Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 20 - Onurovo slepilo (Deo 1)

Kiša pomešana sa suncem staje.Kao da se nebo otvorilo.Čeka.Nekoga čeka.Možda to Bog plač za nečijom sudbinom koja je bila očigledna, a možda...Ko zna.Dok se s jedne strane sunce teškom mukom probijalo kroz guste i tmurne oblake sa druge strane ti isti oblaci su kružili i vraćali se da uguše sunce.Tako, lagano je i noć krenula da se spušta.Ozge je opet pogledala na sat koji je imala na desnoj ruci.

-Opet ga nema.Rekao je da će brzo doći.-ustala je i šetala u krug.

Pogledala je u telefon.Sigurno ga je zvala više od 50 puta.Nije se javio.Pomislila je možda su ga njegovi zdržali.Neće sad da unosi nemir.Mıslıla je da sačeka još malo.Dala je sebı posao da ne bı mıslıla.Uzalud je bilo.Zazvonio je telefon.Trgla se.Pomislila je da se nešto desilo njenom vereniku.Kada je videla dobro poznat broj svoje majke nije se javila.Jednostavno nije želela da je i ona nervira u ovom trenutku.Ali telefon nije prestajao da zvoni

-Halo.Šta sad hoćeš?-upitala ju je Ozge preko telefona.

-Zar se tako razgovara sa majkom?

-Izvini, ali ja se ne sećam da je imam.

-Vidim nervozna si zato neću da dužim.Vratila sam se.

-Gde si se vratila?

-Kući.Gde bi se vratila? Videla sam se i sa ocem.Doći će večeras.Kad završavaš sa predavanjima?

-Sa predavanjima?

-Na fakultetu si zar ne?

-Da, da.Na fakultetu sam.Dobro, doći ću večeras.Hajde, vidimo se kasnije.

Ozge je prekinula vezu.Ostala je tako, ukočena.U šoku.Ko bi mogao da pretpostavi da će se njeni roditelji vratiti? Niko.Sada, nije postojao samo problem gde je Onur nego kako da objasni rodfiteljima da se verila i počela da živi sa dečkom.Sedela je na ivici dvoseda.Pitala se šta sad treba da radi.Počela je da diše otežano.Nije znala na koju stranu.Osećala se kao da je jedni vuku na jednu stranu a drugi na drugu.Kao da izlaz nije postojao.Sve do onog trenutka kada kada je rešila da pošalje poruku.

-Nisam sigurna da li ću doći na večeru.Prvo moram da se dogovorim sa Onurom.

Dok je kucala poruku ruke su joj se tresle.Strahovala je od reakcije svojih roditelja.Pitala se zašto se sad sve iskomplikovalo, sad kad je sve u redu.Bila je na granici da pomisli da joj je ovo neko smestio, neko ko ne želi da ona uđe u porodicu Jener.Mislila je kako će se izvući iz ovog problema, jer izlaza nema.Njene strahove je prekinuo poziv.Istog trenutka je ispustila telefon koji se razbio.Sve mu je poispadalo...sim kartice, maska, memorijska kartica.S razlogom je bila uplašena dok je majka ludela što joj je prekinula vezu.U istom trenutku je došao njen muž.

-Zašto si me zvala?

-Da večeramo svi zajedno kao porodica-odgovorila mu je.

-Pa od kad smo mi to porodica?

-Pa hajde da se jednom tako ponašamo.

-Šta dobijam glumom? Ništa.

-Isto kaže i tvoja ćerka.

-Oh konačno da se složimo u nečemu.Uzgrad, gde je ona?

-Ne znam, zvala sam je prekinula je.Ah evo je, zove.Halo.

-Ispao mi je telefon.Nisam ti namerno prekinula.

-Šta se dešava s tobom? Gde si ti zapravo? Nema ti odeće, cipela, ničega.Na nekom putovanju si? Gde si?

-U istanbulu.

-Zašto si sve odnela iz sobe?

-Verila sam se.