Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 23 - Ja želim to dete(Deo 1)

Istanbul-Hatay 2001.godina

-Izvoli-otvorila je vrata i pokazala mi je rukom da uđem u kola crne boje.Bio je u pitanju luksuzni crni džip marke mercedes.

-Pošto ste toliko uporni ja određujem gde i kako ćemo pričati.-odgovorila sam nervozno.

Klimnula je glavom i rekla vozaču da je sačeka.Odšetala sam sa strane sa tom ženom.Bila je lepa.Lepo obučena.Crna kratka haljina, takve naočare punđa, jakna koja se kopča sa strane i kratke čizme.Bila je u crnom kao da žali nekog.Prvi put sam je u životu videla.I jak je utisak ostavila na mene.Videlo se da odeća koja nosi ne može se kupiti za 20,30 ili 50 lira već za mnogo veću sumu.Rekla bih da je dizajnirana.Ali svejedno tako je to lepo izgledalo na njoj.Kladim se da i u jeftinijim prodavnicama isto mogu naći.Pa nisam razumela tu potrebu da se tako oblači.Valjda je to odlika bogatih.Da se takmiče ko će veću svotu novca dati na određene komade.Nebitno.U tim mislima sam bila kada smo zastale ispred restorana koji je bio u blizini.

-Zašto smo stale?-upitala sam.

-Izvoli.-pokazala mi je rukom da uđem i dodala-Samo ćemo razgovarati.

Ušla sam.Već neko joj je odmah pritrčao i uzeo nam jakne.Nazvao ju je Simge.Dobro sam zapamtıla to ıme.Bilo je dosta zvučno.I nemoguće je bilo da ga zaboravim.Toliko je bilo zvučno, a i ona je odisala samopouzdanjem.Kao da sam nešto svoje u njoj videla.Čim smo ušle izazvale smo neku pažnju što nikako nisam želela ali eto...znatiželja.Zanimalo me je šta želi da mi kaže.Čovek koji nam je prišao trudio se da sakrije svoje uzbuđenje ali nije uspeo. Očigledno je bila važna osoba, pomislila sam.Međutim nikako nisam mogla da shvatim ko je ona zapravo.Prava enigma.Međutim...Nisam htela da ništa pitam.I onako smo previše pažnje privukle.Čovek bi još razgovarao a Simge ga je zaustavljala rekavši da želi punu diskretnost i da je niko ne uznemirava.Moram to da završim pre nego što Salih izađe.Samo sam o tome mislila.

Sele smo.Ćutala sam.Došao je isti onaj čovek i dao nam jelovnik.Ja sam sedela prekrštenih ruku.Simge je uzela svoj pa je pogledala u mene.Odavala sam utisak nezainteresovane osobe.Makar sam se trudila da tako izgledam.Čim je Simge uzela i jelovnik koji je namenjen meni pokazala mu je da može da ide.Uzdahnula je.B ilo je očigledno da svakog trenutka nešto može da pođe po zlu.

-Nisi uzela jelovnik?-rekla je gledajući ga.

-Ne želim.-pogledala sam je u oči i rekla

-Ostaćeš gladna.Jedi nešto.-rekla je gledajući u jelovnik.

-Neću jer ću za 5 minuta otići odavde.Toliko imate vremena.-rekla sam nervozno, a zatim Simge je ostavila jelovnik sa strane.

-Ovo ne može da se ispriča za 5 minuta.

-Onda skratite i počnite odmah da pričate.

-Dobro.Imam jedan predlog za tebe.

-Izvolite.

-Tačnije...Imam jednu bračnu ponudu za tebe.Želimo da oženimo jednog dečka.I mislimo da si ti pravi izbor za to mesto.Mi smo dobra, poštena porodica.Poštovana u društvu i što je najvažnije vrlo bogata.Neće ti ništa zafaliti a može da ti reši probleme.To je ukratko.

-Molim? Šalite se zar ne? Niste ozbiljni?

-Ne.Ozbiljna sam.

-Naravno da ne pristajem.Ko ste vi uopšte?

-Jedna očajna žena.Taj momak mi je poput sina.Želim da mu pomognem.Njega iz tog pakla samo može da spasi jedna mlada devojka poput tebe.

-Ne može!