Ovo je priča o onoj tamnijoj strani života i navodi nas na mnoga pitanja koja sebi moramo da postavimo: ko smo, šta smo, da li sudbina zaista postoji i od čega se sastoji zapravo život.Elčin Onal nam priča jednu neobičnu priču o devojčici od 14 godi...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Majka je otišla u sobu.Starost ju je stigla.Jedva je hodala.Lagano korak po korak pela se uz stepenice pokušavajućí da sakrije svoje uzbuđenje jer je posle toliko godina srela sina.Licem u lice. Pokušala je da proguta sav bol koji se nakupio tokom proteklih godina.Da li je uspela? Nije.Bilo joj je još teže.Kroz glavu prolaze stare slike, budi se bol koji je zakopan duboko u srcu, od suza koje se slivaju niz njeno lice jedva diše.Gledala je kroz prozor u nebo i obraćala se Bogu.
-Bože, šta sam ti zgrešila pa da me tako kažnjavaš?
Nije više imala koga da pita, a ni kome da se obrati.Živela je dan za danom pokušavajući svoj bol da zakopa.Nije mogla.Kako zaboraviti porodičnu tragediju.Ni mesec dana nije prošlo a ona je pokopala i muža i ćerku a sina precrtala za sva vremena.Izvadila je kutiju i gledala ono malo slika što je sačuvala.Kao i svaka majka koja pati za svojim čedom, tako je i ona.Suze su padale i kvasile sliku ćerke.Ni Salih nije bio bolje.Gledao je kroz autobus divne predele.Ali samo njemu se nije tako učinilo.Posmatrao je dete sa svoje desne strane.Odprilike dečak je imao 3-4 godine.Prvi put je išao na dalji put, reklo bi se.
-Mama, gde je tata?-upitao ju je sin, a majka je spustila glavu.
-Mama, gde je tata?-upitao ju je sin iznova
-Vidiš li sine nebo?
-Vidim.
-Vidiš kako je plavo i ima malo sunca.
-Vidim, mama.
-Eto, to je drugi svet.Tvoj tata se preselio u raj.
-Ali ja ga ve vidim.
-Ali vidi on tebe.I čuva te.-rekla je pomilovavši sina po glavi, dok se on zagledao u nebo.
Dete je pokušavalo da u oblacima pronađe figuru oca a Salih ih je posmatrao.Setio se porodice, te rane koja ima bolni ožiljak.Zaboravio je na sve.Čak i na to da su ušli u Hataj.Samo je mislio o tom ožiljku koji nosi na duši.
-Laž je da vreme sve leči.Ko je mogao da smisli takvu laž? Vremenom, rane počinju da zarastaju ali ostane ožiljak.On boli, s vremena na vreme.Ponekad i peče.Može i 100 godina da prođe ožiljak neće nestati.Samo će postati manje vidljiv ljudima.Kako vreme bude prolazilo manje će boleti.I godine će proći jedna za drugom, ali on neće nestati.Razum neće to dozvoliti.Podsećaće srce svaku noć kad ostaneš sam da postoji nešto što boli.I tako doveka.
Autobus je pristao u stanicu.Izašao je i udahnuo čist vazduh. Prijalo mu je posle svega.Okretao se i gledao.Zanimalo ga je kako pakao izgleda.Uopšte nije izgledao tako.Čak naprotiv, bio je vrlo prijatan na prvi pogled.Čovek nije imao utisak da nešto tu nije u redu ili da se odigrala neka drama. Međutim, kao stari lisac zna da prvi izgled u 99% slučaja ume da prevari.Šetao je ulicama i zagledao ljude.Nije imao trag pa je setivši se koliko su se sestre Onal sakrivale pod verskom odećom setio da ode u džamiju.Kada je došao nikog nije bilo.Raspitivao se kod meštana za sudbinu 2 sestre.Uputili su ga na Zejhan, baku koja je mogla da mu sve kaže.Živela je daleko, u brdima.Pratio je slepo uputstva meštana.Došao je do šume.
