Pozdrav za sve vas koji čitate moje priče. Čestitam Uskrs svima koje slave!
Od samog početka sam imala u planu napisati priču u priči i testirati sebe. Znam da je kraj potpuno neočekivan, mnoge je zbunio i verujem sve razočarao. Želim pokušati u drugom delu još jednom izazvati jake emocije i vezati vas za glavne junake, što mi se u ovom trenutku čini kao nemoguća misija. Ipak, nakon fikcije Lilit koju je imala u komi usled saobraćajne nesreće da li će svi likovi biti baš onakvi kako ih je njena podsvest kreirala, da li će se stvari odvijati kao "već viđeno"ostaje da pročitate u drugom delu. Nadam se vašoj podršci a ja ću se potruditi da napišem ono što sam zamislilada bi ova priča dobila zasluženo mesto u vašim srcima.
-Gospođice Karayan, rezultati su odlični. Sačekaćemo još neurologa da Vas pregleda i konačno možete kući – doktor se osmehnu i pruži sestri papire.
-Hvala Vam na svemu. Da li ću morati dolaziti ponovo u bolnicu radi kontrole?
-Videćemo sa doktorom...jedino ako on bude zahtevao još neki pregled.
-Dobro. Pitam jer ne znam koliko ću još ostati u Jermeniji. Ovde sam bila na godišnjem odmoru kada se nesreća dogodila-tiho izgovori razmišljajući da li uopšte ima smisla vrati se u Francusku? Tamo je honorarno radila u školi, sigurno su našli zamenu kada im je Martin rekao da je njen oporavak neizvestan. Vremena su teška, posao učiteljice ni malo profitabilan i sva mesta su mahom bila popunjena.
-Ne brinite, sve će biti u redu. Morate još odmarati, na put zaboravite još neko vreme.
Pakovala je stvari u malu torbu svo vreme se smešeći, Martin je dosta toga kupio verovatno uz Eminu asistenciju. Otvori ormarić pored kreveta i uze neseser. Otvori ga tražeći češalj i ugleda na dnu lančić. Izvuče polako prelep filigranski rad sa priveskom pauna. Stisnu šaku naslonivši je na grudi, poklon od majke. To je jedino što je dobila od nje za sve godine. Ona je imala svoj život, izgrađenu karijeru i novu porodicu. Mrzela je sve što je vezivalo za Serjožu bivšeg muža a njenog oca koji je smatrao da nema ćerku. Od kada je ugledala svetlo dana bio je ubeđen da dete nije njegovo, verovao je da joj je otac neko iz plemena Kurdskih Jezida. Oboje su oprali ruke od nje. Jednog zimskog dana majka je odvela kod svojih roditelja i ostavila, nakon toga nikada se nije pojavila kao ni otac. Saih i Merjem Dališ su je odgajili. Bez obzira na sve detinjstvo je bilo najlepše vreme koje je proživela sve do bakine smrti a kasnije i dedine.
Neko kucnu na vrata, Lilit se trže. Osmehnu se kada ugleda sestru Darju i reče.
-Skoro sam gotova...
-Polako, nigde ne žurimo. Donela sam sve vaše izveštaje, doktor je zakazao pregled za tri nedelje, piše vam datum i vreme na pairu u fascikli. Ipak ćemo se videti još jednom...želim Vam lep odmor, čuvajte se.
Hodala je polako hodnikom pokušavajući da se izbori sa haljinom koja je imala dubok izrez otkrivajući mnogo više nego što je htela. Nikada nije nosila skupu odeću, klasične pantalone sa košuljom su bile njen stil oblačenja. Još kao devojčica naučila je na komotnu odeću jer joj nije smetala dok je radila domaće poslove i u bašti pomažući baki. A najviše joj odgovorala dok je jahala uporedo sa muškarcima terajući stoku na ispašu. Namršti se kada ugleda svoj odraz u velikom staklu prijemnog odelenja, vitka figura u haljini boje peska isticala je tanak struk i duge noge u visokim potpeticama. Duga tamna kosa u talasima pokrivala je deo grudi i nežna leđa čineći savršen kontrast. Njene oči dobiše olovnu boju zbog izgleda koji se nikako nije uklapao sa njenim karakterom. Besno frknu zbog neudobnih cipela i obeća sebi da će Martinu dobro očitati zbog odeće u kojoj se osećala neprijatno. Žurnim korakom krenu ka izlazu pazeći da ne iskrivi nogu. Jedan mladić naiđe i zadrža teška vrata ugledavši je kako prilazi. Njegove oči zalepiše se za nju i osmehnu se zavodnički otvoreno pokazujući svoje divljenje. Lilit se zbuni, spusti glavu i jedva procedi.
