Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 24 - Smrt Elčin Onal(deo 12)

S druge strane, u Hataju je bilo sve previše mirno.Devojkama se to nije sviđalo, ali su ćutale.Tišina u vili je značila da će neko od ukućana odleteti na onaj svet.Međutim to i nije bilo tako čudno.U takvom okruženju žive.Prosto, čovek nauči pravila ponašanja i sledi ih.I Ajnur je polako počela da usvaja ona najstrašnija ali i najčudnija pravila.Činilo joj se da je Ajše previše povučena pa lagano odlazi kod Pacova, da pokuša da dobiju dozvolu za izlazak.Lagano je pokucala na vrata Pacovove kancelarije.A on kao i uvek, sedeo za svojim stolom i radio.

-Mogu li da uđem-upitala je Ajnur.

-Naravno.-reče joj, a zatim Ajnur je ušla i sela.Zatim je Pacov dodao-Znaš da ne trebaš ni da pitaš.

-Uvek zaboravljam.

-Dobro je da si došla.Moramo da razgovaramo.

-O čemu?

-O Ajše.

-Baš zbog toga sam došla.Pacove, s njom se nešto ozbiljno dešava.Zabrinuta sam.Molim te, pomozi mi.

-Izvedi je danas.Idite u grad.U Adanu na primer, možete i do mora malo.

-Možemo da odemo do plaže?

-Da.Traži kola i reci Pacov je rekao da vas odvezu na more.Usput kupite nešto za jelo.

-U redu.Hvala ti.

Nakon ovoga, počela je da gleda onako nežno u njega.A on samo se čudio otkud ti pogledi.

-Ajnur?

-Reci?

-Zašto tako gledaš u mene.

-Nisi ti tako loš.Samo ti fali ljubav.

Nakon ovoga izašla je napolje, a Pacova je ovo začudilo.Uopšte nije očekivao ovakav komentar od Ajnur.Ali brzo se trgao pošto je morao da završi započetno.Telefon je zazvonio.

-Znači imaš dokaze? Sjajno.Jesam jesam.Udaljio sam je.A čim vidiš da auto izlazi iz dvorišta pošalji mi Mahmuta.Odmah.-rekao je i prekinuo vezu.

Sada...Izraz lica mu se promenio.Nije to bio onaj čovek od malo pre. Dok nije primio ovaj poziv bio je zadovoljan, a sada...Na licu mu se ocrtavao bes, strah, nezadovoljstvo.Međutim nije ništa uradio.Samo je pokušao da diše duboko i pomisli na ono što sledi.

Malo dalje od njegove sobe, Ajnur vraćajući se iz pravca Ajšine sobe bila je iznenađena.Pitala se zašto je ne može naći u njenoj sobi.Još uvek nije dobila odgovor, a to ju je baš zanimalo.U trenutku kada se pitala gde će naći Ajše, ona se stvorila pred njom.

-Ajše, gde si.Svuda te tražim.

-Evo tu sam.Šta treba-rekla je Ajše uplašeno.

-Ništa.Htela sam da te pitam želiš li samnom da prošetaš.Kao ranije.

-Ne sećam se da smo tako dobre drugarice kao ranije.

-Samo sam želela da izađemo, da probamo da razgovaramo.Može li? A i ti nisi dugo izašla napolje.Bilo bi lepo da udahneš malo vazduha.

-U pravu si.Sačekaj me u kolima ukoliko si spremna.

-U redu.Idem prvo da se spremim, pa silazim.Nemoj da kasniš.

-Neću, ne brini se.

Ajše je polako krenula k svojoj sobi.Ali s vremena na vreme se okretala.Kad je bila sigurna da se Ajnur dovoljno udaljila otišla je u Zmijinu sobu.Nije ga bilo.

-Zmijo,gde si.-traži ga po sobi.

-U kupatilu sam.Izlazim.

-Oh pa tebi je to kosa mokra.Tuširao si se?