Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 22 - Zbogom Deniz(Deo 3)

Zagrlile su se i Zejnep je izašla iz ordinacije.Nije želela te famozne ispraćaje.Otišla je kako je i došla-dostojanstveno i u tišinu.Hodajući poslednji put tim hodnikom sećala se svega što je u bolnici doživela.Za Zejnep je to bio udarac koji je hrabro podnela.Jako je volela svoj posao ali sada ima prioritet.Gulšah je bila pomalo tužna, znam.U trenutku sam se setila onog trenutka kad sam je ovde dovela.Bila je tako srećna zbog posla.To nikako nisam mogla da zaboravim.Izašla sam iz zgrade i otišla taksijem kući.

Sa druge strane Salih nije mogao da bude miran.Nalazio se u svojoj kući u Istanbulu.Čekao je vesti o onome kog traži.

-Jesi li stigao?

-Jesam šefe?

-Reci ti meni informacije.Šta imaš?

-Šefe a da me pitaš nešto drugo?

-A šta bi ti da te pitam? Kad će lepo vreme? Ma prekini.Znhaš da moram tu malu da nađem.

-Ali nema je.I Pacovovi ljudi je traže.

-Eto zato mi se žuri.

-Traže je ali ne mogu da je nađu.Počeli su da veruju da je otišla iz zemlje ili se ubila.

-Ma gde će da se ubije?

-Pa nije nemoguće.Možda su je saterali u ćošak.

-Ne bi se ubila kad ima toliko para kod sebe.Sigurno se zavukla u mišiju rupu.E sad je treba izvući.

-Treba šefe ali kako kad je sestra s njom? Ne možemo ništa osim da čekamo da sama izađe.

-Znaš šta...Menjamo plan.Prati Pacovove ljude.Najbolje ćemo je uhvatiti ako pratimo njih.I javljaj šta si uradio.

-Hoću šefe ništa se ne brini.

Čovek je izašao a Salih je seo.Pobledeo je od muke.Ovim potezom rizikuje 2 nevina života.Zna ako ne stigne na vreme da će se sve završiti na jako loš način.To nikako nije želeo.Međutim strah da nas Pacov ne pronađe pre njega je bio veći, mnogo veći.Pomislio je da ako ne rizikuje neće ništa ni dobiti.A veliki rizik znači i veliki dobitak.Salih nikako nije bio jedan od onih koji sede i ništa ne rade.A sada...Totalno je bespomoćan.Pokušavao je da se koncentriše na posao ali nije išlo.Sedeo je za stolom i nešto pokušavao...ali opet ne ide.Jednostavno, strah da neće uspeti je bio veći od razuma.

Dok je Salih brinuo kako će se ta potraga završiti vratila sam se u hotel sa sestrom.Deniz je pogledala u mene.Primetila sam taj tužan anđeoski pogled.Bilo mi je žao.Svega sam je lišila, ali ovo što sledi...Plašilo me je.svesna sam da i ona zna da nam se pišu crni dani.Posao nisam našla i niti ću.Deniz je sela na krevet i pogledala me tužno.

-Seko...Seko...

-Reci-odgovorila sam tužno.

-Zašto si tužna?

-Nisam, ko je rekao das am tužna?-odgovorila sam sa kiselim osmehom.

-Jesi.Seko šta se desilo?-upitala me je i sela kraj mene na krevet.

-U pravu si.Tužna jesam ali biće bolje.

-Zar mi nećeš reći šta se dešava.Jesam mlađa od tebe ali nisam slepa.Znam, trudiš se da ne primetim ali zar se mismo zaklele da ćemo deliti i dobro i zlo.

-Kad je moja mala seka toliko porasla?-zagrlila sam je i poljubila u kosu.

-Odrasla sam onda kad smo otišle iz sela.

-Izgleda.

-Šta se desilo onda? Zašto si tužna? Nisi našla posao?

-Odkud znaš?