Završna reč

35

Rea
Rossi

Kako smiriti srce koje je mahnito tuklo osim lizalicom? Za sada sam pojela dve.
Jednu sam iskrcala, al' u drugoj uživam dok gledam Relju kako priča sa Entoniem i podnosi mu izveštaj.
"Da, da pronašao sam je."
Vrzma se po improvizovanoj kuhinji dok po rukama vrti neku grančicu.
"Reci Klari da više ne brine, dobro je."
U tom momentu je pogledao ka meni osmehnuvši mi se. Momentalno sam mu uzvratila osmeh dok sam ustajala s dvoseda polako mu prilazeći.
"Znam. Mislio sam da sam ti pustio poruku kada sam stigao, al' tek sam malopre video da se nije poslala."
Podizala sam obrve, tiho se smejući ekspresnim lažima koje je izgovarao dok se on igrao s pramenom moje kose.
"Pokušao sam, jesam. Al' džaba, tvrdoglava je. Sutra ćemo se vratiti."
Namignuo mi je dok sam ja vrtela glavom.
Da, ja sam tvrdoglava, al' je ipak on predložio da ostanemo ovde večeras.
Muljala sam lizalicu po ustima dok sam gledala kako se Relja smara.
"Pričali smo oko slučaja i to smo rešili. Prenesi Klari da joj neću pojesti ćerku, ne mora da viče!"
Malo glasnije je rekao te se nasmejao. Mama je baš kategorična po pitanju Relje. Mora da joj je teže palo što je on ovde, nego što mene nema.
"Pa čujem je, kao da je progutala megafon."
Nasmejao se te mi je izvukao lizalicu iz usta. Prostreljala sam ga pogledom te sam krenula da je uzmem al' je izmakao ruku.
Jednom, dva puta, tri puta pokušavam da je uzmem pa dosta je. Stvarno je dosta.
Lagano sam ga šutnula u čukalj te mi ju je odmah vratio prekorno me gledajući.
"Ne diraj moje lizalice."
Tiho sam mu rekla mahajući prstom.
Sve diraj samo to ne.
"Da, već je počela da viče na mene. Ako me sutra nema, ubila me je."
Prenosi Entoniu dok ja odmahujem rukama. Nema od njega vajde ni malo.
Nastavio je da priča o nekim nebitnim temam te sam ga ja samo posmatrala. Ja i dalje ne verujem šta smo mi poradili. Nas dvoje...
Relja i ja, postali smo mi. Meni je to i dalje nezamislivo. Ali je i simpatično.
Malopre smo ušli u kuću jer je zaista bilo prohladno. Ja sam se presvukla u toplu pufnastu pidžamu, a njemu sam dala neke Vukove stvari koje je ostavio ovde prošli put kada je dolazio.
Zato sada šeta u broj većoj trenerci, ali makar mu nije zima.
Obećao mi je da ćemo sutra ostati da vidimo zalazak, jer mi danas nije dozvolio da dovršim, pa ćemo se vratiti u grad.
Grad, civilizacija, gluma i realnost.
Počinjem sve više da ga mrzim, al' ko me pita.
"Valjalo bi da se javiš Klari, brine."
Štrecnula sam se kada su se njegove ruke iznenadno našle na mom struku dok sam ja gledala slike po policama.
"Dobro sam, rekao si joj, nema razloga da je zovem."
Govorim dok se okrećem ka njemu, a on mi se nasmeši.
"Nemoj da si tvrdoglava."
Lagano uroni glavom u moj vrat, a ja se cela naježim. Neobičan, čudan al' prelep osećaj.
"Nisam, samo sam povređena."
Nasmejala sam se jer mi je njegov dah golicao vrat, a on je počeo da cokće.
"Zar se svaka povređena osoba tako slatko smeje?"
Upitao me je dok se odvajao od mog vrata, nežno stavljajući svoje ruke na moje braze.
"Samo one najjače."
Namignem mu dok vraćam lizalicu u usta, a on se zagleda u nju.
"Mnogo me nervira."
Govori dok gleda u belu dršku koja se pomerala pri svakom naletu mog jezika na lizalicu.
"Zašto?"
Izvijem obrvu te pružam ruku ispred sebe i nežno hvatam kragnu njegove dukserice i ispravljam je.
"Zato što me sprečava da te poljubim."
Iskreno kaže, a ja raširim oči. Okej, ja definitivno na ovo moram da se naviknem.
"Ah, prvi znaci ljubomore."
Počnem da ga zezam dok se lagano odaljavam od njega, a on progunđa.
"Ne mogu da budem ljubomoran na lizalicu."
