Kralj Mafije 🔚

30

Vidim da je ona suzdržana, da joj ovo teško pada. Samo mrljavi po tanjuru.

"Jesi pojela?" Upitam kad vidim da više mrvaljivi nego jede.

"Jesam." Kaže tiho dok spusti pribor.

"Hoćemo ovdje ili u ured?"

"Svejedno." Slegne ramenima.

"Dođi." Kažem kad se ustanem te nas odvedem do dvorište i sjednemo. Vidim da je nervozna, a ni ja nisam u nikakvom boljem stanju.

"Ne znam od dakle da počnem." Kažem iskreno.

"Možda od početka, Diego mi je rekao da mi to ti trebaš ispričati." Napomenem mu.

"Prije par godina imao sam curu." Započne.

"Ti si imao curu? Zar nisi rekao da ti nikad nisu imao curu?" Odmah ga prekinem.

"Ove se ne želim prisjećati, mogu nastaviti?"

"Slobodno."

"Zvala se Mihaela, bili smo dosta dugo zajedno. Mislio sam da nikad nikog neću voljeti kao nju. Nakon par godina hodanja, zaprasio sam ju, na moju sreću ona je pristala." Čekaj on je bio u braku ili šta? Vidim da mu ovo pričanje teško ide, pa samo čekam da nastavim. Bolje mi je da sada šutim.

"Polako smo pripremali svadbu, nikud nam se nije žurilo, u međuvremenu nam je došlo još jedno iznenađenje, bila je trudna. Mojoj sreći tada nije bio kraja." Vidim da jedva priča i jedva suzdržava suze, ne razumijem.

"Mihaela je poginula, netko je postavio bombu na auto. I ona i naše dijete." Sve sam očekivala, ali ovo nikad.

"Žao mi je." Kažem iskreno dok meni suze kliznu niz obraze koje brzo obrišem. Ne mogu zamisliti kako mu je bilo.

"Nemoj da ti bude, jer tek najzanimljiviji dio dolazi." Govori dok sam ja zbunjena.

"Sebe sam krivio čitavo vrijeme, mislio sam da je bomba bila namijenjena meni. Uništavao sam se koliko sam mogao. Diego je rekao da je dosta i izvukao me. Prošlo je bilo 4 godina, ja sam se polako doveo u red. Nisam se pomirio s činjenicom da ih nema, ali sam nastavio živjeti. Otišao sam u Pariz poslom s Diegom da obavimo jedan sastanak. Tamo sam ugledao nju. Prvo sam mislio da haluciniram, da je to neka slična njoj. Kad sam pitao Diego on je isto rekao da je njemu ista ona. Krenuo sam za njom, kad sam je uhvatio i okrenuo doživio sam šok. Bila je ona, kao i malo dijete s njom."

"Ne razumijem?" Zbunjena sam.

"Nisam ni ja, ispalo je da bila samnom iz koristi. Sa svojim ljubavnikom je napravila bombu, te prezentirala kao da je ona bila u autu."

"A dijete?" Upitam dok mi suze klize niz obraze koja brzo obrišem.

"Napravio sam test gdje se dokazalo da nije moje, već od tog ljubavnika. Ja sam od tad odlučio da više niti jednu ženu ne pustim u svoj život. Da neću imati dijete, a još manje obitelj. Da će svaka znati pravila koja će morati poštovati. Znam da ovo ne opravdava šta sam ja tebi radio." Malo su me zaboljele ove riječi oko dijeteta i obitelji. Ja svakako jednog dana planiram obitelj, ali ima vremena.

Razovjerit ću ja njega, na kraju krajeve ja nisam kao ta njegova. Sve sam očekivala i na sve sam bila spremna ali na ovo nikad.

"Zar nije lakše bilo da prekine s tobom?"

"Bila je samnom iz koristi kao što sam rekao. Zašto bi onda prekinula kad me može iskoristiti zajedno sa svojom ljubavnikom?"

"Hoćeš li mi ikada moći oprostiti?" Upita s nadom.

Ja samo ustanem, a zamnom i on. Samo ga zagrlim, prvo je bio šokiran mojim postupkom, vjerujem da ga nije očekivao. Onda je i on mene zagrlio najjače što je mogao. Nije htio da me pusti. Oboje smo lili suze. Ovo je prvi put da ga grlim od kad sam se vratila, tek sad vidim koliko mi je falio. Očito nam je trebalo ovaj razmak da to shvatimo. Nakon nekog vremena se odmiče dok su nam oboje oči suzne, njemu više nego meni.