Jedva se kretao preko smetova trudeći se da što manje umara konja. Pauze su ga dodatno usporavale a suton se već provlačio obrancima noseći sa sobom gustu maglu. Mraz je stezao pretvarajući sneg u nestvarnu belinu presijavajući se kao da je posut opiljcima kristala. Staza od nasutog kamenja se nije videla ispod snega što je dodatno otežavalo kretanje ali nije umanjilo lepotu zimske noći. Pogled je pucao kilometrima otkrivajući crno beli reljef nepreglednih pašnjaka sa po nekim usamljenim žbunom divljeg šipka. Sa planine se čulo zavijanje vukova, pogleda prema modrim vrhovima i podiže ruku za pokret. Još tri konjanika krenuše prateći ga usekom do visoravni. Sitna svetla treperila su kao zvezde, još par kilometara i stižu do kućice u planini.
-Arslane...brate!-Saih viknu najavljujući dolazak.
Vrata se otvoriše i pojavi se starac duge sede kose i brade. Osmehnu se i uhvati Saihovog konja za ular vodeći ga do štale.
-Dobro došli! Steglo? Puca drvo od hladnoće! 'Ajde u kuću, Majra sprema večeru, ima i vrućeg čaja.
Vatra je pucketala šireći toplotu malom prostorijom, sedeli su i pričali o poslu, deci i politici čekajući obed. Uz večeru Arslan nakon duže pauze progovori.
-Saih...ti si mi kao brat. Ni jednog trenutka nisam zažalio što sam ti dao Merjem za ženu. Moja rođaka je bila najlepša cura na Kavkazu, imala je prosaca ali si joj ti zapao za oko. Nekako mi bilo teško u početku ali kasnije sam te zavoleo kao da si mi rod rođeni. Mnogo tuge smo prošli zajedno. Srce mi je skoro prepuklo kada je Anuk postradala, isto kao da je i moja ćerka poginula. Sirota Merjem je sa bolom otišla, neka ne da Bog ni jednom roditelju –zamišljeno povuče dim cigarete i uze čašu sa čajem krijući bol u pogledu.
-Jeste...izgubio sam ih obe i čekam dan kada ćemo se opet sresti. Želja mi je ostala da Anukina ćerka nosi ime pokojne bake ali ništa nije ispalo onako kako sam zamišljao. Sada ima njeno ime ali sve bih dao da bude kao nekad, moja Lilit. Kao da sam proklet, ženskadija nikako da se zapati u našoj familiji. Sada je na red došla i moja unuka...ne znam kako će se završiti i sve više strahujem da će je zlotvori naći. Imam podatke jednog od njih ali mi treba tvoja pomoć. Krijumčar i probisvet kojeg nikako ne mogu uklopiti u celu sliku. Mi nikada nismo imali veze sa takvim ljudima niti ikada nečasno radili-starac spusti glavu prebirajući celu priču ponovo u glavi.
-Zete, ja bih rekla da je neko iz vaše kuće!-Majra tiho izgovori.
-Kako iz kuće? Ne znam na šta tačno misliš?
-Tvoje ili Sarkasovih? Obe porodice su vezane za taj prokleti rudnik...i pre su mnogi gubili glavu zbog njega. Nekom ne ide na ruku da Lilit nasledi veći deo! –upilji oči u njega ubeđena u istinitost svojih reči.
-To sam i ja pomislio. Sarkasovi definitivno nisu...jer njima ne ide u prilog smrt moje unuke. Neko od mojih, ali ko?
-Ne znam...moraš otvoriti četvore oči. Ona je sigurna kod nas. Nakon nesreće se oporavila i sada je sa Timurom u Francuskoj, bila je na pregledu kod doktora za glavu, našeg čoveka. Pamćenje joj se vraća ali još uvek ne može povezati slike prošlosti sa sobom. Preživela je pakao, izgleda da ima mnogo toga čega se i ne želi setiti. Sem toga, cura je trudna...to je dodatni problem.
-Trudna?-Saih preblede.
-Da...ne znam tačno koliko ali cenim oko četiri meseca-Majra je polako izgovarala reči jer je znala koliko teško pada cela situacija izmučenom čoveku.
Ćutao je ne skidajući pogled sa plamena, u grudima mu se steže. Držao je Viktora i sve ostale u ubeđenju da je mrtva samo iz razloga da je zaštiti dok ne nađe počinioce. Komplikovalo se, imala je teške povrede i amneziju, jedva je preživela. Strah ga je hvatao trenutka kada će se svega setiti a još gore ako ostane zauvek izgubljena u vremenu. I trudnoća koja može dodatno otežati i onako tešku situaciju. Viktor je otac i imao je puno pravo da zna šta mu se dešava sa ženom i detetom. Morao je što pre naći rešenje.
