Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 21 - Sudbonosni susret (deo 3)

Sad je već počeo da brine.Onur tako nešto nikad nije uradio i niti će.Video je da nema njegovog novčanika, patika i jakne.Ovo je bio znak da reaguje.Ali zastao je.Mislio je da je možda otišao da prošeta, da možda ne treba odmah da paniči.Seo je.Vreme je tako sporo prolazilo.Ozan više nije imao živaca.Pitao se gde bi čovek koji ne vidi mogao da ode.Nije imao izbora negó da pozove Zejnep.

Zejnep i Bariš su sedeli u salonu sa Hikmetom.Oboje su ljuti na njega.Ne mogu da se načude kako može da misli da Onuru nađe ženu. Zejnep se pitala da li on zna kako bit o unesrećilo Onura.A takođe je sigurna da nikad ne bi pristao.I treće i najvažnije-ona nikad ne bi pristala da oženi sina na takav način.Mislila je da se podrazumeva da čovek čim stupa u brak srećan je jer je pronašao ljubav svog života a i večnog prijatelja koji će biti s njim i u dobru i u zlu, u zdravlju ali i u bolesti do kraja života.Pošto je ljubav njegovog života napustila brod kad nije trebalo to je bio znak da nije žena njegovog života i da bi brak s njom bio greška. Verovala je da će se jednom u njegovom životu pojaviti neko kad mu bude bilo najteže, da će ga utešiti i lagano osvajati njegovo srce.Ali dobro.Želje su jedno a stvarnost sasvim sasvim drugo.Njene misli su bile okupirane ovim pitanjima i kao i uvek odgovora ni na vidiku.Nije ni čula da joj mobilni zvoni.

-Zejnep.Telefon ti zvoni.Zar ne čuješ?-upitao ju je suprug

-Misli su mi negde drugde.Eto, odlutala sam.

-Draga, sve će biti u redu.Veruj mi.-uhvatio ju je za ruku i pomilovao je.

-Kad mi se ti tako obratiš, kažeš neku lepu reč, utešiš ja ne mogu da mislim negativno.Dobro je da si u mom životu.-rekla mu je Zejnep nasmešila mu se i pogledala ga u oči.

-I ti u mom Zejnep.I ti u mom.-pogledao ju je u oči jako nežno i poljubio joj ruku.

-Halo.Ozcane smiri se.Nije mogao nigde da ode.I sami smo videli danas.Ne vidi.Sigurno je tražio da ga odvedu do Emrea.Dobro, evo dolazimo.

-Šta je bilo?-upitao ju je Bariš.

-Kaže da je Onur nestao.

-Kako je mogao da nestane?-upitao je Hikmet.

-Ne znam oče.Kaže da ga nema.-govorila je Zejnep zabrinuto.

-Brzo.Idemo u bolnicu.On je sad rasejan.Ko zna gde je otišao.-govorio je Hikmet i ustao je s namerom da ide u bolnicu.

-Oče...Kuda?-upitao ga je Bariš

-Kako kuda? Valjda u bolnicu idem s vama.-odgovorio je Hikmet.

-Ne ideš ti nikuda.To ćemo da rešimo mi, njegovi roditelji.-odgovorio je Bariš.

-Oče, mene ne gledaj.Pusti nas jednom u životu da rešimo problem.-odgovorila mu je Zejnep.

-U redu, ali javite mi šta se dešava.

Zejnep je brzo istrčala zajedno sa suprugom.Razumljivo je.Majka. Uvek brine.Uvek strahuje.I uvek oseća.Kroz glavu su joj prolazile samo najcrnje misli s obzirom na situaciju u kojoj se nalaze.Nikako ne bi preživela da se Onuru opet nešt5o desi.Od kad je sahranila svoju ćerku Onur joj je bio sve.Tako je ostalo do danas.Prosto i pomisao n ato ju je ubijala.Znala je da ne može da se obrati policiji.Onur je pre samo par sati nestao.Do sutra u podne ne može ništa.

Dok je ona brinula, trougao Simge-Umut-Šebnem poprimio je nove razmere.Onakve kakvim se niko nije ni nadao.Pošto se Simge jedva izvukla da je ne otkriju šta mulja s Umutom, pokušala je da se koncentriše na posao.Mada znajući da je nešto mnogo primamljivije čeka tamo negde nije joj bilo lako. Ipak čim je završila svoje scene jedva je dočekala da ode a Ahmet opet nije stigao da je uhvati.Počeo je opasno da sumnja da je u nekoj paralelnoj vezi.Opet.To je bila Simge.To je ono što je volela-uzbuđenje i adrenalin koji oseća kad radi tako nešto.A Ahmet...Nije mu bilo drago zbog toga jer je prihvatio ovu ulogu nadajući se da će makar još jednom ponoviti tu posebnu noć kao nekad.Uspomene su ga pritiskale.Zato se vratio.Ostao je tako skamenjen.Video je da je u daljini ušla u nečiji auto.Bilo mu je jasno da je ovaj put neće tako lako osvojiti.Odustao je od nje, zasad.A Simge se usresredila na Umuta.