Čekala je naslonjena na auto da se Viktor pojavi sa Simon iz aerodromske zgrade. Vrućina je od ranog jutra bila nesnosna, osećala je kako joj se bluza lepi za kožu dodatno izazivajući nelagodu. Celu noć se prevrtala po krevetu pokušavajući da nađe makar jedan razlog i preseče agoniju. Proveden Vardavar sa njim vrteo se kao film u njenoj glavi zbunjujući je sve više. Bilo je evidentno da mnogi njegovi dodiri nisu bili spontani, želeo je njenu blizinu otvoreno pokazujući simpatije. Do jutra uspela je ubediti sebe da je pod uticajem svoje fikcije dok je bila u komi. Od njih nikada više neće biti od pukog poznanstva. Jedini način da ga se reši je odlazak iz Dilidžana. Podiže glavu i knedla joj zasta u grlu. Prema autu je išla najlepša devojka koju je ikada videla. Visoka brineta zelenih očiju obučena po poslednjoj modi privlačila je poglede ljudi. Svaka gestikulacija koju bi napravila izgledala je odmereno i damski. Viktor se osmehivao posmatrajući njeno prelepo lice. Morala je priznati, bili su savršen par.
-Oh...predpostavljam da si ti Lilit?-njene oči zablistaše.
-Jesam- tiho odgovori zbunivši se zbog srdačnog pozdrava.
-Puno sam slušala o tebi i pomalo sam ljubomorna jer te baš svi Sarkasovi vole. Divna si...a moram reći i prelepa. Obogatila bi se kao model-mazno je izgovarala reči.
-Simon...Lilit nije od takvih devojaka. Njen svet je mnogo lepši...-promumla vidno iznerviran njenim komplimentom.
-Oooooo...ti si baš ponašaš kao stariji brat, izvinjavam se!-uvređeno napući nakarminisane usne.
-Nisam joj brat ali poznajem je dovoljno dugo, skoro od pelena. Lilit je vrlo jaka dama koja zna šta hoće!-poslednja rečenica zazvuča ironično.
Pričali su o njoj kao da nije prisutna, nelagodu zameni bes. Izvi obrve i uz kiseo osmeh reče.
-Hvala vam na komplimentima, ne bih da budem neprijatna mislim da bi mogli konačno krenuti jer imam puno posla kod kuće.
Put su proveli u Simoninoj priči o dešavanjima u Parizu dok su njih dvoje ćutali s vremena na vreme razmenjujući poglede u retrovizoru. Svaki put bi je oblilo rumenilo i brzo bi sklanjala oči ispod dugih trepavica uplašena svojih uzburkanih osećanja.
Predeo se menjao, šume su prekrivale krajolik i prijatna svežina širila se prostorom. Sunčevi zraci prelamali su se kroz gusto rastinje bacajući zlatnu koja je treperila u sumaglici iznad vlažne zemlje čineći kao da putuju kroz bajku. Svakog trenutka iza stoletnih hrastova mogla se pojaviti planinska vila ili vitez u oklopu. Posmatrala je mala mesta pored puta i brojala kilometre jedva čekajući da stigne kući. Odbila je Emin poziv da ostane kod njih i oporavi se još tri nedelje, htela je biti u kući koju su joj ostavili deda i baka.
Makadam je vodio preko same ivice klanca i penjao se vijugavim puteljkom do visorovavni. Od pogleda na bujno zelenilo oči su se širile upijajući lepotu prirode. Čuo se huk reke koja se jedva nazirala ispod stenja i krasila padine vodopadima. Na pašnjacima stada i veseli pastiri koji u svojoj samoći željni društva veselo mahali pozdravljajući svakog putnika namernika. Iza ogromnog kamena pojavi se selo Saiha Dališa. Simon oduševljeno uzviknu.
-Ovo je predivno, kao iz filmova o Gorštacima. Ti ovde živiš?-obrati se preko ramena Lilit.
-Da...za sad. Inače četiri poslednje godine u Francuskoj, tamo sam radila kao učiteljica.
-Divno...to je lep poziv.
Vozio je uskim uličicima osetivši čudan nalet tuge. Nije želeo da se rastanu...nadao se da će biti u njihovoj kući. Nikada nije izbliza video mesto odakle je potekla i sa zanimanjem zagledao kuće od kamena i gomilu dece kako se igraju na prašnjavom putu. Svako koga su sreli uputio je pozdrav mahnuvši rukom što je dodatno uticalo na osećaj gostoprimstva.
