Kralj Mafije 🔚

50

Tek sam bila zaspala kad me probudilo povraćanje. Zlo mi je, ove mučnine me izluđuje.

Kad sam se vratila u sobu odmah sam zaspala jer sam bila iscrpljenja.

Moram ujutro odmah porazgovarati s njom da opet neku glupu odluku ne donese. Diego je bio u pravu. Nikad nisam pitao što ona želi. Mislio sam samo na sebe i to kako ne želim nikakvu obitelj imati. Moram se pod hitno sabrati i spasiti ono što sam zajebao dok još mogu.

Naravno da me opet probudilo trčanje u kupaonu. Nakon šta se pošteno ispovračam i obavim higijenu vratim se u sobu. Stefana sigurno nema, pa kako bi bilo kad je skoro dvanest sati. Nevoljno obučem prvo što mi je došlo pod ruke i krenem dolje. Gladna sam. Ostanem zatečena kad ugledam Stefana. Trebao je već odavno biti na poslu.

"Zar ti ne bi trebao biti na poslu?" Upitam pošto me nije vidio jer je bio okrenut leđima.

"Mislim da mi moramo ozbiljno razgovarati." Kaže ozbiljno.

"Mislim da ne moramo, ti si sve rekao." Kažem oštro.

"Kako si dovraga ostala trudna?" Ignorira moj odgovor.

"A kako se molim te ostaje trudna? Nisam sigurno trepkala okicama i ostala trudna." Kažem ironično.

"Izludit ću zbog tebe. Znam ja da nisi trepkala okicama. Zar nisi na pilulama?"

"Jesam."

"Kako si onda trudna?!!" Brecne se.

"Pa preskočila sam možda dvije." Priznam, jebiga zaboravila sam. Kao da sam mislila na to kad mi nije dao da medenom.

"Pa dobro jesi to normalna? Kako si mogla napraviti takvu grešku? Mogla si mi reći pa bi izvukao na vrijeme!!!" Viče na mene kao da sam napravila ne zna šta.

"Ne viči na mene!!!" Brecnem se na njega.

"Kako ne? Jesam ti ja rekao da ne želim djecu?"

"Ti ne želiš? A šta je s onim što ja želim?" Upitam ironično dok on šuti.

"Ne želiš dijete?" Upitam ga nakon nekog vremena kad nitko ništa ne progovara.

"Zar bi ti poslije onog htjela dijete?"

"Ja nisam ona!!!" Brecnem se na njega.

"Znam da nisi ali poslije onoga ne želim dijete rekao sam ti to milijun puta." Istakne.

"Dobro." Kažem kad ustanem.

"Šta ti to znači?" Upitam kad ustanem.

"Odlazim." Kaže hladno, a ja raširim oči na ovo. Šališ se zar ne? Kako misli odlazi? Ne može otići.

"Kako misliš odlaziš?

"Sama ti riječ govori." Sarkastično doda.

"Jesi ti pri sebi!? Nikav odlazak ne dolazi u obzir!!!" Brecnem se na nju.

"Pa šta? Ne želiš ovo dijete, dobro. Ja onda odlazim zajedno s njim. Ako ne želiš ovo dijete ne želiš ni mene." Samo duboko izdahnem, u pravu je na neki način. Ne mogu nju izgubiti.

"Nemoj mi poslije doći plakati na vrata i molit me da se vratim nazad kad naiđe neki koji će voljeti mene i dijete, koji će prihvatiti to dijete kao da je njegovo." Ona s drugim? Ma ne mogu to zamisliti u mislima, a kamoli u stvarnosti. To ne dolazi u obzir.

"Ne dolaziš u obzir, jedinu obitelj možeš imati samnom i nikim drugim!!"

"Kako da je imam kad ti odbacuješ vlastito dijete?" Upitam ironično.