Kralj Mafije 🔚

65

"I jesi spremna?" Upita me Stefan uzbuđeno kad stigne kući.

"Spremna za šta?" Upitam zbunjeno.

"Danas će Luka čuvati malu." Obavijesti me. Kako molim?

"Luka? Zašto?" Šta on zna o brigi za malo dijete? Prije će Elena njega čuvati nego on nju.

"Iznenanđenje, uostalom nismo nikud izašli od kad si rodila."

"I ne nema pregovaranje oko ovoga." Digne prst kad vidi da se hoću pobuniti te ode i ostavi mene samu s velikim upitnikom iznad glave.

"Kako da znam šta da obučem kad ne znam gdje idemo." Guđam dok stojim pred ormarom, a moj muž sjedi na krevetu i tipka po mobitelu. Tipično za njega.

"Dobar pokušaj ali neću ti reći. Obuci ono u čemu se osjećaj najudobnije. Meni si najljepša šta god obučeš." Kaže već svoj uvježbani odgovor dok ja samo preokrenem očima.

"Baš ti hvala na pomoći." Dodam sarkastično.

"Sve za tebe draga." Poljubi me u čelo, dok se ja mrštim jer mi ne želi ništa reći.

"Jesi spremna više?" Upitam ju kad uđem u sobu.

"Jel ti izgledam spremno?!" Namrštena je jer joj ne želim reći kamo idemo.

"Izgledaš savršeno." Poljubim ju.

"A sad idemo." Isprepletem nam ruke i povedem ju prema autu dok se ona vuče. Mislim da puž ide brže.

"Danas ženo." Napomenem

"Čekaj da se pozdravim s Elenom." Sjeti se odjednom.

"Ona je već kod Luke." Samo me prostrijeli pogledom.

"Ne gledaj me ništa tako. Znam da bi samo se brinula i plakala za njom zato bolje ovako. Ne bih te mogao nikako odvojiti od nje." Samo me ubije pogledom iako i ona i ja jako dobro znamo da je to istina i da bi upravo tako bilo.

"Uopće nisi fer." Kaže prije nego uđe u auto. Da samo zna cijeli moj plan tek tada ne bi pristala. Srećom pa se ona u ovom slučaju ništa ne pita.

"Ozbiljno? Nisi mogao izabrati neku bliže destinaciju?" Okrenem se prema njemu kad vidim da je parkirao kod našeg aviona.

"Ajde ne gundžaj nego izlazi." Poljubi me na blic te on izađe.

Nešto popriča s momcima da ja ne čujem i zaputimo se prema avionu koji nas već čeka.

"Ajmo draga smiješak, makni tu namrštenu facu." Kažem čim sjednemo

"Čim mi kažeš gdje idemo." Lažno mi se nasmiješim.

"Nema šanse." Uzvratim joj osmijeh, ali se ona namršti.

"Onda neću s tobom da pričam." Okrene glavu prema prozoru, a meni dođe da prasnem u smijeh.

"Daj mi malo svoj mobitel?" Kaže nakon nekog vremena na šta ga zbunjeno pogledam.

"Šta će ti? Imaš svoj." Istaknem.

"Treba mi tvoj." Izvadim mobitel i dam mu ga da vidim šta je sad smislio te on izvadi i svoj mobitel. Ubite me ako mi je nešto jasno.