Završna reč

72

Rea
Rossi

- sedam dana kasnije -

"Pogledaj ovo!"
Oduševljeno kažem te okrenem ka Hani malu dukseričicu koja na kapuljači ima medine uši.
"Uzimamo!"
Kažem brzo, a ona se nasmeje.
"Nadam se da si svesna da će on sve ovo brzo da preraste."
Nežno je spustila ruku na stomak dok sam ja klimala glavom.
"Svesna sam. Nek nosi dokle bude mogao posle ćemo novo da kupimo i tako iznova i iznova."
Pričam i ređam stvari u kolica. Ovo mesto je prelepo.
"Sve stvari ću posle za tvoje dete da čuvam."
Uperi prstom u mene dok se slatko smeje.
"Nemam ništa protiv."
Slegnem ramenima te nastavim s njuškanjem.
"Šta misliš da li Kristofer želi puno dece kao ti?"
Iznenadi me pitanjem te zastanem u pola pokreta.
"Pre je govorio što više to bolje."
Pre...Sada, ne znam.
"Znači desetoro sestrića i sestričina!"
Odvali te me ostavi zatečenu.
"Šališ se!"
"Šalim se."
Potvrdi te ja odahnem.
"Kako ti se čini ovo?"
Okrenula je ka meni neki bodi na kopčanje za trudnice.
"Probaj."
"Čekaj sekund."
Okrenula se te je krenula ka kabinama.
Gledam po prodavnici te hvatam sebe u situaciji da želim da imam bebu sad i odmah. U mom maštarenju me prekine telefon te ga brzo izvadim iz torbe.
"Relja je l' sve u redu?"
Uplašeno se javim jer već par dana me nije zvao, a nisam ni ja htela da smetam. Pitam samo kako je ujutru i uveče i to je to.
"Jeste."
Nasmejao se.
"Zovem te jer mi nedostaješ."
Izdahnuo je te sam to i ja isto uradila.
"Presekao si me!"
Brecnula sam se na njega te sam shvatila da sam u prodavnici pa sam se stišala.
"Gde si sad?"
"Evo me sa Hanom kupujemo stvarčice za bebu. Šta radiš ti?"
Odgovorim mu dok razgledam sve laže.
"Da pogodim...Kolica su dupke puna? Usput sad sam došao kući."
"Dobro pogađaš."
Nasmejala sam se.
"Gde si bio?"
Skupim obrve te odaberem sivu i plavu lažu s nekim medvedićima te ubacim u kolica.
"Rea dođi da vidiš."
Hana se prodere.
"Svratio do kancelarije."
Relja progovori u isto vreme.
"Evo dolazim."
Kažem Hani.
"Hoćeš?"
Relja mi odgovori.
"Rekla sam Hani, zvala me."
Nasmešim se blesavo.
"A kod mene?"
Snuždio se.
"Nisam pozvana."
Što jes jes. Ja više kod njega nepozvana ne idem. Zamisli zateknem još neku bivšu tamo, idi begaj, ne.
"Khm. Rea, da li želiš da dođeš kod mene?"
Svečano me upita.
"Želim. Čim odvezem Hanu dolazim."
Odgovorim mu.
"Rea!"
Hana cikne te se ja promrdam.
"Moram da idem."
Kažem užurbano Relji.
"Čekam te onda. Pozdravi Hanu."
"Važi, hoću."
Prekinem vezu te krenem ka Hani.
"Šta misliš?"
Okrenula se oko svoje ose te sam se ja osmehnula.
"Perfektno, uzimamo."
Kažem te se zagledam u njenu tetovažnu na levom boku.
"Kada si se tetovirala?"
Imala je istetoviranog crvenog škorpiona s ružom na repu.
"Pre možda pola godine."
Slegnula je ramenima.
"Zanimljiva je."
Prokomentarišem.
"Jeste."
Kaže te navuče zavesu na kabinu.
"U, eno bodića za bebicu!"
Kažem te odlepršam do police.
• • • •
