Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 22 - Zbogom Deniz(Deo 4)

Od tog dana prošlo je sigurno još neko vreme.Sada, vreme se promenilo.Nije bilo više ni s od sunca.Izgubilo se.Bilo je i vreme.Uskoro počinje novembar.I izgleda kao da se ništa nije promenilo.Svi su se otuđili i otišli na svoju stranu.Dok jedni lete od sreće drugi se dave u okeanima tuge koja im je postala najbolji prijatelj.To nije dobro, zar ne? Ali tako je bilo.

Iako se činilo da se ništa ne dešava, sa jedne strane Istanbula planirala se akcija duboko u Beogradskoj šumi u gotovo mrklom mraku.Salih je mnogo voleo to mesto jer je mogao nesmetano da radi sa svojima.Signala nije bilo, a prostor je bio napušten što mu je tako odgovaralo.Tu je bila ekipa od odprilike petoro ljudi.Sedeli su za drvenim stolom koji su postavili jer često tu rade.Bili su naoružani do zuba.Lampu u ruci je imao samo Salih, međutim nije bila upaljena.Lagano su spustili pištolje na sto.Salih je počeo sa sastankom i dogovorima.

-Šefe, zašto si nas ovde okupio? Koga treba da smaknemo?-upitao je peti.

-Polako...-odgovorio mu je Salih mirnim tonom.

-Šefe, mislim da nam takav tip akcije fali.Daj malo da omastimo brk.Nismo odavno.-krenuo je četvrti.

-Ma čekajte ljudi.Nećemo nikog ubijati.Ovaj put idemo u drugi tip akcije.

-Kakav?-upitao je prvi.

-Uvući ćemo se u vučiju jazbinu.-odgovorio im je Salih sa blagim zlim smeškom na licu.

-Molim?-upitao je prvi iznenađeno, sa malom dozom nesigurnosti na licu.

-Idemo kod Pacova u jazbinu.-odgovorio je Salih s nekom dozom zla u očima.

-Šefe, reci da se šališ.-odgovorio mu je prvi.

-Pa kad sam ja voleo da se šalim?-upitao je Salih.

-Nema šanse.Pa jesi li ti normalan.Šta će biti kad nas provale? Sve će nas pobiti ko krtice.

-Toga se bojiš? Smrti?

-Ma ne šefe nego mi žao da izginu toliki ljudi zbog glupog Pacova.Ne želim da više zbog njega da gubimo ljude.Dosta je bilo.

-U pravu si.Zato i ovo radimo.Da ne izgubimo dve vrlo bitne osobe.Drugačije rečeno-sprečićemo ga da ih se dokopa a vi možete usput da malo omastite brk.

-Pa tako reci šefe.Šta treba da radimo?-rekao je četvrti.

-Ovako...Vas dvojica.-pokazao je na prvog i četvrtog-Idete u Hataj u vilu da nađete prostitutku po imenu Ajnur i postarate se da vam da Pacovov mobilni.

-Što to?-upitao je četvrti.

-Ne postavljaj pitanja.Previše si radoznao.

-Ma ja to šefe da ne zabrljamo.

-Ništa se ti ne brini.Dobićete potrebne informacije.

-Dobro, šta da radimo kad uzmemo telefon?

-Haker će instalirati jedan program i tiho se vraćate kod mene.A onda sedimo i čekamo trenutak za akciju.Jesmo li se razumeli?

-Jesmo šefe.

Prvi I četvrti čovek tj Zmija I Balavi su odmah krenuli.Sa Salihom je ostalo svega troje ljudi.Toliko mu je bilo dovoljno za prostor Istanbula.Samo ga je brinulo jedno-da ih Pacov ne uhvati.Toliko ga je ta misao plašila.Čak mu nije dozvoljavala da radi.Taj prokleti strah da će izgubiti voljenu osobu ga je ubijao.Setio se svoje sestre Zare ali I kad je taj strah poslednji put osetio.I njegovi najbliži su videli da se puno promenio od kad se vratio iz tog sela u blizini Adane.Ne prepoznaju ga.Više nije to onaj isti surovi kriminalac koji ne mari da li I koga ubija.A silno se trudio da to sakrije.Međutim bilo je nemoguće izgleda.