Završna reč

50

Rea
Rossi

Pošto odeću nisam imala u kupatilu obmotala sam peškir oko tela dok sam pustala kosu da mi padne niz leđa.
Iz glave ne može da mi izađe činjenica da sam pogazila reč koju sam dala još kao mala. Uvek sam želela da se čuvam za svog supruga, da mu budem prava žena koju će dobiti kao celokupan poklon ali ne...I u neku ruku se gadim sebi, jako.
Bez reči sam izašla iz kupatila onako bosa te sam krenula napolje da pokupim naše stvari.
Sreća pa je vikendica na zabačenijem delu. Nema komšija, pa jedva se i domet hvata. Nekako mir je svuda oko nas i nema razloga da se brinem da će me neko videti.
Čučnula sam na ćebe dok sam uzimala komad po komad odeće. Prvo sam slagala svoje stvari na moju desnu ruku te sam prešla i na Reljine. Pantalone, majica i bokserice. Ko bi rekao da ću ovo sebi dozvoliti? Hajde što sam dozvolila al' što sam doživela.
Ja i dalje ne verujem da sam vodila ljubav sa Reljom. Ne znam da li trebam da imam takav osećaj ali...Osećam se kao da sam osvojila neosvojivu teritoriju. On je osoba za kojom veliki broj devojaka žudi, a sada je moj. I čeka mene, obmotan peškirom oko struka, u sobi, da mu donesem garderobu. I dalje mi je sve nestvarno.
"Sviđa mi se ovaj prizor."
Nasmešio mi se kada sam ušla u sobu noseći našu odeću.
"Kako ti izigravam sluškinju?"
Upitam ga, a on odmahne glavom te me privuče da mu sednem u krilo.
"Ne, ti obmotana peškirom kako ideš prema meni. To je prelep prizor."
Poljubio me je u vrat, a ja sam se cela naježila.
Lagano sam ustala iz njegovog krila te sam mu spustila garderobu na krevet.
"Je l' sve okej?"
Upitao me je zbunjeno kada mu nisam bilo šta odgovorila na njegov komentar.
"Da, da. Opušteno."
Klimnem glavom te samo produžim do toaleta da bih se i ja obukla.
Gledam u svoj lik u ogledalu i ne znam dal da se smejem ili da plačem. Sve mi je tako konfuzno u glavi. Umila sam se par puta te sam za dlaku izbegla pričanje u ogledalu sa svojim likom. Od danas se vodim s onom 'posle jebanja nema kajanja.'. Bilo, pa prošlo. Moralo se i to jednom desiti, zar ne?
Kada sam se sredila, malo očešljala, izašla sam iz kupatila. Mrak je uveliko pao, a ja nisam nameravala ovde da ostanem. Mislim da je najbolje da se vratim kući.
Zatekla sam Relju kako sedi u dnevnom boravku i nešto čačka po telefonu.
"Gotova?"
Upitao me je na sekund sklanjajući pogled s telefona.
"Spremna sam za polazak."
Nasmešim se dok idem ka prozoru da navučem roletne.
"Ne ostajemo ovde večeras?"
Upita me pomalo zbunjeno, a ja se okrenem ka njemu.
"A, pa ne. Mislim, nisam planirala."
Pogledam ga pomalo pogububljeno, a on izdahne, ostavi telefon na stočić te krene ka meni.
"Dobro, sada mi lepo reci u čemu je problem? Neraspoložena si od kada sam te uneo u kadu."
Poslednjom rečenicom konstatuje moje stanje, a ja provrtim glavom.
"Okej sam, kažem ti."
Osmehnem mu se najšire moguće, al' on ne proguta moju priču. Nežno mi je stavio ruke na obraze terajući me da ga pogledam u oči.
"Kaješ li se?"
Kao da me je struja pecnula kada me je ovo upitao. Kajem li se? Bilo je neverovatno ali nisam se nadala da će se sada desiti. Nisam zamišljala da ću se neudata nekome predati.
"Znači kaješ se?"
Moje ćutanje je shvatio ka potvrdan znak te se udaljio od mene prolazeći rukom kroz kosu.
"Znao sam da nismo ovo trebali da uradimo."
Govorio je dok je šetao gore-dole još više praveći haos u mojoj glavi.
