Završna reč

75

Rea
Rossi

- mesec i po dana kasnije -

"Zaista ti nije problem?"
Obratim se još jednom Kristoferu dok obuvam štikle.
"Rea to je jedan dan, veruj mi, neću poludeti od dosade."
Nasmejao se te mi je prišao i zagrlio me s leđa.
"Ako ne budeš mogao da se snađeš u gradu, moji su ti uvek na raspolaganju. Frižider je pun, Klarina zasluga, a što se tiče kreveta, ceo je tvoj, odmaraj."
Okrenem se ka njemu te ga na blic poljubim.
"I komšinice su mi na raspolaganju?"
Mangupski začkilji očima ka meni, a ja se slatko nasmejem.
"Da! Komšinica Jelica je spremna da te zadovolji u bilo kod momentu. Samo joj uključi slušni aparat i pazi na kuk. Tek su joj ugradili veštački. Što se tiče njenih zuba, pazi da ih ne progutaš u naletu, vole da spadaju protiv njene volje."
Nestašno sam se ugrizla za usnicu dok se on cepao od smeha.
"Paziću na sve to."
"Ona mi je jedina normalna ovde, zato ću te deliti sa njom."
Izvučem se iz njegovog naručja te podignem aktovku sa poda.
"Srećno."
Otvori mi vrata uz osmeh, a ja klimnem glavom.
"Trebaće mi. Vidimo se sutra!"
Poslala sam mu poljubac, a on se napravio da ga je uhvatio.
"Vidimo se."
Zatvorio je vrata za mnom, ja sam izdahnula.
Što se tiče Kristofera i cele moje porodice ja danas krećem na neki seminar koji traje jedan dan.
U prevodu.
Seminar će se održati u Reljinom krevetu.
Danas je sedmi maj, godinu dana Reljine i moje veze kao i poslednji dan naše veze. Za tačno četrnaest dana se udajem. I u neviđenom sam rasulu ali guram.
"Srećna godišnjica ljubavi."
Obavijem ruke oko Reljinog vrata čim uđem u njegov stan.
"Srećna godišnjica Ružo."
Prošaputao mi je na usnama dok se smeškao.
"I idalje mi nisi rekao zašto me tako zoveš."
Podigla sam obrvu, a on je slegnuo ramenima.
"Mislim da ti nikada neću ni reći."
Namignuo mi je te nam je ponovo spojio usne u slasan poljubac.
"Spremio sam nam ručak."
Promumlao je između poljubaca verovatno shvativši da se neću zaustaviti samo na poljupcu.
"Gladan si?"
Podigla sam pogled ka njemu dok mi je između zuba bila njegova donja usna.
"Da."
Prorežao je te me je uhvatio za butine popevši me na svoju kukove.
"I ja takođe."
Slatko sam se nasmejala dok me je nosio ka njegovoj sobi.
"Opasna si."
Progovorio je kada mi je odvezao mantil i ispod njega video umesto haljine seksi donji veš koji mi je, ponovo, poklonio za rođendan. Beo, naravno.
"Verujem da jesam."
Provukla sam ruke ispod njegove majice nokte mu zarivajući u pločice.
"Nastavićeš?"
"O i te kako ću."
Za tili čas, bar mi se tako učinilo, smo oboje ostali bez i jednog komada odeće.
"Hej, to je svila, ne vuci."
Brecnula sam se na njega dok mi je skidao gaćice.
"Ja sam ga kupio ja ću ga i pokidati ako želim."
Opasno tiho mi je rekao te me je bacio na krevet.
"Ali to je moj poklon što znači da je u mom vlasništvu."
Rukama sam mu prelazila po grudima dok se on nameštao iznad mene.
"Šta kažeš na to da malo odmoriš ove vitke i jake ruke?"
Uhvatio me je za jednu te mi je poljubio prste.
"Kako misliš?"
Izvila sam obrve, a on se nasmejao.
"Pa ovako."
Nagnuo se u stranu te je izvadio dva para lisica sa teget krznom oko njih.
"Ti. Si. Jebeno. Lud."
