Put je vodio na istok preko predela sa pašnjacima i ogoljenim stenjem. Stada koza i ovaca rasuta na visorovnima podseti je na Kavkaz. I ako je loše spavala zbog svega što se dogodilo ipak najviše na njen san je uticala njegova pažnja i zgrljaji. Prethodna noć kao da je izbrisala napetost između njih, i ako još uvek na distanci oboje su osećali da se i ona topi sa svakim pređenim kilometrom. Pokazivao je zanimljivosti i pričao o običajima naroda koji su živeli na ovim prostorima. Nije želela prekidati mada je interesovalo odakle toliko zanimanje za Iran kada ga nikada ranije nije pomenuo. Slušala je sa oduševljenjem upijajući svaku reč radoznalo očekujući njihovu destinaciju. Prešli su kanal i uputili se prema uzvišenju sa retkim rastinjem i po nekom kućom. Mogla je videti ograđene bašte i prilično sređena dvorišta. Meštani su ovde imali mogućnost za zemljoradnju koja im je donosila malo bolji standard od onih koji su živeli u planinama. Sa druge strane uzvišenja ukaza se pojas šume i visorovan prekrivena ljubičastim cvećem. Gledala je iznenađeno predivan pejzaž koji nije mogla zamisliti da će ga videti u Iranu. Okrete glavu prema Viktoru i dobi odmah odgovor bez njenog pitanja.
-Šafran...plantaže najskupljeg začina na svetu – osmehnu se, njene oči su imale nijansu šafrana prelivajući se u plavu.
-Nisam znala...obožavam ovu boju, jedino što znam da ga koriste u kozmetičkoj industriji i da ima lekovita svojstva. Da...gaji se u Indiji, Španiji a poreklo vodi sa Krita.
-To je razlog mog dolaska ovde, želim se raspitati o načinu proizvodnje i isplativosti.
-A gde bi ga uzgajao?-znatiželjno upita.
-U Iranu...-senka mu za trenutak pređe licem.
-Preselićeš se?-tiho upita plašeći se odgovora.
-Intenzivno razmišljam o tome, nisam još odlučio. Ima puno stvari koje još trebam rešiti.
Nije smela više pitati, njegov odgovor je ostavi bez teksta, nje nije bilo u njegovim planovima. Stisnu usne i okrete glavu posmatrajući predivan krajolik.
Nakon pola sata zaustaviše se pored neugledne kuće ozidane betonom. Iza zelenih prozora visile su čipkane zavese i ona primeti kako se pomeraju, neko ih je čekao. Na vratima se pojavi muškarac srednjih godina sa osmehom na licu.
-Ooooo gospodine Sarkasov...očekujemo vas. Dobro došli –srdačno se pozdravi i okrete smeđe oči prema Lilit. Stavi ruku na grudi naklonivši se u znak poštovanja.
-Halit...ovo je moja supruga, Lilit.
-Dobro došli gospođo, nadam se da će vam biti ugodno u našem skromnom domu.
Gledala je sa zanimanjem oko sebe, dopalo joj se dvorište i zelenilo naspram ogoljenog i kršnog sela u kom su odseli. Stara stabla maslina pravila su hladovinu i domaćin je sa ponosom pričao o njihovom značaju za njegovu porodicu kroz generacije. Ispod blage padine nalazila se velika parcela ljubičastog cveta menjajući svojom lepotom krajolik iz običnog u vanvremenski. Naspram plavog nebeskog svoda nežni cvetovi podrhtavali su na povetarcu odolevajući vrelini letnjeg dana. Slušala je sa pažnjom dok je Halit objašanjavao kada ih prekide ženski glas.
-Halit, nisi ljude ponudio osveženjem. Nikad dosta priče o šafranu, uvek izgubiš pojam o vremenu...-simpatična punačka žena obučena u dugu haljinu svetlo zelene boje viknu sa praga.
-Uhhhh...baš sam preterao, izvinjavam se...idemo na specijalitet ovog kraja, čaj od šafrana.
Uživala je ukusu i mirisu polako ispijajući topli napitak diveći se predivnoj zlatnoj boji u čaši koja je blistala u njenoj ruci. Sureja, Halitova žena brzinom vetra iznese đakonije na sto svo vreme nenametljivo objašnjavajući za svako jelo od čega je spravljeno i šta je njena preporuka jer to se nikada neće naći ni u jednom restoranu. Ispred njih je bio spektar boja u činijama, tanjirima i porcelanskim posudicima. Opustila se slušajući drage ljude neobraćajući pažnju na Viktora. Imala je osećaj kao da je baš tamo gde treba da bude okružena mirom i predivnim mirisom prirode. Po prvi put nakon dužeg vremena nestalo je napetosti i straha u očekivanju nečeg od čega se neće moći zaštiti. Sama kuća je odisala jednostavnošću ispunjena svetlošću u tradicionalnom koloirtu stare Persije sa odabranim nameštajem, nezaobilaznim ćilimima i tepisima različitih boja i oblika. Nakon obilnog ručka u trpezariju uđoše njihova deca. Elbar najstariji od njih izgovori reči dobrodošlice a mlađi Adis i Azra nasloniše ruku na grudi i uz naklon pridružiše se pozdravu. Lilit je bila oduševljena njihovom porodicom prijatno iznenađena izuzetnim vaspitanjem dece i odnosom njihovih roditelja prema njima. Kasnije u priči Halit i Sureja ispričali su da su njihove porodice vrlo stare i obrazovane, on je završio mašinski fakultet a ona lingvistiku. Iz Teherana su se preselili u planine želeći da obnove imanje i žive odgajajući decu u prirodi. Vreme je odmicalo i u jednom trenutku domaćin reče.
