Završna reč

83

Rea
Rossi

- dvadeset dana kasnije -

"Ja ne smem ovo da uradim..."
Netremice gledam u test za trudnoću i borim se sama sa sobom dal da ga uradim ili ne.
Kasni mi već par dana, a to mi se nikada ranije nije dešavalo. U jednom trenutku sam pomislila da sam trudna te sam sva euforična otišla i kupila pet testova za trudnoću i to različitih. A onda kada sam stigla kući i pogledala u sliku majke i bebe na jednom od pakovanja rekla sam sebi da mi kasni jer sam se stresirala oko Reljinog odlaska na jedan poslovni put van Rima.
I sve bi to bilo super da me nije lagao da je samo van Rima. Videla sam mu avionsku kartu za Švajcarsku u kolima. Znam da je zaista otišao na poslovni put jer je i par advokata iz moje firme isto otišlo pa se ne brinem po tom pitanju. Mene je više iznerviralo što me je slagao gde je tačno. A onda mi je mama otvorila oči i rekla da on ne želi da brinem i da ako mi išta zatreba da mislim da je tu i da će brzo doći. To me je malo smirilo al opet sam bila ljuta.
Put na medeni mesec nam je propao zbog važnosti tog poslovnog puta i to me je još više razbesnelo. Da se razumemo, Relja je ovde najmanje kriv. Al da se vratim na glavnu priču.
DA LI SAM JA OVO TRUDNA? Ili pak sam se mnogo nervirala?
Naglo otvaranje vrata me je debelo štrecnulo te sam uspela samo da u zadnji džep ubacim štapić i brzo se okrenem ka vratima jer sam paradirala kroz hodnik.
"Pobogu Lucijano upadaš kao interventna!"
Izdahnula sam kada sam ugledala njega, a on se nasmejao te mi je prišao i zagrlio me.
"Da vidim šta kriješ."
I hop, izvukao mi je štapić iz džepa, pogledao ga i zgroženo ga bacio.
"Hej!"
Viknula sam te sam ga jedva uhvatila.
"Šta to izvodiš?"
Besno sam ga pitala dok mi je srce tuklo sto na sat.
"Je l to bilo u tvojoj mokraći?"
Mislim da će se onesvestiti od gađenja.
"Nije bilo."
Otresito sam rekla te sam se uhvatila za čelo.
"Čekaj bre! Trudna si?"
Raširio je oči te je odskočio korak unazad.
"Raste ti nešto u stomaku?"
Još zapanjenije je rekao.
"Ne!"
Prodrala sam se da ga smirim.
"Ovaj, ne znam. Kasni mi Luci i sve mislim da je to al ne znam."
Izdahnula sam, a on je nakrivio glavu.
"Šta ti kasni? Relja?"
Udarila sam ga po ramenu, a on je zajaukao.
"Kolačići! Menstruacija Lucijano. I uozbilji se."
"Čekaj...Udahni duboko i smiri se."
"Smirena sam."
Prorežala sam na njega.
"Pričam sebi."
Stegnula sam štapić u ruci te sam se suzdržala da ga ne ubijem.
"Pa idi pišaj na taj štap i saznaj da li su sudijini mornari uspeli da oplode tvoje dame!"
Kada je ovo ovako rekao prisetila sam se svakog našeg odnosa u poslednjih par dana.
Mornari, da li ste ispunili svoju dužnost?
"Da idem, ha?"
Totalno sam se pogubila.
Još se psihički oporavljam od pobačaja i sada beba...Kako?
"O ženo luda! Gde ti je kupatilo?"
Prebacio me je preko ramena te me je odneo u pravcu kupatila.
"Jesi li ovo pokrala prodavnicu il mi se čini?"
Kada me je spustio unutra video je kesu sa još četiri testa.
"Izlazi sad."
Izgurala sam ga ispred te sam zatvorila i zaključala vrata plus sam stavila toalet papir u ključaonicu. On kakav je gledao bi me kroz nju.
Jedan.
Drugi.
Treći.
Četvrti.
Peti.
Svi pozitivni.
Svi s dve crtice.
Svi mi pokazuju ono čega se najviše plašim.
Mogućnosti za sreću i tugu u isto vreme.
Držim se čvrsto za lavabo dok netremice gledam u testove.
Postaću majka...? Relja i ja ćemo postati roditelji? Beba?
Dišem sve ubrzanije i ubrzanije, a suze mi samo sleću s obraza.
"AAA!"
Vrisnula sam iz sve snage te sam pala na pod grcajući u suzama od sreće.
"Rea?"
Lucijano me je pozvao, a ja nisam imala snage išta drugo da uradim osim da stežem one testove u rukama dok sam se kidala na podu kupatila.
"Rea jesi li dobro?"
Lupao je na vrata i dozivao me je.
Nekako sam uspela da se dovučem do njih te sam ih otvorila.
"Pobogu Rea na šta to ličiš?"
Brzo mi je prišao te me je odmerio.
"Trudna sam Lucijano."
Zajecala sam te sam mu pokazala sve pozitivne štapiće.
Otvorio je usta te me je šokirano pogledao.
"O Bože! Rea! Čestitam!"
Prileteo je te me je zagrlio iz sve snage.
Zavrteo me je u krug, a ja sam se smejala iz sve snage.
"Postaću mama!"
Vikala sam, a on me je grlio.
"A moj tigrić, ovaj, tvoj tigrić otac! Ko bi rekao da je sudija za to sposoban!"
Smejao se, a vala i ja sa njim.
"Idemo svima da kažemo."
Odvojio me je od sebe te je krenuo ka telefonu.
"Ne!"
Vrisnula sam bacajući štapiće na pod dok sam pritrčavala i uzimala mu telefon.
"Šta bre ne? Moraju svi da znaju šta ste ti i Relja radili da biste ovo uspeli."
"Želim prvo da kažem Relji, al moram da odem do ginekologa da potvrdim."
"Zar on nije u Švajcarskoj?"
Zbunjeno me je pogledao.
"Zvaću ga i reći ću mu."
"Am, okej al mislim da trebaš da ga iznenadiš kad dođe. Ovako bi mogla samo da ga poremetiš i da ništa ne poradi na suđenju."
"Luci, ti si zaista nekada pametan."
Zagrlila sam ga, a on mi je uzvratio.
"Naleti mi to tako nekada."
Ne znam šta ću da radim, al makar znam kako se osećam. Presrećno i prestravljeno.
••••
- četiri meseca kasnije -