Od srca sam se nasmejala kada sam videla i shvatila da se setio lisica koje sam želela da kupim. Al' kao modni detalj, a ne da me vezuje sa njima. Čekaj. Vezaće me sa njima?
"Da, da, znam. Za tobom, a sada mi daj ruke."
Smestio se između mojih nogu koje je stavio sebi oko struka.
"Mislim da bih to preskočila."
Slatko sam mu se nasmešila ali to nije prošlo.
U pet pokreta je uspeo da mi zakači ruke lisicama za krevet protiv moje volje.
"Meke su."
Prokomentarisala sam, a on se nasmejao.
"Ma nemoj mi reći."
Krenuo je da ređa poljupce od mog vrata pa sve do najosetljivijih delova.
Glavu je zadržao između mojih nogu čini mi se večnost. Nisam mogla ni da ga počupam, niti izgrebem, niti da ga odgurnem, mogla sam samo da stežem noge koje bi mi on razmačinjao.
Vrištala sam od užitka, a on nije usporavao. Čas prsti, čas jezik, usne.
"Volim ovakve seminare."
Progovorila sam kada sam došla do daha posle vrtoglavog orgazma.
"A ja volim da ih vodim."
Namignuo mi je dok je stavljao kondom na svoju impresivnu muškost.
"Ne treba ti."
Brzo sam progovorila, a on me je čudno pogledao.
"Kako misliš?"
Zaustavio se u pola pokreta.
"Pusti da ovaj trenutak oboje zapamtimo. Neka bude bez prepreke, a ja ću popiti tabletu za dan posle."
Odlučno sam ga pogledala, a on je klimnuo glavom te je skinuo kondom i bacio ga na pod.
Nagnuo se ka meni, jednom rukom mi prelazeći preko usne, a drugu je koristio da ga namesti na moj ulaz.
"Dozvoli mi da te dodirnem."
Bukvalno sam zaječala kada se očešao o mene.
"Zamoli me."
Ubrzao je ritam kukova te me je sve više dražio i nervirao jer nije ušao.
"Uješću te ne iskušavaj moje strpljenje."
"Zamoli me i skinuću ti lisice."
"Zašto me mučiš?"
"To su dve reči Rea, ništa strašno!"
Nasmejao se te me je udario po intimnom delu svojim intimnim delom.
"Relja, molim te mi skini ove lisice da bih mogla oči da ti iskopam."
Slatko i napaljeno sam u isto vreme rekla, a on se gromoglasno nasmejao.
"Dobro, prihvatam molbu."
Odvojio se od mene te je uzeo ključić sa noćnog stočića te mi je skinuo lisice.
"Hvala."
Umem i ja da budem dobra, ponekad.
"Nastavljamo?"
Upitao me je, a ja sam klimnula glavom.
"Za pamćenje."
Rekao je te je ušao u mene.
"Za dugo pamćenje."
Prostenjala sam dok sam izvijala kukove ka njemu.
Jebeno će mi ovo nedostajati.
On će mi nedostajati.
Sve ovo će mi nedostajati.
••••
"Šta je ušlo u tebe?"
Upitam kada se zadihana vratim nazad na jastuke.
"Ništa?"
Nasmejao se te je legao na bok gledajući me. Rukom mi je pomerio kosu sa lica te je naslonio dlan na moj obraz.
"Nezasit si."
Izdahnula sam te sam sklopila oči.
"Pet sati Relja, pet."
Prostenjala sam te sam zašmrckala. Zaspaću.
"Rekla si za dugo pamćenje. Ako ništa, upalu mišića ćeš sigurno pamtiti."
Kroz osmeh mi je rekao te se lagano nagnuo ka meni poljubivši mi obraz.
"Sigurno."
Krenula sam opušteno pa sam posle zastala izvivši obrve ka njemu.
"Šta?"
Zbunjeno me je pogledao dok sam ja polako pružala ruku ka njemu. Uhvatila sam ga za levu ruku te je malo izvila, a on se nasmejao.
"A na to misliš. Hteo sam da ti pokažem kasnije."
Osmehnuvši se lepo je okrenuo ruku pokazujući mi svoju novu tetovažu.
"Kada si ovo uradio?"
