Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 24 - Smrt Elčin Onal(deo 1)

Istanbul-Hatay 2001.godina

Polako se popela uz stepenice.Duša joj je bila u nosu, kroz telo je prolazila neka čudna struja.Koraci su bili sve sporiji, a sve zbog njenog ogromnog straha od Simge jer nije ubila svoje dete.Na pamet joj je pala ona scena od sinoć, koja ju je istovremeno uništila ali I omogućila joj da konačno skine taj povez s očiju.Konačno...dolazi do sobe.Zastaje.Duboko diše I pokušava sebe da smiri.Jedan korak napred I ušla je u sobu.Jeste se plašila.Umirala je od straha jer zna da može nauditi njenoj bebi.Gledala je po sobi.Nikog nije bilo.Odjednom sa terase je ušla Simge.

-Bravo.Bravo!-govorila joj je Simge I aplaudirala

-Šta hoćeš-upitala ju je Šebnem.

-Šta hoću? Šta hoću?-počela je da kruži oko Šebnem I da se histerično smeje.

-Ššš-ta hoćeš od mene Simge?-ponovila je pitanje mucajući I udaljivši se 1-2 koraka od nje.Stajala je kod vrata koja vode na terasu, okrenuta leđima k izlazu.

-Šta je bilo? Sad se plašiš? A nisi se plašila kad si ostala trudna?A?-viče I prilazi 1-2 koraka prema Šebnem.Ona se udaljava.Izlazi na terasu.

-Odkud znaš da sam trudna?-upitala je iplašeno.

-Ti stvarno misliš da ćeš da se tako igraš I da ću ja na sve to da zažmurim.Je li? Znaš li ti šta sam ja uložila u ovo? Znaš li? I stvarno ćeš misliti da ćeš se tako lako izvući?

-Ne.Ne mislim.

-Šebnem, ne igraj se samnom!

-Ne igram se.Ne želim ni da vas vidim više.Ni tebe ni Umuta.Ne zanimate me.Zanima me samo moje dete.

-Šebnem, iskušavaš me.Nemoj!

-Ništa ti ja ne radim.-stala je uz ogradu na terasi.Gleda dole, a zatim u Simge.Preplašena je.

-Znači nećeš da abortiraš kao što si se dogovorila s Umutom.Jel tako?-upitala ju je besno, a zatim dodala-Šebnem, abortiraćeš!

-Ne! Ko će me naterati? Ti?

U toj svađi Simge se izgubila, a Šebnem još više uplašila.U tom guranju Simge nije shvatila da je uhvatila Šebnem za ruke I pokušala da je baci sa terase.

-Dete je Emreovo!-vikala je Šebnem.

Simge je upala u neku vrstu šoka.Polako je sklonila ruke sa Šebnem I naslonila se na spoljni zid.Šebnem je od straha, neizvestosti pokušavala sebi da dođe.Stajala je naslonjena na ogradu od terase.Trudila se da svakog uveri u tu laž, pa čak I Simge koja nikako nije mogla u ovo da poveruje.

-To je laž! Dete je Umutovo.

-Nije.

-Lažeš!

-Simge, ne zanimate me više! Radite šta hoćete.Više me nije briga.Ja samo želim svoje dete.A vas dvoje u koju ćete se planinsku kuću sakriti, voditi ljubav ili samo meni smejati.To me više ne zanima.

-Samo malo...O čemu pričaš?

-Da te pitam nešto.Da li je Umut još u onoj kući ili se vratio u stan da te namoli da se vratiš u krevet? Misliš da sam ja glupa, da ništa ne shvatam?

-Barem si do sad bila.Ništa nisi shvatila.

-Hvala Bogu tu si se ti našla da pomogneš.Slušaj me dobro Simge-rekla je unela joj se u lice I dodala-Za tajnu se ništa ne brinite.Čuvaću je odlično.A što se tiče mene nek zaboravi da sam postojala.Neću da ga vidim.Ni tebe ni njega.Sad mi se sklanjaj s očiju.Pod hitno.-rekla je I udaljila se malo, a zatim je počela da viče na Simge-Izlazi napolje!