Suton je lagano silazio sa oštrih vrhova planine noseći prijatan miris trave šireći se pašnjacima. Poj ptica najavljivao je noć mešajući se sa jedva čujnim zvukom vetra i treperenjem lišća.
U postaji je vrvelo od naroda...zvuci bubnjeva i duduka izvlačili su najlepše zvuke, omladina a i stariji plesali su tradicionalno kolo uživajući u veselju. Mešali su se mirisa đakonija i svetkovina je dobijala na kulminaciji, zaprošena je najlepša devojka, unuka njihovog starešine...valjalo se pokazati.
Devojke u svetlucavim odorama sa ukrasima i maramama na glavi ponosno su isticale svoju mladost a i status. Mladići kao borovi, snažni i graciozni utrkivali su se koji bolje prati ritam bubanjeva stidljivo ispod oka posmatrajući svoje simpatije. U vazduhu se osećao naboj snažnih emocija pretvarajući se u opojnu magiju prvih ljubavi. Sedela je na niskom otomanu okružena ženama posmatrajući ispod vela narod o kojem je tako malo znala. Srce joj je tuklo u grudima zbog čudnog nemira terajući je da sve više gleda u pravcu budućeg muža. Pričao je sa Saihom naslonjen na drveni stub. Visok i snažan odudarao je od ostalih muškaraca, iz njega je izbijala crta nečeg tako divljeg a opet gospodstvenog stvarajući celinu toliko muževnu od koje je treperila kad god su im se pogledi sreli. Sigurno je uticala ova čarobna noć, tešila je sebe,opet se našla u začaranom krugu snažnih emocija. Kao da iznova upoznaje ljubav. Svaka misao hrlila je njemu istražujući svaki deo tog senzualnog muškarca. Neko od devojaka je povuče i povede u kolo...pokuša da se izvuče ali njihov smeh je spreči i ona polako uhvati korak. Ritam je ponese i opusti se osmehujući se, zvuk bubnja je vibrirao terajući adrenalin koji davno nije osetila. Grlo joj se osuši kada ga ugleda kako prilazi, noge se u trenutku odsekoše ali prihvati pruženu ruku. Privuče je sebi i krenu u istom ritmu posmatrajući je ispod gustih trepavica. Jedva je pratila korak osetivši kako joj utroba igra od blizine njegovog tela. Sav očaj, sva mržnja nestala je kao mehur od sapunice, ponovo je osetila njegovu snagu i odanost. Ponovo je želela da je voli istom silinom kao nekada. Svesni samo svojih dodira izgubili su za trenutak osećaj za sve drugo, godine razdvojenosti nestale su kao prolećni povetarac. Dodir njihovih ruku i isprepleteni prsti govorili su o snažnoj potrebi za pripadanjem.
-Gazda, ja sam samo običan sluga. Ne želim izgubiti posao, imam petoro dece ali opet poštujem reč plemenskog starešine-čovek se premeštao s noge na nogu, pokazujući nelagodu.
Kadir besno lupi šakom o sto. Svi su bili ispranih mozgova, svi su u Saiha, njegovog oca gledali kao u Boga. Nisu shvatali da je njegova vladavina prevaziđena, od poštenja se niko leba nije najeo. Nervirao ga je stav o časti i bezvrednog trućanja o veri i poštenju. Mnogo novca se gubilo a moglo se još bolje živeti. Jeste da su poslovi bili na ivici zakona ali drami su uvek iste boje, nisu ni crni a ni beli.
-Uradićeš ono što ti kažem ili nema ništa od dogovora...tvoja Dina ide Muzeiru! On je jedini koji je hoće za ženu.
-Nemoj gazda...tek joj je šesnesta a njemu skoro šezdeset.
-Znam...na tebi je da odlučiš!
Kajao se što nije na vreme mislio...Lilit je opasna pretnja u raspodeli imanja. Verovao je da će udajom za ludog Martina Sarkasova zauvek ostati u Americi. Sa Armenom je uradio odličan posao...brak sa mlađim bratom bio je pun pogodak, nije se nadao da će ubrzo Martin oboleti od teške bolesti i umreti. Iskreno najviše je žalio sebe, izgubio je stalni priliv novca od starca koji je krio od sveta bolest sina jer je i on otputovao tamo odakle se nevraća. Matora gazdarica je tvrd orah, na pamet joj nije padalo da pristane na ucene. Odmah je ugovorila sastanak sa Saihom i uradila ono čega se najviše plašio. Držala ga je u šaci. Jedino svetlo na kraju tunela bila je mržnja između budućih supružnika, rastavljeni od strane svih a ubeđeni da je ono drugo krivo bili su pogodno tlo da nastavi tamo gde je stao. U igri su bili veliki ulozi, ovog puta neće popustiti po cenu da ubije svakog ko mu stane na put.
