Kralj Mafije 🔚

58

Prebacim ruku preko Karle, ali me dočekala prazna plahta. Kad otvorim oči vidim da je nema. Ma od kad je ona to budi prije mene? Na brzinu obavim sve što trebam, obučem se i odem potražiti svoju odbjeglu ženu. Ugledam je dolje sa šalicom čaja kako uživa u pogleda dok je obgrljena dekom.

"Uživaš?" Upita me dok sjeda pored mene i ljubi me.

"Mhm, sviđa mi se ovdje."

"Onda ćemo češće dolaziti ovdje." Ovo me razveseli.

"I šta ćemo raditi?"

"Imaš li ti neku želju?"

"Znaš skijati?"

"Znam ali ne dolaziš u obzir.."

"Ako mi kažeš da je zbog trudnoća ovdje ću te udaviti i ostaviti."

"Karla ne znaš skijati a dok se ne nauči padneš milijun puta. Želiš li izgubiti dijete?" Upita me ozbiljno i shvatim da je u pravu.

"Dobro, ajde na nekoj maloj uzbrdici molim te."

"Znam jednu jako malo tako da može, ali si pod mojom nadzorom i kad kažem da je dosta, to znači da je dosta. Jasno?" Strogo joj kažem.

"Jasno instruktore." Kaže i nasmije me dok prevrnem očima. Tipična Karla.

"Ali prvo doručak." Upozorim je.

Nakon što smo doručkovali otišli smo zajedno po skije i cijelu opremu.

"Spremna?" Upita me kad obučemo skije.

"Da nisam spremna ne bi bila ovdje." Odgovori u svom stilu.

"Idemo onda?." Upita kad mi pruži ruku koju ja prihvatim.

"Sad me dobro slušaj. Drži težinu iznad koljena jednako raspodjeljenu." Polako mi objašnjava dok je malo savio koljena pa tako i ja napravim.

"Ruku naprijed, a sve je ostalo kao ples."

"Kako misliš?" Upitam sva zbunjena.

"Ideš lijevo, desno. Ovako." Govori dok se njiše lijevo desno te i ja krenem raditi šta i on. U pravo je bio, kao ples je.

"Idemo?" Upita već sva uzbuđeno.

"Sjeti se njihanja i diši. Polako, nikud ti se ne žuri." Upozori me jer zna koliko sam brzopleta, a uz to sam sad još i trudna.

Ne mogu vjerovati da ja skijam. Stefan je odmah iza mene za svaki slučaj. Polako idem kako mi je on pokazao. Iskreno sam mislila da je skijanje puno teže, možda bi i bilo teže da smo na većoj stazi. Taman šta sam na to pomislila osjetim kako gubim ravnotežu i padam.  Prva pomisao mi je samo da je beba dobro. Stefan je bio u pravu.

"Karla?!!" Zaderem se jako jer je pala. Ja sam isto idiot, nisam joj trebao popustiti ma koliko god me molila.

"Jesi dobro? Jel te šta boli?" Odmah kleknem pored nje.

"Ponos i dupe." Odahnem kad vidim da je dobro."

"Više ne staješ na skije jel ti jasno? Barem ne dok ne porodiš." Odmah joj zaprijetim te se ustanem.

"A dajj, samo zbog malog pada radiš odmah dramu." Ustanem se te stanem ispred njega.

"Zbog malog pada?! Jesi svjesna da je taj pad mogao biti puno veći?!! Želiš da se nešto dogodi tebi i dijetetu? Ja sam isto glup što sam pristao na to. Ne ideš više na skije i tu je kraj priče." Stefan se dere i ludi. Briga ga što ga ljudi gledaju. Tek sad do mozga mi dol azi da je s pravom ljut i u pravu je. Ne bi si oprostila da se nešto desilo bebi.