Kralj Mafije 🔚

24

Prošla su već pet dana, ništa se ne dešava, niti nam itko išta govori. Mrzim samu sebe što sam to učinila, mrzim se. Ako on umre ja ću biti jedini krivac za to.

"Karla a da odeš doma? Odi se presvući otuširati, odspavaj malo pa se vrati. Ako bude promijene ja ću ti javiti."

"Ne, ja sam ga dovela u ovo stanje."

"Karla previše si blijeda, srušit ćeš se tu. Onda ću se još i za tebe morati brinuti."

"Šta hoćeš reći time? Kako bi dovraga trebala izgledati kad sam ja kriva što on tamo leži i bori se za život?"

"Hoću reći da nisi ništa jela par dana i da će me Stefan ako sazna ubiti zbog toga."

"E pa ne idem." Napomenem mu.

"Dobro, onda ćeš jesti ovdje, imaju kantinu." Strogo mi naredi, odmah me posjesti na Stefana.

"Nisam gladna."

"Ne zanima me, natjeraj se. Ili to ili ideš s dečkima doma. Biraj." Zaprijeti mi.

"Isti si Stefan."

"Samo brinem za tebe."

"Ni ti isto nisi ništa jeo."

"Ja sam drugo."

"A da? Po čemu to molim te? Ako ti nećeš jesti, neću ni ja." Kažem i prekrižim ruke.

"Dobro, idemo u kantinu. Lorenzo pazi ga."

"Uvijek šefe."

Kad smo se vratili iz kantine, taman je doktor izlazio iz Stefanove sobe.

"Ima li novosti?" Upitam.

"Ima, bez brige. Gospodin je svjestan, ako sve bude u redu i nalazi budu dobri već će ovih dana moći kući." Kaže, a meni dođe da izljubim ovog doktora.

"A imali neke posljedica?" Upitam sa strahom.

"Kao što rekoh, sve u redu izgleda za sada, ali ćemo morat pričekati nalaze da vam to mogu sa sigurnošću reći. Morat će malo više odmarati, nikako se ne naprezati. Imao je sreće." Govori, a meni se smiješak pojavi na licu.

"Vi ste Karla? Njegova žena?" Upita me, a ja klimnem glavom.

"Da, ja sam." Zbunjeno kažem.

"Gospodin je pitao za vas, tražio je da vas vidi." Od one sreće sad mi se javi panika.

"Brz oporavak, ako ćete imate kakva pitanja slobodno dođite do mene." Kaže te čim doktor ode ja počnem paničariti.

"Ideš kod njega?" Upita me Diego kad doktor ode.

"Ne mogu." Diego me upitno pogleda.

"Zašto?" Zbunjen je.

"Pa upucala sam ga, skoro je umro. Sigurno je ljut na mene, ko zna šta će mi napraviti."

"Neće ti ništa." Uvjerava me.

"Ne, dobro je, najbolje da idem."

"Ajde ovako idem ja prvo unutra, a ti me čekaj ovdje. Ja ću izviditi situaciju, vidjet ćeš da ti neće ništa. Može tako?"

"Može." Složim se iako me malo strah.

Još uvijek ne mogu vjerovati da je pucala na mene. Nisam iskreno mislio da će se usuditi. Imam osjećaj ko da sam spavao godinama, a ne samo par dana. Rana me boli, ali doktor je rekao da je to normalno. Jedva čekam da vidim Karlu, možda se ona nije uopće uplašila za mene. Taman kad to pomislim ulazi Diego