rešio je da prekine tu tišinu I krene u napad.

-Ajše, hoćeš li doći ovamo malo?

-Verovatno sam ti dosadila s tim ogledanjem.

-Ne.Nisi.Zašto tako govoriš?

-Ne znam.Možda sam dosadna.

-Ne nisi.Samo si srećna.Imaš pravo na to.

-Znaš-zastade, sede kraj Zmije I poče da priča-mnogo sam srećna.Samo želim da sit u kraj mene.

-Samo to?

-Da.Sve bih učinila da se to ostvari.

-I napustila ovaj posao?

-Da.Sve.

-Onda ćeš mi pomoći oko neke male stvari.

-Koje?

-Recimo da ćeš biti dvostruki agent.

-Šta to znači?

-To znači da ćeš Pacovove tajne odavati meni, a ja ću ih dati mom šefu.

-Molim? Ne, sigurno sam pogrešno čula.Mora da je tako.Čekaj...Sve bilo zbog ovoga.Da me prevedeš na svoju stranu.I ovaj poklon i...A ja glupača.Pomislila sam das je to bilo od srca.

Ovo ju je šokiralo.Prosto nije očekivala.Shvatila je da je kao I svaka žena pala na čari I reči jednog muškarca.I ona je upala u zamku.Konačno.Brzinom svetlosti je pokidala ogrlicu s sebe I bacila je na pod.Nakon toga jednostavno je izašla.Nema ona šta da traži više tu.Prećutaće Pacovu, neće ništa reći ali će se skloniti.Za svoje dobre.Nesvesno, našla se pred svojom sobom.Bilo je jako teško pogledati je.U nju nije ušla 3 meseca.Tačnije od onog nemilog događaja nije je ni pogledala.Sada kad je ostala bez zaštite puno je teže.Pokušavala je da nađe gram snage u sebi I da napravi korak.Međutim nije išlo.Toliko je bila obuzeta svojim strahovima da nije ni znala da je neprijatelj iza leđa.Mahmut je sa strane stajao I posmatrao je.Čekao je trenutak kada će joj se približiti.

Ajše je konačno skupila snage da zakorači.Stegla je ruke u pesnice, udahnula duboko I prešla granicu između hola I njene sobe.Stala je na sred prostorije I otvorila oči.Istog trenutka kroz glavu su prolazile scene nemilog događaja tako brzo da ništa nije mogla da pohvata.I javljale su se iznova I iznova.Želela je da to zaustavi međutim nije bilo šanse za to, izgleda.Suza je skliznula niz obraze a srce samo što nije iskočilo iz grudi.A Mahmut kao da je samo to čekao.

-Znao sam da ćeš da dođeš ovde.-reče naslonivši se na vrata.

-Ti?-okrete se uplašeno k njemu.

-Da, ja.Rekao sam ti da ćemo to ponoviti ali mi nisi verovala.-reče, zatvori vrata I poče da joj se približava.

-Skloni se od mene.-reče udaljavajući se.

-Bilo nam je lepo prošli put.Bila si tako...-približi joj se I pomilova je po grudima, a zatim dodade-zanosna.

-Šta je bilo lepo? To što si mi uradio? Uništio si me.Ne podnosim više mušku ruku.

-Ajše.Tvoj posao je ovo.

-E pa više nije.

-Molim, molim? Znaš kako možeš iz ovoga izaći.

-Pustiće me Pacov.

-Pustiće te Pacov? Koga lažeš.Nije njega briga za tebe.

-Nije istina.Samo me je poslao na prinudni odmor.