Selo ušuškano na visorovni u nedrima planinskog venca činilo joj se kao čarobno mesto iz priča. Naherene kamene kućice virile su iza stenja uklapajući se u oskudan krajolik. Na nadmorskoj visini koja je za skoro hiljadu metara bila viša od čobanske postaje nije dala ništa sem malo trave i po nekog šipražja sa crvenim bobicama za koje pričaju da su za Kurde nacionalni lek. Makadam prepun kamenja i prašine nije dozvoljavao veću brzinu i ako je bio ravan. Tri džipa su polako jezdila dolinom koja je izgledala nadrealno nakon zelenog pojasa šuma i bogatih cvetnih pašnjaka. I ako surova imala je lepotu od koje zastaje dah, pogled je pucao nepreglednim prostorom sudarujaći se sa obroncima tamnog Kavkaza. Stada ovaca kao paperje kitile su sivilo kamenja i peskovitog zemljišta. Gledala je kroz tamno staklo automobila neku drugu dimenziju iskreno ushićena lepotom divljine. Za trenutak je zaboravila na sve sem očaravajućeg trenutka nečeg tako nestvarnog i iz nekog razloga njoj bliskog. Uspon do prvih kuća pratila je zaglušujuća pucnjava ljudi koji su stajali na stenju raspoređeni čitavom dužinom sela najavljajući njihov dolazak. Ispred njih se pojavi ukrašen šator i gomila nasmejanih ljudi. Činilo joj se kao da je na narodnom vašaru uoči crkvenog praznika. Auto se zaustavi i ona sačeka da joj Viktor otvori vrata...istog trenutka iz ženskih grla prolomi se poseban zvuk podvriskivanja praćen tapšanjem ruku i bubnjevima.
Saih priđe i pruži ruku koju oboje celivaše...poleteše novčanice i nastade opšte veselje. Zadovoljan zbog njihovog dolaska i ponosan na lepotu unuke mahnu rukom da nastave sa zabavom. Uvede ih u predvorje najveće kuće u selu za koju reče da je nasledio od dede. Ostala je zatečena lepotom i jednostavnošću kojom je odisala. Zidovi okrečeni u belo sa utisnutim policama iz kojih su titrale upaljene sveće preko ćilima jarko crvene boje i drvenih klupa prekrivenih krparama širile su toplinu celim prostorom. Devojke je prihvatiše i povedoše na sprat...išla je zbunjeno jedva shvativši da su tu da bi joj pomogle u spremanju. Nije razumela o čemu se radi ali oseti naboj adrenalina zbog njihove ushićenosti. Treperila je u magiji koju je ovaj narod duboko nosio u sebi prenoseći sa kolena na kolena.
Sobom je dominirao ogroman krevet ukrašen najlepšim vezom koji je ikada videla. Svileni pokrivač blistao je na svetlosti prelivajući se kao talas u svim nijansama zlatne. Razumela je kada su devojke pričale da je star više od sedamdeset godina i delo ruku najboljeg drvodelje dovedenog iz Sirije. Na njemu je bila haljina za koju su rekle da je njihova tradicionalna venčanica. Gledala je u crveni atlas prekriven čipkom i veo pokušavajući da im objasni da je venčanje u nedelju i da je venčanica već kupljena. Cure su se smejale i gurkale...na kraju sleže ramenima i pusti da rade svoj posao. Bila je spremna za sat vremena zaprepašćeno gledajući svoj odraz u ogledalu... posmatrala je sasvim druga žena.
Jedna od devojaka priđe i povuče je niz stepenište pričajući da je čeka darivanje a onda sveti čin sklapanja braka po njihovim običajima i zakonu.
Hodala je kao u snu...tutnjalo joj je u glavi pitajući se da li je on znao za venčanje? Jedan pogled je bio dovoljan. Glasovi su se mešali, gomila srećnih ljudi ih je okružila, tresla se od uzbuđenja potpuno sluđena situacijom. Boje su buktale pred njenim očima i jedva je uspela razaznati pojedina lica...svako je prilazio i kitio ih novcem i dukatima. U jednom trenutku prekri je senka i ona podiže glavu uronivši u modru dubinu dedinih očiju. Svetlele su od suza...gledao je čitavu večnost milijući joj lice tamnim zenicama. Podiže ruke i otkri lice lagano pomerajući veo drhteći pred lepotom svoje krvi. Ona je bila ista majka, ista Anuk...njegova voljena ćerka, biser Kavkaza za koji je mislio da ga je zauvek izgubio. Spusti glavu i pritisnu hladne usne na čelo držeći prelepo lice u svojim grubim šakama. Trenutak za koji je živeo godinama. Nije izdržala, ulete u njegov zagrljaj željna istinske ljubavi sigurna da u dedinom srcu postoji samo za nju.
Vreme kao da je stalo, noć se spustila na selo...vatre su buktale osvetljavajući kuće i okolno stenje. Muzika se prolamala kroz noć, čula je kroz zatvoren prozor sedeći na ogromnom krevetu. Čekala je njegov dolazak ustreptala i potpuno izgubljena od naleta emocija. Ukoči se stežući prste kada vrata zaškripaše i začu bat čizama. Nije dizala pogled plašeći se da će videti uzbuđenje u njenim očima. Stao je na korak od nje, ispruži ruku u želji da ustane.
