Završna reč

5

"Ovde nema signala!"

Lucijano vrisne čim zakoračimo na imanje, a ja prevrnem očima. Nije ni pet minuta kako treba proveo ovde i odmah drami. Sedam dana će ga moji trpeti, samo čekam komentare kada se vratimo.

"Ima, al' malo dalje od kuće. Ovde dolazimo da bi smo se odmorili od tehnologije i sveta."

Objasnim mu kada stavim kofer pored njegovog, a on se štrecne.

"Gde si me ovo dovela?"

Kako je to rekao imala sam osećaj da je zaplakao.

"Sam si pošao."

Slegnem ramenima čekajući Entonia da otključa vrata.

"Rea, dođi da mi pomogneš ostale stvari da iznesemo iz kola."

Vuk vikne iza mene, a ja se okrenem ka njemu.

"Pored muškaraca, ja da vučem vaše stvari? Eto ti ga gospodin brat pa nek ti pomaže."

Odgovorim prkosno, a Relja stane do mene te mi očima pokaže ka kolima.

"Idi mu pomozi, ne mogu zbog ruke."

Podigmem obrve te se nalaktim rukom na struk i podbočim na jednu nogu.

"Ti to meni naređuješ? Ti? Meni?"

Izbuljim se, a on mi namigne.

"Ne, bar ne sada, na ovakvom terenu."

Iskrivim glavu, a on se pokvareno nasmeje.

"Šta?"

Trepnem dva tri puta te odmahnem rukom i odem do Vuka koji me je cupkajući čekao da uzmem dve torbe i kofer.

"Reci mi...khm."

Približim mu se, te prošapućem.

"Šta znači 'Ne, bar ne sada, na ovom terenu'?"

Upitam ga, a on me upitno pogleda.

"A šta je bilo pitanje?"

"Pa ja sam pitala da li mi to naređuje?"

Kažem mu, a on izdahne te mi doda još jednu kesu.

"Pa izgleda da to znači da on naređuje najviše u krevetu."

Bledo ka pogledam, a on me uštine za obraze.

"Bez brige, tebi nikada neće naređivati, bar ne tako."

Namigne mi, a ja nemo klimnem glavom i dalje zapanjena konstatacijom koju sam čula.
Odgegam se sa svim ovim stvarima do kuće te ih ostavim u hodniku.

"Kao kamenje da nosite!"

Viknem te se uhvatim za zid pokušavajući do daha da dođem.

"Rea!"

Lucijano vikne, a ja se trznem.

"Molim?"

Proderem se i ja. Da, mi u kući smo nevaspitana gamad. Šalim se. Nekako nam je urođeno da vičemo. Jer, puna nas je kuća bila i da bi neko do reči došao mora da viče. Tako da ovo dovikivanje mojim ukućanima ne smeta. I ako je mama u početku ludela.

"Dođi da mi pomogneš da sklonim nekom mrtvog pacova sa poda!"

Vikne zgroženo, a ja raširim oči gledajući oko sebe da vidim dal' je iko to čuo, al' vidim da svako radi svoj posao. Mama je  u kuhinji. Entoni drži Lea dok pali tehnologiju. Hana se strašno zabavlja sa spravicom za brisanje prašine dok Vuk unosi poslednje preostale stvari u hodnik.
Popenjem se brzo na sprat te potražim gde se Lucijano smestio. On ovde sobu nema, ko zna gde je zapao.
Provirim u prvu gostinjsku sobu te ga nađem kako zabezeknuto, s rukana na kukovima, gleda u pod.