Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 24 - Smrt Elčin Onal(deo 7)

Dok su svi u vili Jenerovih rešavali svoje problem ja sam bila na putu k novoj školi.U toku puta Salih je bio miran, nije pokazivao emocije kao nekada.Totalno se u sebe zatvorio.Par puta sam ga pogledala međutim nisam dobila povratnu reakciju.Shvatila sam da je jako ljut na mene.Zapravo njegova ljutnja nije bila samo to već ogroman strah da ne pređem na drugu stranu.Čovek kad je besan lako pogreši, lako granicu pređe.Tako je I on mislio da je ja mogu lako preći I napraviti greške koje neću moći da popravim dok sam živa.Zato me I upisuje u državnu srednju školu.Mogao je da mi obezbedi mnogo više I mnogo bolje ali nije hteo.Želeo je da se vratim u stvaran život.Stigli smo.Škola nije izgledala ništa posebno.Škola ko škola.Prepuna dece, ali I dežurnih profesora.Otvorili su nam vrata.Izašli smo.

-Hajde Asli-rekao mi je Salih.

-U redu, idem.-rekla sam.

Dvojica su stajali ispred nas a dvojica iza.Salih se I ovaj put brinuo za moje obezbeđenje.Opet ništa nije hteo slučaju da prepusti.Ja sam imala veliku kapuljaču na glavi koja potiče od mog duksa.Tako sam se osećala spokojnije.Ovo je deci privuklo pažnju.Pitali su se ko li je to, ko to dolazi a trebalo je da izazovemo baš suprotni efekat.Dok smo išli k direktorovoj kancelariji usput sam tiho pričala sa Salihom.

-Jesi li siguran da je ovo u redu mesto? Jesam li ovde sigurnija nego u nekoj privatnoj školi?

-Šta je? Gospođica se brzo navikla na standard?

-I sam znaš da to nije ono o čemu pričam.

-Pa o čemu onda pričaš?

-O svojoj sigurnosti.Jedino me to zanima.Zar me neće ovde naći? Puno ću se kretati.

-Dosta je bilo izolacije, Asli.Zoveš se Asli Turgut.To si zapamtila zar ne?

-Da.A šta je s Ceren?

-Ceren ne postoji više.Izbrisali smo je.Previše je komplikovano.Od sad pa dokle god udišeš ovaj vazduh ti si Asli Turgut.

-U redu.Shvatila sam.

-A šta je s Burcu.Ona isto dok je živa ostaje Burcu Çelik?

-Da.

-Imam pitanje.

-Reci.

-Ko sam ja? Odakle sam? Da mi ukratko objasniš da nam se priče podudare.Čisto da ne zabrljam.

-Samo klimaj glavom.To je dovoljno.

-U redu.

-Vas dvojica-reče ljudima koji su ispred nas bili i dodade-vratite se i stražarite ispred škole.Vas dvojica-reče drugoj dvojici koji su ostali i dodade-Vi ispred direktorove kancelarije.

Tako su i učinili.Čim smo stigli sekretarica nas je pustila unutra.Skinula sam kapuljaču.Iznenadila sam se samim izgledom kancelarije.Toliko je bila lepa, puna nekih grčkih figurica.U odnosu na ostatak škole bila je najbogatija, što mi je bilo jako čudno.Sada, brinula sam se samo da ne pogrešim I ne progovorim kada se to ne očekuje od mene.

-Dobardan-reče Salih I pruži ruku.

-Dobardan-reče direktor I pruži ruku.Posle Saliha I ja sam pružila ruku ali sam ćutala.

-Šta ćete popiti?

-Tursku kafu, za nju čaj.

-Melis, donećeš mi 2 turske I jedan čaj.-reče preko telefona.

-Kako ti se dopada naša škola?-upitao me je director.A ja...ćutala sam.Čim sam pogledala u Saliha klimnuo mi je glavom na šta sam dodala-Lepa je.