Ma ti to samo misliš.
"Postaćeš, vremenom."
Slegnem ramenima dok se smejem kao budala, a on ne uspe da suzbije svoj osmeh te mi se pridruži u smejanju. Ovaj početak nečega nedefinisanog je jako simpatičan.
Al' i dalje stojim pri tome da ću skupo platiti za svaki osmeh.
"Šta ima da se jede?"
Upita me dok se baca na dvosed paleći televizor.
"Ništa."
Ako je zaista mislio da će se najesti kada je kod mene u gostima, grdno se vara. Da smo u gradu, naručila bih, al' pošto sam ovde sve pojela od hrane koju sam usput kupila, verujem da će smršati bar kilogram do povratka.
"Kako ništa?"
Zbunjeno me upita, a ja slegnem ramenima dok preturam po kuhinjskom elementu.
"Hm...Imaju špagete, žive, al' uz njih možeš da dobiješ grisine."
Slatko mu se nasmešim, a on me smrknuto pogleda te ustane i priđe mi.
"Šta si ti jela ova tri dana?"
Počešala sam se po glavi dok sam ga gledala kako pronalazi neke sastojke koje prvi put vidim ovde.
"Pa kupila sam hranu, al' sam je pojela."
Nevino kažem, a on izdahne.
"Čovek pored tebe može da umre gladan."
Zeza me dok se smeška, a ja se kao ljutnem.
"Ovde nema dostave, da smo u gradu naručila bih ti nešto."
"Ne bi spremila sama?"
Zeza me dok sipa vodu u šerpu.
"Bih ako imaš vatrogasce na brzom biranju."
Kažem iskreno, a on iskrivi glavu.
"Ne verujem da si baš toliko loša."
Govori dok vadi mleveno meso, luk i šampinjone...Okej! Odakle to ovde? A da, nisam ni zalazila da vidim šta ima. Kao da bih i znala išta da spremim.
"Tri puta sam kuhinju uspela da zapalim. Sedam jela sam bacila jer su ugljenisana, a kada sam pokušala da napravim osmo jelo, tata me je izveo na večeru jer kao vatrogasci su ovih dana jako zauzeti."
Imitirajući tatin glas izazovem gromoglasan smeh s Reljine strane. Tako je simaptičan dok se smeje.
"Dobro, ako je tako. Ne smemo da dozvolimo da se blamiraš, zar ne?"
Upita me dok mi u ruke daje veliki nož. Da ga probodem ili?
"Šta će mi ovo?"
Gledam dok vrtim nož s prsta na prst, a Relja odskoči dva koraka unazad. Aha, znači ne trebam njega da gađam.
"Dođi da te naučim da skuvaš barem nešto."
Govori mi dok lagano spusta moju ruku na kuhinjsku ploču sklanjajući nož od njega.
"Sve je drveće oko nas, zapalim li nešto goreće celo imanje."
Kažem ozbiljno, a on odmahne glavom.
"Dok sam ja tu da pomognem, pečenog me gledati nećeš."
Našali se sa mnom te ispred mene stavi dasku s očišćenim crnim lukom.
"Ja sam tebe već ispekla čim si došao ovamo."
Namignem mu dok odmeravam onaj luk, a on se nasmeje te stane iza mene.
"Umeš li da isečeš luk?"
Banalno pitanje, težak odgovor.
"Ja umem...Ali ti zaista želiš da ja plačem?"
Pogledam ga kada se malo iskosim, a on nasloni glavu na moje rame te se nasmeje.
"Hajde seci ti ovo, a ja ću šampinjone da operem."
Kažem te se izmigoljim iz njegovog stiska brzo hvatajući šampinjone.
"Nikada nećeš naučiti da kuvaš."
Vrti nezadovoljno glavom, a ja slegenem ramenima.
"Važno je da ti znaš."
Odgovorim mu te lepo operem šampinjone.
"Ko će tebe da ženi da mi je znati?"
Vrti glavom dok secka luk, a ja se trznem.
"Pa dobro, nismo ni dva sata u vezi ti bi odmah da me se rešiš."
Ljutnem se kobojagi, a on podigne obrve dok me je čudno gledao.
"Meni ide u plus ako niko ne bude hteo."
Namigne mi, a ja odmahnem glavom.
"Kakva je fora sa tobom, brakom, decom i svim tim?"
Upitam ga radoznalo, a on izdahne dok stavlja iseckan luk i šampinjone u tiganj.
"Nije fora, jednostavno, nit sam odrastao u skladnoj porodici, nit mi se sviđaju razvlačenja po sudu ako dođe do razvoda. Deca su prevelika odgovornost, a ja sebe ne smatram dobrim materijalom za oca."
