Kralj Mafije 🔚

66

Osjetim neku težinu ali kad otvorim oči shvatim da sam pribrijena uz Stefana. Kad pogled oko sebe shvatim da nismo više u avionu. Bacim pogled na prozor i vidim more. Polako se izvučem iz kreveta i shvatim da sam samo u donjem rublju. Nije me valjda ovaku iznio iz aviona jer ako je stvarno ću ga ubiti. Uzmem njegovu košulju koja je prebačena preko stolice i dam se u istraživanje ove kuće. Ogromna je. Normalno da Stefan ne može uzeti neku malu kuću.

"Sviđa ti se?" Cimnem se na njegov glas kad me ogrli i poljubi u vrat.

"Mhm, prelijepo je."

"Nije ljepše od tebe."

"Kad si se ti probudila?" Nemam nas naviku se probuditi, a da ona nije pored mene.

"Ne znam ima satak."

"Mogla si me zvati."

"A što ću kad si slatko spavao." Kažem kad se okrenem i omotam ruke oko njegovog vrata.

"Gdje smo mi uopće?"

"U Pargi."

"Nisi mogao neku bližu destinaciju izabrat?" Upitam podrugljivo.

"Šta se žališ kad voliš Grčku?" Kaže i poljubi me da završimo s ovom temom.

"Pa šta želite raditi gospođo Petrović?" Upita kad me još više približi sebi.

"Gladna sam." Bubnem, a on se samo nasmiješi.

"Naravno da jesi, izmorio sam te jučer."

"Pa onda me i nahrani."

"Sa zadovoljstvom. Ajde idemo jesti."

"Stefane ja nemam šta da obučem." Sjetim se.

"Imaš, Marija te spakirala bez brige."

"Barem na nešto misliš."

"I kad smo već kod toga." Jao šta je sad smislio.

"Da?"

"Pa možda sam malo slagao." Točno sam znala da nešto mulja.

"Šta si slagao?"

"Nemoj poluditi odmah." Znači ima da poludim.

"Čim mi to kažeš već znam da ću poludit."

"Ostat ćemo desetak dana, a ne samo za vikend."

"Dobro." Na kraju krajeve ipak nam treba vremena samo za nas dvoje. Uostalom Elena je u sigurnim rukama i sigurna sam da će stalno Tea dolaziti da je provjerava.

"Dobro? Ne ludiš. Čekaj da nemaš možda temperatura?" Opipava mi čelo dok se smije.

"Da promjenim reakciju?"

"Ne." Privuče me na sebe i spusti poljubac.

"Šta kažeš na doručak uz bazen?"

"Sviđa mi se ideja, nadam se da si rekao da spreme i moj kupaći."

"Jel ti to sumnjaš u mene?" Upita kao povrijeđeno dok ja omotam odmah ruke oko njegovog vrata i poljubim ga.

"Hajde odi se presvući, a ja ću nam za to vrijeme napraviti doručak."

"Ti? Jesi siguran?" Upitam podrugljivo.

"Briši dok te nisam uhvatio." Govori dok se smijem.

Nakon šta se i ja presvučem u kupaći, serviram nam doručak uz bazen, kao i voće.

Stefan je već sve pripremio i već ležao na ležaljci kad sam ja bila došla. Samo legnem na njega i naslonim se na njegova prsa dok me ljubi u čelo. Ovo nam je trebalo, ovaj mir. Sami bez ikoga. Samo nas dvoje.