Danima je vukla prehladu nadajući se da će uz čajeve uspeti pobediti kašalj i temperaturu. Iscrpljeno pogleda na sat i zaključa ulazna vrata od male knjižare- galerije. Izbroja novac ostavljajući ga u sef. I ovaj dan je prošao sa malo pazara. Kiša je prilično uticala na promet , retko ko iz njihovog distrikta je izlazio bez preke potrebe.
Morala je ubrzo naći drugi posao, gubila je vreme dok su joj privatni časovi donosili pristojnu zaradu, samo zadnjih par dana ih je odložila zbog prehlade. Trže se kada začu kucanje. Osmehnu se ugledavši Malkoma.
-Gotovo za danas? Kako si?-pogleda je zabrinuto.
-Dobro...sutra će biti bolje, slobodan dan i dovoljno vremena za oporavak-izgovori promuklim glasom držeći maramicu preko lica.
-Lilit, ipak bi trebala otići kod lekara...jako loše izgledaš, istopila si se poslednjih par dana.
-Ne...biću dobro, ne mogu podneti i taj trošak –odmahnu glavom i uze tašnu sa pulta.
-Ok...odvešću te kući, ne bi bilo pametno da okisneš i još na svu muku zaradiš upalu pluća.
Kao da je kamen spao sa srca, psihički se spremala za povratak u stan, metro joj se činio kao Božija kazna. Imala je utisak da nema snage koračati.
Zaključa i spusti roletnu preko izloga, uhvati ga ispod ruke i polako krenu prema njegovom autu. Prijala joj je njegova pažnja. Mnogo joj je pomogao kada je došla, upoznao sa gazdom knjižare i našao pristojan stančić za relativno pristojnu cenu. Umeo je često svratiti sa vrućim kroasanima ili vrućom čorbom za koju nikada nije saznala ko je skuvao. Tvrdio je da je majstor za topli obrok gospođa Žaklin njegova gazdarica dok je ona bila ubeđena da je on.
-Večeras nas čeka prava gozba ako si raspoložena za večeru-pogleda je sa puno nade. Uvek mu se dopadala i uživao je što ima samo njega kao pomoć. Za nju bi mnogo više toga učinio ali je odbijala. Vremenom je shvatio da nema puno poverenja u muški rod, jedan je bio poguban za njeno srce i zbog njega se odlučila na samoću. Zajedno su studirali, trojac...Martin,Lilit i on. Još iz tog vremena imao je simpatije prema njoj ali nikad dovojno hrabrosti da nešto preduzme smatrajući da joj je Martin bio bliži.
-Jesam, radujem se večeri. Ništa nisam jela ceo dan zbog bolova u grlu.
-Videćeš, spremio sam iznenađenje!
Brisači su polako radili sklanjajući krupne kapi kiše, tamne oči su ih posmatrale pod okriljem prvog sumraka. Lupkao je nervozno prstima po volanu napeto gledajući par koji je bio više nego blizak, grč u stomaku je bio dovoljan znak da je prilično uznemiren situacijom koju je zatekao poslednja dva dana. „Nalickani" je nije puštao da diše, koliko je shvatio živeli su zajedno u rupi od stana na mansardi zgrade sagrađenoj u prošlom veku. I ona će biti njegova žena? Nervozno pokrenu motor polako krenuvši za njima ne skidajući pogled sa farova auta u kojem je sedela. Nehotice pređe rukom kroz kosu pokušavajući da razume sve što mu je otac ispričao. Više nikom nije verovao sem Martinu i Emi...potvrdlu su svaku reč. „Urezane kolevke", ispunjenje zaveta roditelja, bapske priče za koje je znao ali nikada nije pridavao značaja odjednom je bacaju njemu u naručje...tek tako kao da se juče saznalo ko je kome određen. Najteže u celoj zavrzlami bilo je saznanje da celom plemenu Jezida sa njihove visoravni preti iseljenje ako neki Kadir dobije status starešine. Jedini spas je Lilit i njena udaja jer Armen je obećao Saihu da će održati pleme na okupu. Zašto je ne udaju za nekog ko ima afinitete da bude plemenski starešina? Kakve veze on ima sa celom pričom? Možda ipak ima veze...njegova majka je Kurdiskinja prođe mu u sekundi kroz glavu. Trže se kada auto ispred njega skrenu u već poznatu uličicu. Naježi se kada ugleda njegovu ruku na njenim ramenima i osmeh zadovoljstva zbog blizine vitkog tela u tankom mantilu. Mesec dana je prošlo i ona je već našla zamenu Martinu a i njemu. Ubeđena da udaja za bilo kojeg od braće nije baš najbolja investicija, vrlo brzo je našla novu žrtvu. Smrači mu se kada svetlo obasja poslednji sprat...ova žena je neko sasvim drugi od one kakvom se predstavljala. Besno pritisnu papučicu za gas i odjuri ulicom.
