Kralj Mafije 🔚

20

Prošlo je petnaest dana od kad nema Karle, a ja sam gori nego ikada. Samo pijem, pijem i još pijem. Potpuno sam se zapostavio. Na posao ni ne idem. Koji put odem da je vidim, ali iz daljine. Razbijan glavu danima. Nikad nisam mislio da će mi neka ženska toliko faliti, ali ona jebeno fali, kao da mi je netko iščupao dio tijela, što zapravo i je istina. Iščupala je moje srca. E pa Stefan sam si joj rekao da ide, pa je ona i otišla. Ne mogu više. Neka sam proklet kad sam joj to sve radio, ali ne mogu bez nje. Želim da mi se vrati, ali svojevoljno. Ne želim da to bude jer je ja silim. Dosta sam ju ja prisiljavao. Bio sam siguran da ona nešto barem neku mrvicu osjeća prema meni, ali očito sam pogriješio.

"Opet razmišljaš o njemu?" Upita me Tea, a ja samo potvrdno klimnem.

"Karla volim te, ali prestani. Niti ne jedeš kako trebaš. Opusti se i uživaj."

"Ne mogu, šta god da počnem opet mi misli pobjegnu na njega. Zašto mi mora toliki falit?"

"Očito je to ozbiljnije nego što sam mislila. Zaglibila sam si s njim očito."

"Ja moram na posao, bit ćeš dobro." Samo klimnem glavom te onda ode na posao.

Prošlo je već petnaest dana od kada sam otišla, zašto mi tako prokleto fali? Mrzim ga iz dna duše i volim ga istovremeno. Kako je to moguće? Kako je moguće zavoljeti takvu osobu nakon svega što mi je napravio?

Nakon što je Tea otišla na posao, ja sam odlučila konačno malo otići vanka. Čudno mi je nekako se slobodno kretati. Već sam navikla na Stefana ili njegove zaštitare. Odlučila sam da ne nastavim raditi za njega, jednostavno to ne mogu trenutno. Odlučila sam otići negdje da jedem.

"Stani." Povuče me neki lik jako za ruku za ruku, ja se cimnem. Izgleda je opasno kao neki mafijaš. Malo sam se uplašila ali odlučila sam biti hrabra.

"Još jednom mi priđi i zvat ću policiju!" Kažem glasnije te dobijem pažnju ljudi oko sebe.

"Ima li ovdje problema?" Čujem poznati glasi i ukočim se.

"Nema, ja sam na odlasku." Kažem kad maknem ruku iz njegove.

"Nismo još gotovi." Kaže, ma šta ja imam s njim? Vidim ga prvi put u životu.

"Jesmo, još jednom te vidim tražit ću zabranu prilaska." Kažem te odem, nisam ni pogledala Stefana jer ne bi to mogla podnijeti. Mahnem Diegu na izlazu i on mi uzvrati.

"Šta je ovo bilo?" Upitam Patrika. Znam ga pošto je sitni mafijaš.

"Ništa, htio sam se malo zabaviti. Naći ću ja nju i pokazati kako se treba ponašati prema meni."

"Samo probaj. Neka joj samo dlake s glave fali smatraj se mrtvim čovjek. Bit će ti duga smrt." Kažem mu prijeteće, vidim da se je uplašio.

"Jesi me razumio?"

"D-a" Promuca.

"Drago mi je da si shvatio. Ne želim te vidjeti blizu nje." Napomenem.

"Šta je ovo bilo? Odakle se oni znaju?" Upita Diego čim dođe.

"Ne znaju se, htio se malo zabaviti."

"Nadam se da si ga upozorio na neke stvari."

"Naravno da jesam, opisao sam mu detaljno šta će se desiti ako joj opet priđe."

"Da postavimo da je netko prati za svaki slučaj?"

"Već ju prate." On me zbunjeno pogleda.

"Pustio je jesam, dao sam joj i slobodu, ali ono što ću uvijek raditi je štitit ju od svakoga." Objasnim.