Iskreno mi kaže, a ja klimnem glavom.
Dobro, različiti smo svi.
"A ti i tvoje čuvanje za prvu bračnu noć?"
Upita me dok meša sve ono, a ja slegnem ramenima.
"Nikakva nauka. Nikada nisam želela da budem etiketirana kao 'Jao i ja sam spavao sa njom' devojka. Ako se već udajem, znači da silno volim tu osobu i da sam spremna sa njom da ostarim bez razmišljanja o nekom razvodu za koju godinu. Moj suprug će dobiti kompletan poklon."
Nasmešim se dok mu pričam, a on je samo mešao ono bez ikakvih reakcija. Sam si pitao.
"Tvoj suprug će dobiti i mene u kompletu."
Izjavi, a ja zastanem u pola koraka. Podigla sam obrvu dok sam ga zbunjeno gledala, a on je mrtav ozbiljan presipao sve u meso i to zajedno mešao.
"Ja se nadam da nisi ozbiljan."
Usiljeno se nasmejem, a on odmahne glavom.
"Nadaj se."
Namigne mi, a ja progutam knedlu. Okej...Zavnično se plašim njegovih planova.
"Kada se udam, spavaš u sredini ili na ćošku?"
Počnem da ga zezam dok cedim špagete, a on se ugrize za usnu.
"Spavam sa tobom, u mom krevetu."
Odlučno kaže, a ja klimnem glavom.
"Kako imaš dobar plan, svaka čast."
Počnem da tapšem rukama, a on se nasmeje te me privuče bliže sebi.
"Žao mi je ali ti si od danas moja."
Približio mi se te je nežno dotakao svojim nosem moj.
"Do kada?"
Upitam ga dok lagano sklapam oči uživajući u njegovoj blizini.
"Dok nas smrt ne rastavi."
Tiho je rekao te nam je spojio usne. Za čoveka koji ne veruje u brak, lepo govori zavete koji nas vezuju pred Bogom.
••••
"Jesi li za tretman lica?"
Upitam ga ulazeći u sobu sveže istuširana, namackana i sređena.
"Šta pod time podrazumevaš?"
Podigao je pogled s telefona te ga sklonio u stranu.
"Piling, maska i krema za lice, maska i skrab za usne."
Podignem moju fensi torbicu sa svim potrebnim stvarčicama, a on odmahne glavom.
"Tebi je baš dosadno."
Progovori, a ja klimnem glavom.
"Pa kada nema interneta, televizije, lap-topa...Moram malo da improvizujem."
Sela sam na ivicu kreveta gledajući u njega, a on je samo izdahnuo.
Pobedila sam.
"Gde da sednem? Šta da radim?"
Upita me, a ja se pobednički nasmejem dok se brzo penjem na krevet. Leđima sam se naslonila o uzglavlje te sam potapšala mesto između mojih nogu.
"Lezi."
Kažem mu kao kučetu, a on dresirano legne bez negodovanja. Stavio je glavu u moje krilo te me je pogledao preko glave.
"Nemoj da mi zapališ lice."
"Za ovo sam ekspert, bez brige."
Nasmešila sam mu se dok sam polako prelazila prstima preko njegovog lica.
Izvukla sam plišanu veliku traku za kosu sa zečijim ušima te sam mu je stavila na kosu kako mu dlake ne bi upadale u kreme.
"Da, sada izgledam kao totalna budala."
Prokomentariše dok zatvara oči.
"Ma ko te vidi."
Prvo sam mu očistila lice micelarnom vodom te sam prešla čistim peškirom preki njega.
"Koju želiš masku? Hidrirajuću? Ovu mirišljavu? Ili neku sa životinjom?"
Upitam ga te mu na stomak pobacam sve maske, a on se trzne.
Pored mene će fras ubosti.
"Na šta ti bacaš pare."
Mumla dok gleda šta sve ima tamo.
"Hajde neka bude ova."
"Prva pa najskuplja."
Nasmejem se dok otvaram masku, a on podigne obrvu.
"Ne znam ni dal smem da pitam koliko si para na to bacila."
Govori dok vrti glavom, a ja slegnem ramenima.
"Petnaest eura."
Odgovorim mu, a on raširi oči.
Da...Volim i na to da trošim pravo malo bogatstvo. Zato mi je lice uvek premekano, hidrirano i čisto.
"Nemoj bradu da mi umrljaš s time."
Govori dok drži bradu rukama.
"Poludeću sa tobom."
Iznervirano kažem te mu sklonim ruke i lepo preko celog lica namestim masku. Pa i brada je na licu, neka se i ona hidrira.
