Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 5 - Elčin pokušava da spasi sopstvenu glavu

Hataj 2001.god.

Dani u bolnici su brzo prošli.Ja sam se osećala kao da se juče desilo.Mahmut i majka nisu ni pitali za mene dok se Deniz redovno raspitivala kod Selima.Bila je srećna jer sam dobro.Konačno se oslobodila malo tog straha od izlaska na ulicu.Selim je došao i otvorio dušu dok sam pakovala svoje stvari. 

 -Kako si?-upitao me je. 

 -Odlično.Izgleda da me puštaju kući.-odgovorila sam tužnim glasom. 

 -Lepo. 

 -Nije lepo, ostao je ožiljak. 

 -Živa si.Šta još hoćeš? 

 -Da, živa sam.-rekla sam zamišljeno. 

 -Moram da ti kažem nešto.Sedi tu. 

 -Šta se dešava? 

 -Pazi na Deniz.Deca sa ulice je ne vole. 

 -Lepo su se slagali.Tako ona kaže.Lepo se igraju. 

 -Laže te,Elcin.Deca je mrze.Prošli put kad je pokušala da se uključi u igru gađali su je kamenjem.Nemoj da je šalješ na ulicu. 

 Bila sam šokirana onim što sam saznala.Šokirana i besna.Svesno sam slala Deniz u vučiju jazbinu.Nikad joj nisam stavila do znanja da to znam.Zato je više nisam slala na ulicu.Brinula sam za nju.Sve što sam u životu uradila, uradila sam zbog nje, da se izvučemo iz ovog pakla.Selim je otišao, a ja za njim.Išla sam drugom stranom da me ne bi videli i otišla sam na svoje mesto.Gazila sam poljima i stigla s druge strane mog mesta za bežanje.Ovaj put sve je bilo drugačije.Sela sam.Sati su mi prolazili vrlo brzo.Razmišljala sam.Više sam se i od toga umorila. Samo sam to mogla da radim.Da razmišljam.Sada moje ambiciije su rasle.Završila sam osnovnu školu i nisu mi dali da idem dalje.Ja sam želela više, mnogo više. 

 -I to je to-govorila sam-Preživela sam, ali postoji nešto što me stalno na to podseća.  Stalno.Svakog trenutka.Svake sekunde mog života.-besnela sam. 

 Prvi put posle mnogo vremena sam zaplakala.Znala sam da ovo neću tako lako pokriti.Dok sam ožiljak gledala u ogledalu rastao je moj bes prema Mahmutu Onalu.Počelo je da se smrkava i krenula sam laganim korakom kući. 

 -Nema za tebe pozajmice.Već si kod drugih zadužen do guše, hoćeš još?-pitao ga je gdin Pacov. 

On je bio makro.Držao je javne kuće u okolini, ali se povremeno bavio zelenaštvom. 

 -Hitno mi treba, kako ne razumeš Pacove? Odrubiće mi glavu.-molio je Mahmut Onal. 

 -Ko te je terao da sve uložiš na kocku? 

-Dobro, bio je loš dan.Sledeći put će biti bolje.

 -Ne može! 

 -Uzmi šta hoćeš, samo me ne odbijaj-očajnički je molio, a Pacov se zlobno nasmejao. 

 -Šta imaš da mi ponudiš? To tvoje ne vredi ni 5 kuruša. 

 -Tebi trebaju nova lica.Ja ti nudim ne jedno nego 2 takva.Jedna ima 7 godina a druga 14.Ova druga je žustra, borbena.Dopašće se mušterijama.Čujem da vole žestoke devojke.Ja imam jednu takvu.Stariju. 

 -Tvrdiš? 

 -Naravno.Ova mlađa je kao anđeo.Dobra, mirna.Samo je dobro uplaši I tvoja je 

 -Koliko ti treba? 

 -100.000 eura                                                             

 -Štaa?