Vatra je tinjala u velikoj peći bacajući svetlost po uglovima prostorije pretvarajući se u senke. Tiho pucketanje je budilo osećaj topline koja mu je nakon dva sata jahanja planinskim stazama, prijala. Polako svuče kožuh i spusti na stolicu posmatrajući usnulo lice svoje žene. Oseti umor kao posledicu duge unutarnje borbe sa samim sobom nakon razgovora sa Armenom.
Ona je pripadala njima...Jezidima. Mnogo kontraverzi u celoj priči koju nije mogao svariti, mnogo teških reči o Kurdskim ženama, pa i njegovoj majci pratile su ga kao aveti svo vreme puta u Iran.
Njihov položaj bio je prilično drugačiji od žena u ostalim muslimanskim zajednicama. Nisu morale biti pokrivene a samim tim imale su više „slobode" ističući svoju lepotu. I ako su živele u plemenskom zajednici na neki poseban način imale su moć nad muškarcima. Njihov senzibilitet nikog nije ostavljao ravnodušnim, vreme provedeno u prirodi i borba za opstanak u surovim uslovima stvorio je žene koje su na jednostavan način savladale filozofiju života. Onaj koji bi iskusio njihovu ljubav zauvek bi ostao njihov zarobljenik.
U to je odmah poverovao slušajući priču oca.
Očaj za izgubljenom ljubavi nikada ga nije napustila, ostao je rob i mrtvoj ženi. Čemer zbog bolesne ljubomore izjedala ga je godinama. I ako je bio centar njenog sveta i uprkos ljubavi koju je nesebično davala nije bila dovoljna da bi bili srećni. Razlika u shvatanju, vaspitanju, kulturi, običajima i zakonima bila je ogromna prepreka koju nisu mogli savladati. Poginula je bežeći od agonije koju nije mogla podneti, nije imala više snage čekati da njen voljeni prestane hraniti zver u sebi. A on? On je kažnjen životom i saznanjem da ga niko nikad nije voleo kao ona.
Zemlja je ostala da služi svakom ko je bio gazda bez obzira na boju kože, veru, jezik, naciju...uvek tu, svačija i ničija.
Sedeo je nepomično ne skidajući pogled sa nežnog lica sve više verujući da je u istoj situaciji kao i otac. Sumnjao je u vernost žene iz istog razloga, poseda...pašnjaka, šuma i parčeta neba koji su bili dovoljni za sve i bez granica. I majka je želela kao i Lilit da ostane sve kako su njihovi očevi, dede i preci ostavili bez obzira na cenu koju bi platile.
Kako je njih mogla razumeti žena koja je potekla od nomada? Njihova kuća je mogla biti gde god bi zapalili vatru i podigli postaju na vrletima koje niko drugi nije hteo ukoliko se baš tu ne nalazi žica rude jako bitna nekom veleposedniku. I sve je jasno sem jednog, početak te žice počinje baš na zemlji gazde koji ima puno pravo na nju ma koliko se dugo protezala. Na kraju računica je jasna, i ako Jezidkinje, stupanjem u brak sa njima osigurale bi položaj svojoj zajednici da sve ostane kako jeste bez većih problema. Pleme je nesmetano prisvajalo zemlju koja zapravo nije bila njihova.
Sve bi bilo drugačije da je znao, nikada ne bi postao deo nečije igre. Anuk je znala šta radi, čekala je pravi momenat. Došla je završiti započeto godinama koristeći jedinu ljudsku slabost...strah. Svaka žrtva imala je cenu a njena je bila visoka, godine izgnanstva i teškog života od nje su napravile dostojnog neprijatelja. Sarkasove je matirala u samo par poteza.
Iz misli ga prenu njen uzdah. Seti se Kadira Janduka. On je bio dokaz za svu priču koju mu je otac ispričao a ona ga nikada nije spomenula. Krila je da su brat i sestra po ocu sa namerom da sve ostane u porodici...dva spojena plemena i ogromno prostranstvo pod njihovom kontrolom. Pokojni Saih Dališ bi se prevrnuo u grobu da je znao koliko je njegovo seme prokleto. Kako nevino spava i ako ima zmijsko srce. Ni jedan poziv za poslednja tri dana...ni jedna nežna reč nakon svih onih vrelih noći kada mu se predavala kao da je on njena jedina ljubav. Da li je moguće da se toliko pretvarala zbog šake zemlje?
Strese se od hladnoće i polako otvori vrata peći ubacujući drva. Tiho se podiže sa stolice prilazeći krevetu i spusti se pored nje pazeći da je ne probudi. Jeza mu prođe uz leđa kada oseti blagi miris mekih uvojaka i pogleda užarene obraze. Disala je tiho poluotvorenih usana mameći ga na poljubac. Toplina zanosnog tela i saznanje da nosi njegovo dete u njemu probudi muškarca, pored nje nije mogao obuzdati strast. Podvuče ruku ispod ćilima dodirnuvši meku kožu stomaka, naže se spuštajući usne na njene polako upijajući njihovu vlažnost. Kao da ga je čekala... istog trenutka priljubi se uz zategnute bokove obgrlvši ga oko vrata. Zastenja od naleta požude kada oseti stisak ruku na svojim bedrima, izvi se očekujući talas koji je ponese izdižući je do nebeskih visina. Tri dana pretvoriše se u ništavilo nestajući u zanosu koje su oboje željno čekali.
