Kralj Mafije 🔚

48

Nakon nešto više od tri mjeseca Stefan i ja smo se vratili. Ni sama ne mogu vjerovati da nam je medeni trajao tri mjeseca. U početku nisam bila za to, ali što bi Stefan rekao zaslužili smo da konačno i mi uživamo. Tako da sam na kraju pristala, ima Stefan metode za mene nagovoriti.

Nikad mi brže nije prošlo tri mjeseca. Stvarno smo svugdje bili. Španjolska, Italija, Egipat, ma svuda. Bilo je predivno, ali naravno sve što je lijepi kratko traje. Pa se tako i naš medeni morao jednog dana privesti kraju.

Stefana već nema petnaest dana. Opet je morao nešto da obavlja za mafiju. Čujemo se kad on može, ali to bude jako kratko. Jedva čekam da se vrati, užasno mi fali. Ja sam se zatrpala papirima samo da ne mislim toliko na njega.

Čim smo se vratili nisam ni stigao provesti još malo sa Karlom odmah sam morao otići obavljati nešto za mafiju. Znam da se Karli to nimalo ne sviđa i da je izluđuje. Pa jedva da je uspijem nazvati, ali tako je sigurnije. Bitno da je ona dobro. Denis mi svaki dan prenosi izvještaj o njezinom kretanju.

"Zamišljen si." Diego me trka.

"Nikad nisam mislio da će mi neka ženska toliko faliti."

"Imao si je više tri mjeseca uz sebe." Napomene mi.

"To nije dovoljno."

"Da mi je netko rekao da ćeš se ti ovako zacopati platio bi mu liječenje."

"Ja sam pao, znači i za tebe ima nade." Podrugnem se.

"Ko? Ja? Nisi ti pri sebi." Kaže mi ozbiljno.

"Možda ja nisam pri sebe, ali jako dobro vidim kako gledaš Teu."

"Kako smo sa Karle i tebe prešli na Teu i mene?"

"Samo kažem." Podignem ruke kao da se branim, vidio sam ja jako dobro kako on nju gleda. Ima tu nečega, samo neće on priznati.

"Fokusirano se na posao, pa da ti možeš svojoj ženici, a ja da mogu neku pojebati." Samo zavrtim glavom jer vidim sebe prije Karle.

"Šta si ti tako pokisla?" Upita me Tea kad dođe kod mene.

"Fali mi Stefan."

"Koliko ga već nema?"

"Mjesec i pol, ovo se previše odužilo. Čim smo se vratili, on je odmah morao otići. Jedva da se čujemo."

"Mora nešto da ti kažem." Moram nekom reći inače ću poluditi.

"Jel se nešto dogodilo?"

"I je i nije."

"Pričaj, brineš me."

"Kasni mi."

"Mislimo na isto."

"Mhm."

"Jesi uradila test?"

"Kako da kupim test pored ovolikog objezbjeđenje. Stefan će odmah saznati."

"Kupit ću ga ja ako želiš, ali zar ti nisi na pilulama?"

"Jesam, ali kad smo bili na medenom preskočila sam dvije, tri, točnije zaboravila sam. Nisam to htjela spominjati Stefanu jer bi mislim poludio. Znaš da ne želi djecu."

"Dobro, idem ja po test."

Minute su mi se činile kao sati, ali prošlo je tek dvadesetak minuta nakon što se Tea vratila s testovima. Odmah smo otišle u našu sobu.

Tea je kupila tri testa. Bilo me je užasno strah napraviti. Ne smijem biti trudna, Stefan još uvijek ne želi ni čuti za djecu. Sve se bojim kako bi reagirao.