Osmeh mi se momentalno nacrtao na licu čim sam obradila informaciju da je istetovirao Ružu na svoju ruku. 'Ružu', moj nadimak u obliku cveta.
"Pre par dana. Dopada li ti se?"
"O i te kako mi se dopada!"
Oduševljeno sam rekla.
"A hoćeš li mi reći zašto Ruža?"
"Jednog dana, sada ne. I ne brini, nije neko spektakularno značenje, nego volim da te nerviram."
"Ti si lud."
Popridigla sam se malo te sam nam spojila usne u sladak poljubac.
"I moj."
Prošaputala sam toliko tiho da sam jedva ja čula, al' sam ipak morala da kažem.
"Zauvek."
Uzvratio mi je, a ja sam se osmehnula.
Da, on je moj zauvek, a ja sam smeće. Tako to ide.
••••
"Nikad ni o čemu duže nisam razmišljala nego o tome šta ću da ti kupim za godišnjicu. I da, bila sam neviđeno nekreativna."
Ozbiljno sam rekla dok sam, samo u njegovoj majici, sedela naspram njega za stolom i jela.
"Nemoj me zezati da si se cimala išta da uzimaš. Kao da smo tinejdžeri."
Ozbiljno je rekao, a ja sam se nasmejala.
"A ti kao ništa nisi uzeo?"
Podigla sam obrvu, a on je provrteo glavom.
"Ti si žensko. Voliš poklone, iznenađenja i sve to, a ja mogu bez toga i te kako da preživim."
"Svejedno, ja sam kupila, pa ako ti se ne sviđa ti baci. Al' opet nije ništa specijalno."
Sagnula sam se sa strane te sam dohvatila torbu iz koje sam izvadila poklon.
Polako sam mu pružila duguljastu, plišanu, teget kutiju, a on ju je uzeo čkiljeći ka meni.
"Zezaš me zar ne?"
Kroz osmeh je rekao te me je pogledao u isto vreme ustajući od stola.
"Ne, zašto?"
Zbunila sam se.
"Izvoli tvoj poklon."
Pružio mi je četvrtastu, široku, plišanu, belu kutiju te sam je ja uzela i otvorila. Da, nasmejala sam se iskreno i nevino.
"Da li je moguće?"
Gledala sam u ogrlicu i minđuše ispred sebe koje mi je kupio i smejala se. Ja sam njemu iz iste kolekcije, samo je ovo za muškarce, kupila narukvicu. Srebrna ogrlica prošarana dijamantima i kristalima. Preskupo, ali prelepo.
"Obožavam našu telepatiju."
Rekao je te je seo nazad na stolicu.
"Ovo je hit."
I dalje sam se smešila kao koza, a bogme i on je.
"Hvala ti, prelepo je."
Rekla sam iskreno.
"Nema na čemu i hvala tebi."
"E, tu nije kraj. Imam još jednu sitnicu."
Ustala sam sa stolice te sam iz hodnika donela još jedan, upakovan u ukrasni papir, poklon.
"Zadaviću te jer se trošiš."
"Ne, za ovo se nisam potrošila ni najmanje."
Pružila sam mu poklon, a on me je opet zbunjeno pogledao te je krenuo da skida ukrasni papir.
Kada je izvadio sliku nasmejao se, a ja sam se odmah bacila na objašnjavanje.
"U slobodno vreme volim da crtam, a za to ne zna skoro niko. Možda samo Matea i Lucijano. Pa sam rešila to da podelim i sa tobom. Nacrtala sam ti Kale."
Pokazala sam prstom ka četiri nacrtana cveta.
"I ne, nisu bezukusno poređane boje jer svaka ima posebno značenje."
I to sam morala da nagovestim, a on me je pažljivo slušao.
"Pa koja su značenja?"
Nakrivio je glavu čas gledajući u mene čas u sliku.
"Bela kala ljiljan simbolizuje čistoću i nevinost. I ja sam to povezala sa čistoćom mojih emocija prema tebi, a nevinost pa to je jedna od važnijih stvari koje sam posedovala i tebi sam je predala bez trunke kajanja u tom trenutku."