Nežno sam mu umasirala sve u lice te sam spustila ruke niz njegov vrat i tu ih ostavila dok je maska delovala.
"I šta sada?"
Upitao me dok se igra s mojim prstima.
"Čekamo deset do petnaest minuta da ti koža sve upije."
Odgovorim dok držim oči sklopljene i uživam u miru.
"Dasadno."
"Shh!"
Malo mi je falilo da zaspim jer je zaista zaćutao posle svega, ali treba da završim ono što sam započela.
Skinula sam mu masku, vratila je u kesicu koju ću posle da bacim, umasirala sam ostatak maske u lice te sam s tuferom pokupila višak.
Serum sam mu nanela na predele gde nije imao dlake te sam i to lepo utrljala. Ćutao je i uživao.
Nisam htela pilingom da mu iritiram kožu te sam samo uzela noćnu kremu i lepo mu je, ravnomerno, nanela na meku kožu.
Na usne sam mu nežno stavila masku te se u tom momentu trznuo.
"Kako je lepo kada ćutiš."
Našalila sam se, a on je skupio oči. Nadrljala sam kada mu skinem ono.
Ali sve što je lepo, kratko traje, tako i Reljino ćutanje. Skinula sam mu masku, a on je odmah počeo da priča.
"Je l dosta?"
Upita dok mi se igra sa čašicama na kolenima.
"Još skrab."
Odgovorim mu te se malo protegnem da dohvatim neseserčić.
"Jagoda, vanila, breskva, lubenica, ruža, kokos, med?"
Upitam ga, a on podigne obrve. Znam, muškarcima je svejedno ali šta ću. Ja nikada ne umem da se odlučim.
"Koji ti je omiljeni ukus?"
Podigne obrvu, a ja slegnem ramenima.
"Breskva ili...Ne znam. Kao da je bitno. Koji ćeš?"
Nestrpljivo pitam, a on izdahne.
"Ti ćeš posle da me ljubiš, izabari koji želiš."
A lepo me je nasmejao ovom izjavom, nema šta.
Uzela sam breskvu te sam mu nežno kažiprstom nanela na usne skrab.
Pravio je neke gadljive face dok me je optuženički gledao, a ja sam se smejala.
Umasirala sam lepo, ali skrab nije bio te sreće da se dugo tu zadrži. Jednim potezom maramice ga je sklonio.
"Ovo je odvratno."
Kratko je rekao te je ustao sa kreveta. Pravac kupatilo, tačno sam znala.
Vratila sam sve na svoje mesto, ugasila sam svetlo, podigla roletne te sam se udobno namestila na jastuke. Tačno sam znala da će sve ovo da me uspava.
Posle dobrih pola sata Relja je ušao u sobu te me je trzno iz sna u koji sam lagano upadala.
"Spavaš?"
Upita me dok sklanja ćebe sa svoje strane kreveta te se penje na njega.
"Sada ne."
Nasmešim se te se okrenem ka njemu.
Ko bi rekao da ću ovo da doživim. Oči u oči sa njim u istom krevetu. Da mi je ovo neko rekao pre godinu dana rekla bih da je luda i da ne priziva maler, ali danas...Danas sve izgleda kao bajka.
Nežno je položio svoju šaku na moj obraz, a ja sam sklopila oči. Sve ovo tako prija. I psihički i fizički sam više od svega umorna, zato ovaj dan za mene predstavlja jedan mali, slatki odmor.
Nežno je položio usne na moje ali samo na kratko. Poljubac za laku noć, hm...Pa mogla bih na ovo da se naviknem.
"Spavaj."
Tiho je rekao kada je odvojio usne od mojih, a ja sam se osmehnula te sam  klimnula glavom dok sam se prepuštala snovima.
U jednom trenutku sam osetila kako se okrenuo na leđa te me je trznuo. Lagano sam otvorila jedno oko te sam primetila kako me gleda.
"Ne spava ti se?"
Upitala sam ga, a on je odmahnuo glavom.
"Nisam navikao rano da zaspim."
Odgovorio mi je, a ja sam klimnula glavom.
Polako sam se popridigla te sam se udobnije namestila u njegovom zagrljaju. Glavu sam mu položila na grudi, a jednu ruku na stomak. Obgrlio me je oko struka te me je poljubio u kosu.
"Spavaj ružo, niko te odneti neće."
Našalio se sa mnom, a ja sam bila preumorna da bih išta rekla na to, te sam se lagano osmehnula i dalje ostavljajući upitnik nad tim nadimkom.
Samo kada bi hteo, bio bi najbolji suprug na celom svetu.