"Trebali smo."
Progovorim naposletku te krenem ka njemu.
"Istina je, nisam se nadala da ću spavati sa nekim, a da to nije moj muž, ali najbolje stvari su one koje se dese iznenada."
Spustila sam mu ruke na grudi ne dozvoljavajući mu da se okrene.
"Ovo nisi ti Rea. Da te nisam onako zaskočio na onoj livadi sada bi sigurno i želela da prespavaš ovde. Ali izgleda da te savest tera da pobegneš što dalje. I razumem te. Ja sam kriv. I izvinjavam se što si zbog mene pogazila svoju reč."
Nežno, al' pomalo iznervirano, je govorio dok mi je jednu ruku držao na obrazu.
"Nisi ti kriv. Ništa od ovoga se ne bi desilo da ja nisam pristala i krivica je podjednaka. Ali ne kajem se. Samo mi je sve konfuzno u glavi. U jednom trenutku plačem jer si me ostavio, u drugom te molim da mi oprostiš, a već u trećem završavam ispod tebe dok padam preko ivice tri orgazma. Malo je sve uticalo na moje trenutno raspoloženje. Moram da se pomirim sa činjenicom da više nisam devica i da su neke moje reči pale u vodu. Ali sam takođe i jako srećna što je moj prvi put bio sa tobom. Neverovatan si i u tim trenucima sam se osetila tako posebno i ranjivo da ti to ne mogu dočarati."
Govorila sam sve što mi je bilo na duši dok me je on pažljivo slušao.
"To što više nisi nevina ne umanjuje tvoj značaj ni pred kim. Nisi skakala iz kreveta u krevet kome si stigla. Sa trideset godina si prvi put spavala sa nekim i to je za svaku pohvalu. Možda se nećeš udati kao devica ali ko se još u tvojoj okolini i udao tako? Aleksija? Nije. Klara? Nije. Hana? Nije ni ona. Matea? Koliko znam nije ni ona. O Lucijanu da ne pričam, gadi mi se zaista. Tvoje tetke? Nisu ni one. Ženu ne čini to kada je izgubila nevinost, već sa kim, na koji način i šta joj je to predstavljalo u datom momentu. Ne trebaš da se kudiš zbog toga jer ništa loše uradila nisi. Živ si čovek koji ima potrebe i teži da ih otkloni. Ovo ti je otvorilo neke nove puteve koji će te opuštati i uz koje ćeš uživati."
Ostala sam bez reči posle ovog njegovog izlaganja te sam se samo propela na prste spajajući nam usne u duži poljubac.
"Hvala ti što si ostao uz mene."
Zagrlim ga oko vrata dok se napokon prepuštam miru.
"Hvala tebi što si izabrala mene."
Poljubio me je u slepočnicu dok sam se ja smeškala.
"Imaš li neko pitanje pre nego što krenemo?"
Upita me kada se odvoji on mene, a ja se počešem po potiljku dok razmišljam.
"Am...pa... U poslednjih dva meseca bila sam žrtva slušanja kojekakvih tračeva po sudnici i advokatskoj firmi. Od čistačica, do sekretarica svaka od njih je imala jednu te istu temu. Tebe. Razne spekulacije su se vrtele na temu tvog, pa da kažem, ljubavnog života. Jedna od njih je ta da si sa Gabrijelom u vezi...Pa je l' to istina?"
Skupim hrabrosti te ga pitam, a on mi ne oda nikakvu reakciju, što znači da je istina. Dobro, nemam pravo glasa na tu temu.
"Nisam u vezi sa njom ali smo spavali par puta."
Klimnula sam glavom te sam se još malo odaljila od njega.
"Aha, okej. Hvala na odgovoru."
Blago sam se osmehnula dok sam išla ka sobi da uzmem svoj telefon da bih što pre otišla odavde. Par puta je spavao sa njom u roku od dva meseca? Kao da je jedva dočekao da me se otarasi kako bi mogao da je pusti u svoj krevet. Nisam ni trebala ovo da pitam, samo sam se još više iznervirala. Ne smem da se žalim, ipak ja sam ta koja ima dva dečka ali opet...Gabrijela. Hajde da je bilo koja druga, al' ona. Osoba koja je do ušiju zaljubljena u njega, pa pogubno. I još plus prvo nju, pa mene. Još treba da nas upoređuje. Ja koja nemam iskustva naravno da ću biti manje zanimljivija od profesionalne kurve. Ovaj...Gabrijele. Važno je da je ona rastrubila da su u vezi i to predpostavljam samo da bih ja čula. Jaoj oči bih joj iskopala sad.