Objasnila sam prvi cvet dok se on smeškao. Nisam dozvolila išta da kaže pa sam nastavila brzo sa objašnjavanjem.
"Ružičasti kala ljiljan simbolizuje divljenje i uvažavanje. Divim se tvojoj iskrenosti, ljubavi, ponašanju, brizi i nežnosti. Ti si osoba čije mišljenje, postupke i dela treba uvažvati. Odnosno ceniti i poštovati jer sve radiš promišljeno i čisto. Onako kako bi svi trebali da rade."
Udahnula sam duboko te sam nastavila s objašnjavanjem.
"Ljubičaste kale simbolizuju šarm i strast. Nisam na tebe pala zbog tvojih glupih prozivki, čestih sitnih uvreda, podbadanja niti bilo čega sličnog. Na tebe sam pala zbog tvog šarma koji me je osvojio na prvu, htela ja to da priznam ili ne. Jako si šarmanta osoba koja zdrači svetlošću za kojom se svi okreću, pa i ja. A što se tiče strasti ne znam dal' je potrebno išta za to da kažem?"
Nasmejala sam se, a bogme i on je.
"Budim vatromet u tebi, jasno mi je to."
Namignuo mi je, a ja sam se ujela za usnu te sam brzo nastavila sa objašnjavanjem.
"Žuta kala ljiljan simbolizuje zahvalnost. Tu sam htela da predstavim svu moju zahvalnost prema tebi. Za sve. Za to što si bio moj oslonac u najtežim trenutcima, kada nikoga nije bilo uz mene. Zahvalna sam ti za svaku reč utehe, lepu, prljavu, šaljivu i ozbiljnu reč. Zahvalna sam ti na podršci i prelepom osećaju koji budiš u meni. Takođe sam ti zahvalna što si mi pokazao kako se iskreno voli jedna žena. Kako se ljubi, uvažava, mazi i obasipa pažnjom. Zahvalna sam ti za svaki prelep trenutak koji sam doživela sa tobom. Zahvalna sam ti što si baš ti bio moj prvi i što si bio toliko nežan da sam se osetila naprosto predivno. Na svemu sam ti zahvalna. I zaista nemam reči, a ne znam ni kojim delima, da ti dokažem koliko te volim i koliko mi cela ova situacija neviđeno teško pada."
Prošmrckala sam te sam brzo obrisala zalutalu suzu sa obraza da on ne bi video ali kasno. Ustao je brzo sa stolice te mi je prišao i zagrlio me.
"Ja sam zahvalan tebi jer si odlučila da budeš moja pored svih prepreka. I volim te toliko ludo da ne znam više na koji način da to dokažem jer želim da znaš. Ti si posebna žena Rea. Nagrada za svakog pravog muškarca. Neviđena lepotica, divna žena. Vrhunski advokat. Predobra sestra, tetka i ćerka. Ti si nešto najlepše što mi se desilo u životu. Ovih godinu dana sa tobom bio je najlepši period u mom životu iako je bilo neviđeno bolnih trenutaka. I jako sam ti zahvalan na tome. Ja sam pravi srećnik jer sam te imao."
Poljubio me je u glavu, a ja sam ga jače stegnula u zagrljaju te sam zaplakala.
"Ne želim da je ovde kraj."
Bukvalno sam projecala.
"Ovde nije kraj. Ovde je novi početak za tebe. I budi srećna zbog toga, molim te. Ne mogu da te pustim uplakanu i iskidanu da odeš od mene."
Nije me ni na sekund pustio iz svog zagrljalja i veoma mi je prijalo.
"U vezu smo, ponovo, ušli dok sam ja plakala, verujem da ćemo iz nje i izaći propraćeni mojim suzama, to je neizbežno."
Kratko sam se nasmešila, a on me je blago odvojio od sebe.
"Onda hajde da od tih suza napravimo radosnice."
Uhvatio me je za ruku te me je negde poveo.
"Volim te."
Rekla sam idući slepo za njim.
"Znam. Volim i ja tebe."
Uzvratio mi je te je skrenuo u hodnik.
Koja sam ja glupača.
Morončina.
Snovi. Jebali me snovi pored ovakvog čoveka!