Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 23 - Ja želim to dete (deo 4)

Seda se naslonila na vrata i smeškala se.Osećala se lepo, prijatno ali i pomalo nervozno jer uskoro će slušati uputstva od Jamana i odigrati ono što je već napisala.To ju je istovremeno i uzbuđivalo i plašilo.Vratila se do te iste fotelje gde je scenaio ostavljen da stoji.Pogledala ga je onako nežno.

-Znači danas se ti i ja družimo, zar ne?-upitala je i nasmejala se.Sela je i počela da uči rečenicu po rečenicu.

Šebnem je taksijem stigla do Umutove zgrade.Bila je jako vesela.Dugo ga nije videla i iskreno se radovala ovom susretu.Išla je ovaj put liftom.Želela je pomalo da se pričuva.Sada ima o čemu da se brine.Bila je dosta uzbuđena.Mislila je da za njih dolaze bolji dani.Zapravo, bila je ubeđena u to a nije znala da je sve jedna prevara velikih razmera samo da bi je kontrolisali.To je ono što nije ni zamišljala.Već je stigla do vrata.Prvo je namestila kosu.Kad je osetila da je spremna pozvonila je.

-Gde li si?-upitala se Šebnem stojeći pred vratima.

-Kćeri mog Umuta tražiš?-upitala ju je starija gospođa noseći kese u ruci.Satajala je iza nje i upravo izašla iz lifta.

-Da, gospođo.Sigurno je u bolnici.Tamo ću ga potražiti.

-Ne idi džabe kćeri.Nije tamo.Sinoć je bio treća smena.

-Pa gde li je onda? Znate hitno mi treba.Želim da razgovaram s njim.Ja sam njegova devojka.

-Devojka? Nisam znala da je onu ostavio.-rekla je ne tako glasno za sebe međutim Šebnem je većinu čula.Starica je dodala-Hajde, uđi.-pozivajući je da uđe u njen stan koji se nalazio pored Umutovog.

-Ah ne, ne bih.Smetaću a i...

-Nećeš nećeš.Sama sam.-zastala je, a zatim i dodala-Nismo se upoznale.Ja sam Umutova nana.-rekla je I jedva pružila ruku od kesa.

-Zaista? –upitala je I brzinom svetlosti pružila ruku a zatim dodala-Drago mi je da smo se upoznale.Odavno želim da upoznam Umutovu porodicu.

Šebnem je bila presrećna jer je saznala nešto o Umutovom životu.Na prvi pogled ta starica joj se dopala kao osoba.Tako je nežna, topla, vesela...Odavala je utisak prave majke.Međutim Umut se vratio pre nego što je njegova nana nešto više rekla.Srdačan I topao razgovor Šebnem I njegove nane ga je šokirao kada je izašao iz lifta.

-Šebnem? Nano?-rekao je pomalo uplašeno.

-Ah došao si?-upitala ga je nana.

-Da, da. Posle ću svratiti kod tebe.Šebnem, ulazi unutra.-rekao joj je polako i nežno ali pogled mu je bio pun besa.

Uopšte mu nije bilo svejedno.Njegova tajna zamalo na površinu da ispliva, mislio je.Zato je i ugurao Šebnem u stan brzinom svetlosti a nanu ostavio u čudu.Ona je slegla ramenima i ušla u svoj stan.Umut je ušao ljuto u dnevnu sobu stavovši do znanja Šebnem da mu se ova njena poseta ne dopada.

-Zašto si došla?

-Zašto sam došla? Umute ti možda nisi svestan ali mi smo zajedno.

-Jesamo, ali...

-Nema ali.Kad god me pozoveš ja se iskradem iz kuće i dođem ali kad se ja tebe uželim...Ne, to je problem.Da li ti mene koristiš?

-Naravno da ne.Ali rekli smo da se nećemo toliko često viđati....Zbog bezbednosti.

-Za tim nema potrebe.Ja ću se razvesti, kao što sam ti rekla.

-Za tim sad nema potrebe.

-Vidi ga sad.Znaš šta.Meni je ovo toplo-hladno dosadilo.