"Rea!"
Očula sam korake iza sebe te sam shvatila da me prati. Brzo sam uzela telefon te sam videla da imam nepročitanu poruku od Krisa.
"Molim?"
Brzo se odazovem dok sedam na krevet i otvaram poruku koja glasi:
"Kako si Mišu? Je l' danas bolje? Ja sam malopre došao sa jednog zadatka pa ti zato sada pišem. Već mi nedostaješ, jedva čekam da se vidimo."
I na kraju emoudži sa našim srcetom.
Jeza me je prošla telom kada sam shvatila šta sam ja danas radila. Baš sam đubre.
"Možeš li na sekund da ostaviš telefon?"
Reljin glas me je štrecnuo te sam brzo pogledala u njega.
"Samo da odgovorim."
Kažem te nabrzaka otkucam odgovor:
"Dobro sam, hvala na pitanju. Bolje je, poprilično. Odmaraj se sada pa da mi što pre dođeš. I ti meni neopisivo nedostaješ."
Dodam i ja srce te mu pošaljem poruku. Isključila sam telefon te sam ga odložila pored sebe svoju pažnju preusmeravajući na Relju koji je čučnuo ispred mene.
"Nisam spavao sa njom kao što sam sa tobom. Sa tobom sam vodio ljubav dok sam uživao, a nju sam jebao želeći da te izbacim iz glave."
Oči su mu iskreno caklile, dok sam ja klimala glavom.
"Opušteno. Nisam tražila da mi objašnjavaš. Tvoj život, radiš sa njim šta želiš."
Pokušam da ne zvučim povređno, a on se podigne te sedne pored mene.
"Ne želim da pomisliš da te je zamenila. Možda zvučim kao jadnik ali služila mi je samo da se ispraznim. Nikada do sada nisam koristio žene samo za to pa ih posle ostavljao. Iznajmljivao sam profesionalnu kurvu, to da, ali nikada ovako nešto radio nisam."
Nisam zaista morala da znam da je on nekoj platio da ima seks sa njom. Strašno.
"U tvom krevetu je bila?"
Upitam ga naposletku jer to me jako kopka. Ako je istina više nikada neću moći da legnem u taj krevet bez da pomislim kako ga je ona videla golog i kako ju je zadovoljavao.
"Nije. U hotelskom krevetu je bila."
Odgovori mi, a ja izdahnem. Pao mi je bukvalno kamen sa srca, najiskrenije.
"Ni jedna moja seksualna partnerka nikada nije prespavala u mom krevetu niti sam se trudio da je zadovoljim kao što sam danas tebe. Ne obijaj tu svoju lepu glavu glupostima."
Pomazio me je po obrazu dok mi je naslanjao glavu na svoje rame.
"Nisi?"
Upitam misleći na obe stavke, a on je samo coknuo te mi je izazvao osmeh na lice.
Ustala sam te sam mu pružila ruke da i on to isto uradi.
Kako je ustao tako me je zagrlio s leđa gegajući se ka velikom ogledalu u uglu sobe dok smo se smejali.
"Znaš li šta sam upravo zamislio?"
Upitao me je dok je stavljao svoje ruke na moj stomak, a glavu između mog vrata i ramena posmatrajući nas u odrazu ogledala.
"Šta?"
Verujem da ništa normalno nije moglo da proistekne iz ovog pogleda.
"Kako te uzmima od pozadi dok se ti držiš za ogradu moje terase."
Jače me je stegao uz sebe dok su meni butine od grča poigravale.
"Zamišljaj, zamišljaj."
Počela sam da se smejem sprečavajući sebe da krenem da zamišljam tu scenu.
"Idemo li?"
Upitam ga dok stavljam ruke preko njegovih.
"Moramo li?"
Poljubi me u vrat, a ja se zakikoćem. Zvono na njegovom telefonu me spreči da mu išta odgovorim te se on namršti i iz džepa izvadi telefon. Normalno da sam probacila glavu i videla da ga Jebačica Gabrijelica zove. Samo sam prevrnula očima, dok je on odmahivao glavom.
