Kralj Mafije 🔚

62

Karla je već uveliko pred porođajem i samo čekam dan kad će se poroditi. Ne mogu reći da me nije strah kad je. Znam da je nju užasno strah zato ja pokušavam prikriti svoju brigu i biti maksimalno uz nju. Ne želim da misli o tome. Zato se trudim da niti ne idem na posao, samo odem na sat, dva da pogledam neke ugovore i potpišem neka papire i odmah se vratim kući. Naravno s druge strane je tu i Diego koji se ne javlja i nemam ideju gdje je, ali sam siguran da će se uskoro pojaviti.

Nakon što Karla zaspi polako se dignem da je ne probudim i odem do ureda da pregledam neke papire. Dok Karla spava ja radim i tako si skraćujem vrijeme. Jedva čekam da dođe naša princezica i da konačno budemo prava mala sretna obitelj.

Budim se s jakom boli koja me probada. Nikad me ovako nije bolilo pa prepostavljam da bi to moglo biti to. Stefana nema šta znači da  je sigurno u uredu. Pokušavam umiriti disanje ali mi i ne uspijeva baš pošto bol postaje sve jača. Jedva nekako ustanem i krenem prema Stefanu. Bol me užasno probada dok se polako krećem i držim za trbuh. Samo da sve bude u redu.

"Stefane?" Zazovem ga i tom trenutno osjetim kako voda curi iz mene. Što znači da mi je pukao vodenjak.

"Stefane?" Čujem Karlin glas i odmah dignem u glavu kako sam zadubljen u papire. Kad vidim kako voda ciri niz nju sve mi postane jasno te brže bolje krenem prema njoj.

"Krenulo je." Jedva kaže i počne paničari.

"Dobro, polako." Odvodim ju iz ureda.

"Denis sprema auto." Govorim mu u hodu i on odmah ode.

"Boli me." Kaže plačno i osjetim pod rukama da je već sva znojna.

"Možeš ti to. Misli kako ćemo uskoro upoznati svoju princezicu." Pokušavam ju nekako utješiti dok ju prigrlim još više uz sebe. Da mogu svu tu bol bi prenio na sebe, ali nažalost ne mogu.

"Moram se otuširati." Kaže kad joj se disanje umiri.

"Karla kakvo vražje tuširanje?!! Porađaš se, čim dečki dovezu auto idemo." Kažem joj oštro. Samo mi još fali da se porodi dok se tušira.

"Šefe spremni smo."

"Idem samo po torbu. Denis ti je polako smjesti u auto." Kažem mu i zaputim se prema sobi.

"Tomislav će nas čekati kod bolnice." Kažem joj kad se smjestim iza pored nje dok Denis vozi.

"Bojim se." Kaže već sva uplašeno.

"Možeš ti to. Zajedno smo jači." Ona samo klimne, ali i dalje vidim da je jako uplašena.

"Diši." Upozoravam ju dok mi ona stiska za ruku. Samo se nadam da ćemo stići na vrijeme.

"Šta ako ja to neću moći?" Odjednom upita

"Moći ćeš." Ona je najjača žena koju sam upoznao.

"Kako znaš?" Upita me kad me pogleda uplašeno, a ja samo obujmim ruke na njezine obraze

"Zato što si ti najjača žena koju poznajem. A zajedno smo još jači. Koliki put smo prošli? Nema sad nazad." Vidim da ju je ovo malo utješilo što mi je drago.

Nakon petnaestak minuta stižemo pred bolnicu gdje me već čeka Tomislav sa osobljem.

Karlu odmah premještaju na neki kao krevet i brzo idu u bolnicu.