-Draga, imamo puno posla...treba sve dobro isplanirati jer venčanje se bliži! Popodne idemo do centra, poslaću vozača po tebe – Ema je raspoloženo pričala u telefon.
-Nema potrebe, nađimo se ispred kafedžinice. I onako imam obaveze koje ću završiti pre našeg viđenja-odgovori tiho.
Prekide vezu i sruči se na krevet...sama pomisao na „taj" dan izazva poznati nemir. Nakon upoznavanja sa dedom i burne noći došao je sutradan tražeći razgovor. Namršti se kada se seti sa koliko pažnje se spremala za ponovni susret da bi na kraju besna na sebe izašla u farmericama i starom duksu u salon. Stajao je pored prozora u sličnoj odevnoj kombinaciji. Njegova široka leđa izazvaše poznati treptaj u stomaku. Sunčevi zraci poigravali su na tamnim pramenovima kose i obasjavali oštre crte lica dajući im izgled duboke tuge. Nije se okrenuo, začula je dubok glas od kojeg jeza prođe niz kičmu.
-Oprosti za sinoć...ne znam šta se dogodilo. Nisam grubijan. Ne želim da me se plašiš...i ti si u istom problemu kao i ja. Nadam se da će brzo proći cela zbrka, ako se dogovorimo oboma će biti lakše. Za početak neću spustiti ruku na tebe, poštovaću te kao sebi ravnu jer smo u celoj priči, recimo poslovni partneri –ućuta za momenat čekajući odgovor.
Bila mu je zahvalna što je stajao okrenut prema prozoru u suprotnom ne bi mogla sakriti nervozu. Sve manje je imala kontrole nad svojim osećanjima u njegovoj blizini. Reči koje je izgovorio ostaviše je bez daha...kroz glavu joj prođe misao, otvoreno je rekao šta mu je bitno. Sve što se dogodilo bila je trenutna slabost ili test. Kako god, sada su čista posla. Zabole do srca...žedno je gledala u priliku ispred sebe pokušavajući da shvati srce, pokušavajući da ubije ljubav.
-Mamaaaa...-Anuk ulete u salon i ukopa su u mestu ugledavši neznanca.
Njen glas ga trže i on se okrete zalepivši pogled na slatko stvorenje u roze haljinici. Lice mu omekša i razvuče usne u osmeh.
-Ja sam čika Viktor...a ti?
-Anuk...Sarkasov-pruži malenu šaku umiljato ga pogledavši.
-Nadam se da ćemo biti prijatelji...
-Hoćemo ako se i mama složi!
Na pomenu reči „mama" licem mu prođe senka ali se suzdrža i klimnu glavom.
Lilit smeteno priđe devojčici hvatajući je za ruku nesvesno štiteći ono što joj je najvažnije. Jedva izgovori boreći se da joj glas ostane miran.
-Slažem se dušo...Viktor je prijatelj i sa njim ćemo provoditi dosta vremena.
-Stvarno? Jel on moj novi tata?-njeno pitanje udari kao grom iz vedra neba.
Gledala je zbunjeno nemoćna odgovoriti, buknu u licu i stisnu usne. Obli je hladan znoj od neprijatnosti...dete je uhvati potpunu nespremnu.
-Možemo se dogovoriti...za sada sam prijatelj, ako se budem dobro pokazao biće mi čast da budem tvoj tata-Viktor se nasmeja i namignu malenoj pokušavajući da izgladi neprijatnu situaciju.
-Super...-Anuk izvuče ruku iz njene i otrča niz hodnik u potrazi za Rosom.
Jedva se suzdrža da ne zaplače, njegove reči otvoriše stare rane. U najvećoj ljubavi bio je spreman učiniti sve za samo jedan osmeh. Dugi poljupci i dodiri su bili najveći dokaz njegove privrženosti i pažnje. Bila je jedina žena u univerzumu, jedina koja je umela probuditi strast i vinuti do nebeskih visina.
-Nadam se da prihvataš dogovor? Ne želim mržnju, oboje smo odrasli i odavno izgradili nove živote-gledao je neskidajući tamne zenice sa njenih.
-U redu...prihvatam – pruži ruku u znak dogovora.
-Ema zahteva da pređete kod nas, smatra da će tako biti mnogo lakše zbog priprema oko venčanja. Kada budete spremne javi da pošaljem ljude za preseljenje. Ne brini levo krilo kuće je potpuno uređeno, imaćete privatnost...ja samo ponekad prespavam u sobi na prvom spratu.