"Halo?"
Javio se, a ja sam ponovo preusmerila pogled na naša tela u ogledalu. Ni na sekund me nije pustio dok je pričao sa njom.
"Ne važi. Nisam ni u gradu."
Odgovorio joj je na neko pitanje, a ja sam samo skupila obrve naborajući čelo.
"Imam neodložive obaveze."
Govorio je dok mi je podizao majicu i zavlačio ruku ispod nje.
"Ne. Možda je najbolje da ovo prekinemo."
Govorio je trudeći se da ne popizdi. Osećala sam kako je napet i spreman da eksplodira u svakom momentu.
Što se mene tiče možete da prekinete, meni vrh.
"Ne mogu da raskinem sa osobom sa kojom nisam bio u vezi."
Malo drskije je odgovorio te sam osetila kako mi otkopčava brus i lagano zavlači ruku ispod jedne korpe.
Tiho sam izdahnula kada mi je stegnuo bradavicu i dalje držeći ozbiljan izraz lica.
"To se zove seks."
Cimnem ga rukom da se malo upristoji. Ne može tako prosto da priča ni sa kim makar ni sa Gabrijelom. To je odraz nekulture.
"Da, samo to je bio."
Planira li on da završi razgovor ili ne? Jer kako je krenuo ostaću bez odeće dok joj objasni da neće da ima išta sa njom.
"Čuo sam za priče kako širiš neistine u vezi našeg odnosa."
Prokomentarisao je, a ja sam se nasmejala. Makar me je lepo slušao, ako ništa drugo.
"Laž? Jesi li sigurna?"
Pronašao je moj pogled u ogledalu, a ja sam odmahnula glavom. Istina je, nema ko mi nije spomenuo za njihovu vezu.
"Pouzdani izvori su mi preneli, da."
Bezglasno me je poljubio u vrat dok je prevrtao očima.
"Mislim da bismo trebali ovaj razgovor ovde da završimo. Da, da. Vidimo se na poslu. Zbogom."
Napokon je prekinuo vezu te je izdahnuo bacajući telefon na krevet.
"Uspeo si da joj objasniš?"
Upitam ga dok zakopčavam brus.
"Jedva."
Provrteo je glavom te se udaljio od mene.
"Vreme je da krenemo."
Kažem te pokupim svoj telefon i izađem iz sobe.
"Kada dolazi Amerikanac?"
Upita me dok ide za mnom gaseći svetla po kući.
"Ne znam. Ima dosta obaveza da završi. Po svemu sudeći ne verujem da će uskoro."
Odgovorim mu dok idem ka ćebetu i brzo ga slažem da bih ga ubacila u kuću i posle je zaključala.
"Planiraš li da spavaš sa njim?"
Iznenadi me svojim pitanjem te zastanem u pola pokreta.
"Ne. On je upućen u to da ne želim ništa pre braka."
Napravim neku grimasu, a Relja klimne glavom. Zaključala sam vrata te sam ključ smestila na tajno mesto.
"A sa mnom?"
"Ako budeš dobar."
Našalim se sa njim dok idemo ka kolima. Došla sam u suzama, sada se vraćam nasmejana. E šta ti je život.
"Potrudiću se, časna reč."
Stavi teatralno ruku preko grudi, a ja puna miline priđem te ga poljubim.
"A ja ću se potruditi da budem bolja sledeći put."
Namignem mu te se udaljim.
"Ostavljaš me znatiželjnog."
"Bolje nego napaljenog."
Nasmejem se, a on provrti glavom.
"To je diskutabilno u tvojoj blizini."
Slegne ramenima, a ja izdahnem.
"Gde nestade moj fini dečko?"
Upitam ga dok otvaram vrata automobila, a on se nasmeje.
"Mislim da je umro kada te je video bez odeće."
Stavim ruku preko čela trudeći se da ne pocrvenim.
"Idem dok ne izvališ još nešto."
Govorim dok sedam za volan ostavljajući ga da se smeje.
"Požuri, na ivici sam."
Namignuo mi je te je i on seo u svoja kola.
Preživeh i ovo.
Šta je sledeće?