Završna reč

8

- dva sata kasnije -

Žmirnem na jedno oko te ga brzo zatvorim jer mi svetlost ne odgovara.
Pokušam ponovo, al' ista priča.
Udahnem duboko te otvorim oba oka koja istog momenta zasuze od svetlosti. Minuti su prolazili, a moje oči su jedva uspele da se naviknu na nešto drugo pored tame.

Iznad glave mi nešto pišti, a ona mi pulsira.
Bol? Ne osećam je.
Al' smrad bolnice osećam.
Podignem ruku, al' se ona brzo vrati u početni položaj jer sam imala braunilu u ruci.

Kako je ovaj život lep. Umalo ne umreh od sve te krasote.
Jedan minut se spremam da jedem, a već drugi molim da mi se život poštedi.
Al' šta sam drugo i očekivala. I pre su mi se dešavala pretnje. Al' niko nije pokušao da me siluje. Poljupci, pa to se u silovanje ne ubraja, zar ne?

Progutam knedlu u grlu te se osvrnem oko sebe. Ležim u sobi punoj aparata sa zavojima na rukama. Lep prizor.
Ali nikoga nema oko mene.
Kako sam to pomislila tako su se vrata otvorila i doktor je ušao.

"Pa Rea, nismo se odavno videli."

Kaže mi, a ja se cinično nasmejem.

"Doktore, verujem da ne umirem čim ste tako raspoloženi."

Pročistim grlo te hrapavo kažem, a on klimne glavom.

"Onesvestila si se zbog stresa i par udaraca u glavu."

Kaže, a ja podignem obrve.

"Par? Hteo je da me ubije! Držao mi je pištolj iznad glave i mahao sa njim. Umalo mi nije prosvirao lobanju, a vi me ovde zezate!"

Iznervirano kažem, a on se nasmeje.

"Rea, volim tvoj temperament, ali moraš malo da se smiriš kako se ponovo ne bi onesvestila."

Ovog doktora poznajem godinama. I svaki put on dođe da mi sanira rane kada neko pokuša da me "zastraši". Al' do sada nisam bila u mogućnosti smrt direktno u oči da pogledam. Al' za sve postoji prvi put.

"I kako sam?"

Upitam ga vraćajući se u normalan položaj.

"Bićeš dobro. Očistili smo ti rane od stakla, isprali smo ti usta...Nego čija je koža to bila?"

Zainteresovano me upita, a ja se osmehnem.

"Umem da ujedam, jako dobro."

Kažem mu opušteno, a on klimne glavom.

"Znam...Video sam. Osoba koja te je napala leži dve sobe odavde. Ima ruku pa vratu i šalio sam se kada sam te pitao."

Proškripim zubima te doktora presečem pogledom.

"Isključite mu aparate. Zaslužuje da umre. Ili da trune u samici. Ja ću ga lično tamo poslati."

Krenem da ustanem da se obračunam sa njegovim kablovima, al' me doktor spreči.

"Jednom pravniku to ne priliči."

Provrti glavom,  a ja izdahnem.

"Sem, znamo se godinama, daj učini mi uslugu i zataškaj slučaj ubistva. Izjavi da je izvršio samoubistvo."

Molećivo ga pogledam, a on obori glavu.

"To se neće dogoditi."

Neko progovori iza doktora te ja iskrivim glavu te spazim Relju kako ulazi u sobu.

"Jedan kabal."

I dalje ja teram po svom. Platiće mi za sve ovo. Nitkov jedan.

"Odmaraj Rea. Kada ti istekne infuzija moći ćeš kući."