Podiže se lagano spustivši oči na njegove grudi plamteći u licu, drhtala je kao list na vetru očekujući dodir. Stajao je bez reči upijajući njenu lepotu, držao se obećanja, bila je opasna po život, svakoj je mogao odoleti ali njoj, ne. Treperila je u strahu, a to je najmanje želeo...izgovori tiho.
-Ne plaši se...slobodno lezi. Ja ću sačekati da se raziđu, prespavaću u kolima.
U njoj puče...godine ispunjene željom za njegovim poljupcima koje je pretvarala u mržnju samo da bi preživela ispusti reči u jednom dahu.
-Ostani sa mnom noćas...
Nije imala šta izgubiti i onako je deli dva dana do slobode. Više nije bilo važno, bitna je ova noć koju će pamtiti ceo život. Čak ni njegovo mišljenje nije imalo značaja, dovoljno je da voli samo do svitanja.
Nesigurno spusti dlan na obraz i kliznu niz vrat, osloni se na prste i bojažljivo spusti usne na njegove. Sitni poljupci ga prekriše kao dodir leptirovih krila, telom se razli vrelina i on je u magnovenju dočepa u zagrljaj. Gledao je modre dubine želeći potvrdu da se konačno sreća vratila u njegov život. Držao je u naručju neskidajući usne sa njenih u strahu da će nestati ili će se probuditi i shvatiti da je sve bio san. Savi ruke oko vrata i pripi se uz snažno telo uzvrativši istom silinom svaki poljubac, preplavi je želja tražeći zadovoljenje. Telo se zateže i zadrhta od napora za kontrolom. Snaga strasti kao talas ga preplavi osetivši pod rukama naga bedra. Krv mu udari u slepočnice...godine čežnje više nisu mogle čekati, povuče je na krevet i skliznu u meku vrelinu. Bol je preseče i izvi se u grču zaparavši noktima glatku svilu, graške znoja orosiše nežnu kožu plamteći od dodira. Delićem svesti pokuša izbeći sledeći nalet strasti ali je iznenada okrete i priljubi uz naslon kreveta klizeći usnama po uskoj liniji leđa izazivajući tihe uzdahe. Činilo joj se da na momente gubi svest, bio je svuda...osećala ga je svakim milimetrom uzdrhtalog tela boreći se za vazduh. Kupovao je vreme uvodeći je u čaroban svet u kojem su nekada toliko uživali. Povlačio je poteze koji su vodili do potpune predaje. Uživao u svakom poljupcu i dodiru gušeći njene krike zadovoljstva gubeći se u njoj svestan da je kraljica najvažnija jer donosi slast svakoj pobedi.
-Lilit...-probudi je šapat.
Polako otvori oči, zaslepi je svetlost i ona zaroni lice u perjani jastuk. Nežan dodir usana kliznu niz rame i završi na potiljku, vreo dah je potpuno razbudi. Istog trenutka kroz glavu joj prođe prethodna noć i oseti grč u stomaku. Tražila je od njega ljubav...i zbog toga oseti stid.
-Lilit, nemaš izbor...pogledaj me.
U glavi joj nastade pometnja, nije razmišljala o jutru i suočavanju. Želja za njim isključila je sve ostale informacije vezano za spoljni svet, našla se u sasvim drugoj dimenziji gde prestaje biti razum, gde je telo jedini senzor i jedino čulo. Reči rođaka ošinuše je kao bič vrativši je grubo u stvarnost. Bilo je kako želela, sada ima za zadatak spasiti sestru i sebe iz kandži zlih ljudi u koje je spadao i on. Dala mu je priliku, predala se i mogao je raditi sa njom šta hoće...imao je zadovoljenje. Za nju nije važno...njena osećanja nikada i nisu bila važana. Podiže lice i pogleda ga bezizražajno, polako izgovori.
-Uvek imam izbor. Ovog trenutka sam gladna i želela bih obilan obrok! Ali...ovde, među divljacima ne mogu očekivati room service, jel tako?-osmehnu se prezrivo.
Viktor podiže obrve i odvoji se naglo ostavljajući za sobom neprijatnu hladnoću. U krevetu je bila sasvim druga žena. Ista ona koja ga je posmatrala ispod vela držeći za ruku njegovog brata.
Pevušila je u kolima posmatrajući krajolik samo da bi razbila nesnosnu tišinu. Jedva je odglumila pred rođacima i dedom srećnu mladu dodirujući njegovu ruku koja je žarila. Nije mogla tek tako zaboraviti prethodnu noć. Sati istinske ljubavi rastrzane između nežnosti i divlje strasti...još su trajali poljupci, još je bio deo nje ispunjavajući vrelinom svaki deo tela. Razdiralo je što njemu ništa nije značilo. Dobar seks u pitoresknom okruženju etno varijante Kurdskog sela u planinskoj zabiti, možda atraktivnije ali ništa manje uzbudljivo od lifta u predgrađu neke zgrade ili haustoru. Vozio je ne skidajući pogled sa puta, verovatno je likovao u sebi i zahvaljivao što ne mora brisati suze i lupetati šablonske rečenice..."Dušo, bilo je divno...usrećila si me...vreme je pred nama...bla, bla, bla...". Makar je poštedeo toga. Ostao je dosledan sebi, sada je red na nju.
