Karla Lončar - djevojku koju su roditelji ostavili dok je bila mala. Završila u domu, ali to ju njsta nije pokolebalo. Radi kao konobarica. Što se desi kad vidi nešto što ne bi trebala i život joj se pretvara u pakao.
Stefan Petrović - Najpoznatiji...
Samo da kažem da je ovo najgori nastavak koji sam napisala, neće biti sličnih ovakvih nastavak već samo ovaj. Ovaj nastavak citate na vlastiti odgovornost Ubrzo očekuje preokret
Ps. nemoj te ubiti i mrziti zbog ovoga
Nakon skoro 3 sata vožnje stižemo pred jednu ogromnu kuću. Pa jebeto koliko ih ima? Izlazi van dok za nama odmah dolazi i njegovo objezbeđenje. Ode nešto do njih te im nešto kaže, ne čujem šta, ali mu oni samo klimnu glavom. Uhvati me za nadlakticu i povede me bijesno prema kući. Bolje reći vučeći, dok se pokušavam otimati, ali uzalud.
"Draga nemaš šanse pored mene, zato prestani sa uzaludnim otimanjem." Govorim joj kad uđemo u kuću.
"Ti si monstrum." Govori lupajući me u prsa.
"Sama si napravila monstruma. Hoćeš li se popeti sama gore ili ću te ja popeti?"
"Idiote jed..." Govori dok me lupa i dalje po prsima. Lupim joj jedan šamar da joj se lice zarotira. Uzimam ju za lice i čvrsto primim za čeljust.
"Šta da radim s tobom malena? Nikako da naučiš pravila." Na to mi samo pljune u facu. Divim se njezinoj hrabrosti.
Samo se promuklo nasmiješim, obrišem se, a ona zadobije šamar s kojim je mislim prebrojala sve zvijezde na nebu. Završi na podu od šamara. Primim ju te ju prebacim sebi na leđa.
"Šefe odnijeli smo stvari u vašu sobu."
"Odlično, slobodni ste. Ja imam s njom posla. Ne prekidajte ako nije hitno." Govorim u prolazi dok me ona udara po leđima. Vidjet ćemo koliko ćeš sad snage imati. Unosim je u sobu, zaključavam vrata i stavim ključ u sef.
"Pusti me kretenu."
"Stvarno misliš da nastavljaš i dalje po svome? Može, meni paše." Uhvatim je za ruke koje stavljam iza i vežem. Postavim je da kleči, dok ja uzimam stolicu da sjednem i viski. Počnem naizmjenično šamarati, dok ona vrišti.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Slobodno vrišti, nitko ti neće pomoći." Kažem joj kad je opalim opet.
"Danas ti je očito dan za kažnjavanje." Govorim kad opet udarim.
"Reci mi misliš li ti da sam ja glup?" Upitam kad je primim za čeljust.
"Nešto sam te upitao?!!!" Pojačam stisak.
"N-e." Promuca.
"Zašto su onda mislila da neću vidjeti signale koje si davala policajcima na stajalištu?" Udarim joj opet šamarčinu.
"Nis..." Odmah je prekinem.
"Niti ne pokušavaj, danas ćeš biti toliko izjebana, toliko kažnjena da nećeš moći da progovoriš kamoli išta ostala. Valjda će te to naučiti pameti."
