Kralj Mafije 🔚

64

"Jel možeš vjerovati da je tu?" Upita Stefan dok se vozimo prema kući.

"Čini mi se nestvarnim." Naslonim se na njegovo rame. Oboje gledamo očarano našu Elenicu. Ne mogu opisati koliko sam sretna šta je konačno tu.

Nakon petnaestak minuta stižemo našoj kući po prvi put kao mala sretna obitelj. Mislim da nam ovu sreći nitko može pokvariti. Stefan je uzeo nosilicu sa Elenom dok sam ja držala ogroman buket ruža koje sam dobila od svog divnog muža. Dok su dečki ostali da uzmu ostale stvari.

Čim smo ušli odmah su nas dočekali rozo baloni kao i natpis dobrodošli kući. Vidi se da se Stefan stvarno potrudio oko ovoga.

"IZNENAĐENJE!!!" Viknu svi odjednom dok se ja primim za srce jer su me uplašili. Bacim pogled na Stefana i po njemu vidim da su i njega uplašili. Znači ni on nije znao za ovo.

"Budale jedne tiše, Elena spava."'Stefan ih odmah ukori na šta se ja samo nasmiješim, a oni se odmah stišaju.

Odmah su nas svi počeli grliti i čestitati i došli vidjeti našu malenu princezu.

"Pogledaj ih." Pokažem Stefana na Teu i Diegu. Dok Tea drži Elenu, Diego radi neke smiješne face dok Elena očito uživa u njihovom društvu. Tea se čak i smiješi iako se ljuti na Diegu i pokušava glumiti hladnoću prema njemu.

"Zaljubljeni su jedno u drugo iako to ne žele priznati."

"Nadam se da će samo na vrijeme to shvatiti." Naslonim se na njegovo rame.

"Sestrice pa ti si rodila bratovu kopiju." Dođe do nas pripit Luka. Od kad sam rodila samo slavi i pije. Šta će tek bit kad se rodi njegovo?

"Ne pričaj neboluze, ista je ja." Stefan mu odmah uzvrati.

"Uuu šogore, pa ti hitno trebaš po dioptriju." Kaže i ostavi nas dok se ja smijem.

"Nije nimalo smiješno." Stefan napomene, a ja ga samo povučem prema sebi i poljubim. Najbolje riješenje za riješiti raspravu.

Na kraju smo ostali još samo Diego, Tea, Stefan i ja. Napetost između Diega i Tee se može rezati nožem.

"Diego daj dođi malo do ureda trebam te." Odjednom Stefan kaže i oni odu, vjerujem da je i sam shvatio.

"Šta je bilo?" Upita kad uđemo u ured.

"Šta je bilo? Misliš li ti meni više reći šta se događa?" Upitam ga dok nam točim viski. Imam osjećaj da će nam trebati.

"Netko mi je za petama." Kaže mi ozbiljno i popije viski.

"Tko? Zašto? Kako?"

"Ne znam brate."

"Sestru sam premjestio u sigurnosnu kuću. Nekako su saznali i za Teu, nemam pojma kako. Stalno dobijam slike od nje s metom na glavi." Nešto me probode, ovo je puno gore nego kad sam ja dobivao slike od Karle.

"Šta ćeš sad?"

"Vraćam se natrag. I ne odlazim dok ne saznam šta se događa."

"Uzmi moje dečke koje želiš, išao bi ja ali ne mogu sada ostaviti Karlu samu."

"Hvala ti brate."

"Dobro, a šta ćeš sa Teom?"

"A šta da radim. Bolje da je dalje od mene sigurna nego da je u opasnosti."

"A daj joj probaš objasniti situaciju? Nećeš je valjda samo tako ostaviti."

"Kako da joj objasnim situaciju? Moram razmisliti."