Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 21 - Sudbonosni susret (deo 1)

Istanbul 2001.godina

Za Onura vreme kao da je stalo.Nema ga.Ne postoji više.Pokušao je da u glavi sklopi kockice, da shvati šta se upravo desilo.Zbunjen je.Odjednom počinju da se javljaju glasovi u glavi.Odzvanjaju.To je bio glas Ozge.

"Ostaćeš slep do kraja života! Nisi više ništa moje! Zbog tebe Emre umire. Tebe žalim. Ni jedna te neće želeti jer pobogu ko želi takvog muža?"

Nešto iznutra je počelo da boli.Tu vrstu bola nije do sad poznavao.Kada od nekog saznaš za svoju strašnu sudbinu.Sve što si do tad zamišljao, planirao, maštao...Sve pada u vodu.Postoji samo jedno-mrak.Počinješ da se oslanjaš na sluh, na dodir.Ništa više nije poznato.Ni ti ljudi koje si do skoro smatrao porodicom.Ne poznaješ taj osećaj.Počinje da te plaši.I njega je sve to plašilo, ali u dubini duše se nadao da je sve laž, proizvod njene mašte.Ali i dalje jedan deo tebe se boji da je to zapravo istina.Suze iako su želele napolje nešto ih je sprečavalo.Porodica videvši da je Ozge besna izašla uleteli su u sobu.Onur je sedeo nepomično.Prva Zejnep je uletela, a Bariš je ušao za njom.

-Sine...-pažljivo mu je majka prišla i pomilovala po licu, a čim je videla te tužne oći shvatila je da se nešto dešava.Njeno majčinsko srce joj je to govorilo.Pružila je ruku k sinu i stavila je na njegov obraz.

-Da li je istina?-Onur je sklonio njenu ruku s svog lica i upitao je.

-Šta to?-Zejnep se uozbiljila, plaši se da je saznao nešto.

-Ono što je rekla Ozge?

-A šta je to rekla?

-Da ću oslepeti.Da li je istina?

-Ovaj...-izbegava da ga gleda u oči.

-Da li je istina?-Onur je ponovio pitanje ali ovaj put višim tonom

-Zejnep reci mu već jednom i onako treba da sazna.-govorio je Bariš

-Znači istina je?-tužnog lica pitao ju je Onur

-Jeste, istina je.

-Dobro a da li je istina da Emre umire?

-Odakle ti to?

-Nemoj da postavljaš pitanja nego daj odgovore!-uzviknuo je Onur

-Jeste, istina je.Sve je istina.

-Izađite napolje!-rekao je mirnim tonom

-Sine...Onure...Moraš da razumeš, sad smo hteli da ti kažmo...Sine...

-Izađite svi napolje!-vikuo je.

-Hajde, Zejnep.Ostavimo ga malo samog.Doživeo je šok.Hajde.

-Ali Bariše...

-Razumem, ali sad treba da budemo strpljivi.Ostavimo ga malo samog da proba da se presabere i shvati šta se upravo dogodilo.-rekao je Bariš pa su izašli napolje.

-Ne mogu da shvatim.Šta nam se ovo dešava? Od složne porodice šta smo postali.-govorila je kroz suze Zejnep.

-Zejnep, čuješ li ti sebe? Ti ozbiljno misliš da će bilo ko da se nasmeje na sve ovo?

-Neće, ali treba da razume da smo mi tu za njega.

-Šta bi ti uradila da se nalaziš na njegovom i da saznaš sve to od mene a ne od tvoje porodice.Da li bi te zabolelo?

-Naravno, ali vi ste tu...

-Nemoj, poznajem te.Sve bi nas oterala i ne bi želela ni da nas pogledaš.Zapravo je Onur to nasledio od tebe.U tome ste isti.