Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 19 - U potrazi za istinom (Poslednji deo)

Došli su po mraku.Bilo je jezivo koliko je bilo mirno.Saliha takve stvari ne plaše, odrastao je u divljini, igrao se sa vukovima a kasnije, dok je bio deo policije morao je da nauči da se sam snađe I osloni na prirodu.Ovi uslovi su mu išli na ruku.Mahmutu nisu.Nije se plašio ali mu nije bilo ni svejedno.Ulazili su sve dublje u šumu, postajalo je sve mračnije, sve hladnije.Strahovi polako postaju istina a ne mogućnost odigravanja scenarija u našim glavama.Mahmut počinje da strahuje.Sumnja.Možda ga je Pacov poslao dag a ubije.Nije od sinoć dobio vesti o Ajnur a nije je ni video.Makar iz daljine pošto mu je zabranjen prilazak.Glava bi mu letela da se sazna.Sada, pitao se šta će se desiti.

-Prokleta bila Elčin.U kakve gluposti si me uvalila, a mogla si lepo da uživaš.Kakva budala od devojke.-govorio je sebi u bradu.

-Rekao si nešto?-upitao ga je Salih.

-Ne, ne.

-Dobro.Stigli smo.

-Šta ćemo da radimo?

-Čekamo zveri.

-Kakve zveri?

-Vukove, medvede...Šta naiđe.

-Šta naiđe?

-Nije valjda da si se uplašio?

-Ma ne.

-Vidim.

-Daćeš nam oružije valjda.

-Ne.Ostavio sam ga u kolima.

-I kako misliš da se branimo? Rastrgnuće nas vukovi.

-Imaš neki problema s tim? Šalim se.Šta si se uzvrpoljio?

-Pa nije mi svejedno.Idem mečki na ruku.

-A zar ovde to nisi učinio? Pacov te može maknuti svakog trenutka.

-I to što kažeš.

-Evo ti ovo.Sklopi pištolj.Imaš 3 metka.

-A ti?

-Ja idem da potražim nešto za jelo.Skoro je padala kiša.Pokušaću da im uočim tragove da vidim kuda su se kretali.

-Nisi ozbiljan, zar ne?

-Izgledam li kao da se šalim?

-Znači ozbiljan si?

-Da.Ništa se ne brini.

Salih mu je predao manju kesu i otišao.Kada se dovoljno udaljio postavio je meso prekriveno svežom krvlju ubijene životinje.Samo da bi navadio makar jednog vuka na Mahmuta.Popeo se visoko na jedno drvo da bi imao pregled situacije.Mahmut se uzvrpoljio, plašio.Želeo je da što pre izađe odatle.Znao je i zatvorenih očiju da pištolj rastavi i sastavi, ali nije znao da napravi nešto što bi poslužilo kao pištolj.Sklapao je delove, pokušavao.Nije išlo.Salih ga je sa uživanjem posmatrao.

-Ovaj kao da se igra.Ccc zar nije bio u vojsci.Kao da ništa tamo nije naučio.

Nastavio je da posmatra.U sebi se radovao osetivši vuka.Bio je i u pravu.Nailazio je a Mahmut nije ništa uradio.Odjednom čuju se koraci, neko se približava.Zna da je blizu a ne vidi ga.Strah se širi telom, zauzima ga.Bio je to jako čudan osećaj jer ga je poslednji put osetio pre 15 godina.Mislio je da se neće vratiti.Slike greha iz mladosti se vraćaju.Vuk je obilazio okolo.Mahmut je znao da je tu blizu ali ga nije video.Okretao se ali ništa.Salih se zabavljao i s visine posmatrao.Sada vuk se približavao, a Mahmut je bio uplašen.Za život, za sve.Taman kad je krenuo ka njemu upucan je od strane Saliha.Mislim da u tom trenutku ni sam nije bio siguran šta se desilo.Da li je živ ili mrtav ili pak negde između.