-Znam...nisam nikada prelazila na tu stranu. Ne iz straha već iz poštovanja. Učili su me da su drugačiji svet i da nisu baš uvek raspoloženi prema strancima-jetko odgovori ne želeći da je smatra plašljivicom. Istina je bila sasvim drugačija, užasavala se tih ljudi, zamišljala ih je kao čudovišta u ljudskom obliku. Kao devojčica jednom prilikom videla je neobičnog čoveka kako sedi na konju iznad njihove kuće i posmatra je satima. Duga seda kosa ispod marame vijorila se na vetru, kožuh od jagnjećeg krzna isticao je snažne grudi prekrivene veženom košuljom. Brkovi i brada krili su crte njegovog lica dovoljno oštre i surove za jednu devojčicu. Dolazio je mesecima, godinama u istom periodu i to baš kada je jesen bojila sve u zlatno. Često je molila oca da ga otera ali on to nikada nije učinio...tek kasnije je zaključila da se Serjoža plašio stranca. Ulazio bi u kuću i ne bi danima izlazio nalivajući se alkoholom. Sada će konačno imati priliku da sazna nešto više o tom neznancu, ona je bila razlog njegovih dolazaka.
-Gde idemo tačno? Jezidskih sela ima po celom Kavkazu?-jedva upita.
-Nećemo u selo, idemo u čobansku postaju...
Lice joj buknu od naleta besa i trže se kao oparena.
-Čobansku postaju? Kako to misliš? To je ravno poniženju...mom a i tvom! Na pamet mi ne pada da uđem u šator i smrzavam se pokrivena smrdljvim kožama!-siktala je.
Viktor kroz smeh odgovori.
-Zašto? Tebi to ne bi trebalo predstavljati problem, ti si Kurdska princeza koja je zalutala među nas, običan svet.
-Ne pričaj gluposti...godinama nisam znala ništa o svom poreklu i ovo mi je strano.
-Iskreno, ne znam kako ti ali ja sam najmanje zaslužan za ovu maskaradu! Ema ne popušta i tera po svom, prinuđen sam na brak isto kao i ti. Ubedio sam sebe da će na kraju sve biti kako treba, pitanje je samo kada ćemo opet imati slobodu, nisam osoba koja voli vezivanje-izgovarao je polako reči osetivši kako zadrhta u njegovim rukama.
-To mi je odavno poznato-prošaputa jedva čujno ljuta na sebe što je njegove reči seku kao oštrica noža.
Jahali su u tišini pored leski i stabala divljih lipa savijajući se ispod gustog granja štiteći lice od lišća. Ispred njih puče visoravan sa šatorima. Na najvećem se vijorila Jezidska zastava. Lilit oseti nalet hladnoće, lice joj se zgrči od straha gledajući na improvizovani kamp oko kojeg deca igraju lopte. Sa strane razvučeno sušilo puno odeće i tanak dim koji se polako penje u nebo. Žene u šarenoj odeći posluju oko šatora neobraćajući pažnju na njih. Prizor je podseti na stari film o ruskim čergama i strese se od nelagode. Konj zastade za trenutak i ona oseti njegove usne na svom obrazu, jedva razazna reči koje je izgovarao.
-Nema razloga za strah, vrlo su gostoljubivi i prijatni...brzo ćemo završiti.
Nemoćno se nasloni na njegove grudi želeći da nestane u snažnom zagrljaju. Trže je pucnjava i preplašeno vrisnu grčevito stisnuvši njegove ruke. Praštalo je iz pušaka i pištolja, prolamalo se kao grmljavina Kavkazom, obezbeđenje i rođaci najavljivali su prosidbenu povorku.
Mamuznu konja i pređe par metara naglo povlačeći uzde. Ona se zanese i priljubi uz njega zbog trzaja, iznenađena naglim pokretom zausti da negoduje ali je prekide njegov dubok glas.
-Ne pričaj i ne pravi nagle pokrete...oni su vrlo suptilan i smiren narod, nisu navikli na dreku a ponajmanje na žensko zvocanje za šta im skidam kapu-reče i skoči na travu. Okrete se i prepozna krupnu figuru starca između šatora.
-Idemo, vreme je za „vatreno krštenje"-bez pitanja je dohvati oko struka i povuče iz sedla. Trenutak koji ga udari kao struja osetivši njeno telo celom dužinom i vreo dah sa bledih usana. Tresla se od straha.
