Obala Sene obučena u sve nijanse sive mrko je gledala olovno nebo. Ulična rasveta palila se polako ulicama velegrada čineći ga noću toplijim od dana. Vozio je Jelisejskim poljima gledajući kilometarsku kolonu ispred sebe. U stara vremena besneo bi žureći u stan željan odmora od napornih sastanaka, a mesecima unazad imao je želju da vrati vreme i oseti miris poljskog cveća i pokošene trave daleke Jermenije.
Prošlo je četiri meseca od njene smrti i sa tim se nije mogao pomiriti. Razdirala ga je bol do granice očaja jer ništa nije učinio da bi sprečio nesreću koja je bila očigledna. Slušao je druge, slušao nju, zatvarao oči plašeći se da ga ne voli strepeći svakog časa od prošlosti i svega lošeg što su jedno drugom učinili. Nikada nije zaplakao a sad mu se mutio pogled pri samoj pomisli na nju i priče koju mu je ispričala Rosa. Njene reči su mu neprikidno odzvanjale u glavi.
„Pogrešio si slušajući oca i dozvolio da manupiliše tobom. Sujeta mu nije dozvolila da prihvati bolest mlađeg sina i ako je delom i sam bio kriv. Oboje ste propatili a i Martin koji je umro sa grižom savesti znajući da vas je rastavio. Njegova tuga je bila ogromna i u trenutku beznađa pozvao je staru Rosu, tražeći utehu. Lilit je nosila tvoje dete kada se udala za njega...na žalost nije potrajalo. Pobacila je ali tu nije kraj mukama. Iskomplikovalo se i operisana je...nakon toga im je saopšteno da su male šanse da ikada ostane trudna. Iz tog razloga usvojili su Anuk preuzevši potpunu brigu o devojčici. Najviše iz straha od neprijatnih iznenađenja i taj korak se pokazao najispravnijim. Ona i Martin nikada nisu ništa imali sem jakog prijateljstva jer on nije imao potrebu za bilo kakvim intimnim odnosom. Držao je ljude na distanci čuvajući se emocija i osude. Jedino je bezgranično poverenje imao u Lilit, sa njom je doživeo najlepše trenutke u svom kratkom i tužnom životu. Srce mi se cepa kada pomislim koliko ste obećavalii koliko sreće je prošlo mimo vas zbog krivice drugih.Bog mi je svedok da vas volim kao rođenu decu. Sirota Ema je pokušala vratiti stvari na svoje mesto. Moraš znati da nikada nije želela brak između Martina i Lilit, opirala se muževljevoj ideji a onda saznala sve što se desilo Anuk. Lilit nije mogla sakriti trudnoću od gospođe i jedino rešenje je bilo venčanje ali za mlađeg Sarkasova. Armen se rešio „bruke" što mu je sin „faličan" i sa tim oprao svoju savest. Ne zameri pokojniku, ti si mu bio jedina nada, jedino svetlo na kraju tunela koji će održati lozu Sarkasovih...voleo te je".
Zatvori oči i ista misao se vraćala ubadajući ga uvek u isto mesto...imali bi dete, voleli se i živeli bajku. Od svega ostao je samo bol i crna rupa kojoj je bio sve bliži. Prođe rukom kroz kosu pokušavajući za sekund izaći iz teških misli i u trenutku spazi svetla automobila kako staje na semaforu. Pritisnu kočnicu i strese se, sve više gubi kontrolu, funkcionisao je po inerciji. Okrete glavu i pogleda kroz prozor, pažnju mu privuče svetlo velikog mola. Dugo nije išao u kupovinu, frižider mu je gotovo prazan, i miševi bi pobegli jer ni mrvu hleba ne bi našli. Svo vreme je jeo po restoranima pokušavajući da se navikne na svet i vrati životu. Lagano je kružio podzemnom garažom tražeći slobodno mesto za parkiranje.
Prodavnice prepune raznih đakonija malo ga opustiše i ako je dugo nesvestan vremena posmatrao izloge razmišljajući šta bi kupio. U tamnom kaputu, bradat sa nemirnim pramenjem kose koja je padala na rub kragne, privlačio je poglede žena. Lice kao od kamena sa crnim očima ispod jakih veđa neodoljiv i privlačan, dominirao je svojom pojavom. Odudarao je od običnog sveta, i ako obučen u skupo odelo u njemu je goreo plamen divljine. Polako priđe pokretnim stepenicama i stade iza raskošne plavuše koja iskoristi priliku i nađe oficijalno pitanje da bi skrenula na sebe pažnju neznanca. Jedva uzvrati par reči i nezainteresovano okrete glavu šetajući pogledom po posetiocima, masa bezličnih lica defilovala je kao na filmskoj traci i u deliću sekunde zastavi oči na jednom. Ona??? U gomili lica modro plavetnilo nađe njegovu tamu...u bež kaputiću sa tamnom marom na glavi pređe pogledom preko njega isto kao i pre stotinu drugih. Rukom je stezala kraj revera ne obraćajući pažnju ni na pratioca koji se saginjao i nešto govorio dodirujući njen obraz.