Deset minuta smo se ubeđivale koja će da plati i na svu sreću prodavačica je uzela moju kreditnu karticu, a ne Hanin novac.
Hana nigde ne radi i plus studira, a ja radim i imam vrhunska primanja. Pored svega toga naravno da ću ja kupiti svom sestriću ovo što sam izabrala.
Hanu sam pre tri sata ostavila kod mame i Entonia, a ja evo sada ležim na Reljinim grudima i uživam u miru.
"Kada je Hani termin?"
Iz čistog mira me pita, te me trzne iz stanja nirvane u koje sam upala.
"Pa termin joj je za sedam dana, al' ona može svakog časa da se porodi."
Odgovorim mu te krenem da pravim kružiće prstom po njegovim grudima.
"Naprimer, sada?"
Upita me dok mi prstima prelazi kroz kosu.
"Da, mogla bi i sada."
Kroz osmeh kažem.
"Zanimljivo."
"Da."
Izdahnem te namestim udobnije glavu.
"Razmišljao sam nešto."
"Bojim se da pitam o čemu."
Nasmejala sam se te sam se popridigla na jastuk.
"Šta misliš da odemo na zimovanje?"
"Nas dvoje?"
"Možemo da povedemo Klaru da nam drži sveću."
Podigne obrve, a ja provrtim glavom te ga blago udarim u rame.
"Pre bi nam govor držala."
Odgovorim mu.
"I, hoćeš li?"
Okrenuo se ka meni te se podlaktio na jastuk.
"Kad si mislio da idemo?"
Imam jedno suđenje za par dana
"Za sedam dana."
Ispali, a ja klimnem glavom.
"Može. I taman da se vratimo pred Hanin porođaj."
Osmehnem se te mu priđem i poljubim ga.
"Dođi ovamo."
Nasmejao se te me je prebacio preko sebe.
"Žurim."
Izjavila sam kada sam mu u očima pročitala nameru da me ne pušta iz kreveta još dva sata minimalno.
"Gde žuriš?"
Nevoljno je izdahnuo.
"Imam dogovor sa Mateom i Lucijanom da se vidimo."
Spustila sam mu ruku na grudi te sam ga zakačila noktom.
"U koliko?"
"Za pola sata treba da sam tamo."
Poljubim ga u vrat te lagano krenem da ustajem ali mi on ne dozvoli.
"Zakasnićeš najviše petnaest minuta."
Odlučno je rekao te nas je brzo okrenuo. Ležala sam ispod njega dok sam kroz osmeh odmahivala glavom.
"Nemam izbora?"
Upitam dok mu stavljam ruke oko vrata.
"Ne."
Odmahnuo je glavom te nam je spojio usne prekinuvši konverzaciju.
Pa dobro, petnaest minuta je ništa.
••••
"Kasniš sat i po Rea i plus se ne javljaš na telefon! Htela sam da zovem policiju!"
Pa možda sam zakasnila malo duže od petnaest minuta.
"Izvinjavam se u ludacima sam."
Ili je jedan ludak bio u meni. Prišla sam te sam ih oboje zagrlila.
"Da čujem, šta ima novo?"
Lucijano prekrsti noge te podigne obrve.
"Šta te tačno zanima?"
Sela sam na stolicu pored njega, a nasuprot Matee, te me je to koštalo. Šutnuo me je u potkolenicu te se brzo ispravio, a bogme i ja.
"Nema mi fleša sa slikama i snimcima! Ti si ga ukrala! Vrati mi ga!"
Ispalio je kao iz topa, a Matea se nasmejala.
"Kakve slike i snimci?"
Zbunjeno nas je pogledala.
"Goli."
Lucijano joj se nasmeši, a ona raširi oči.
"Imao je moje nage fotografije sa kojima me je ucenjivao. Tako sam provodila dane kupovajući mu sve što poželi. Moj novčanik se stanjio od njegovih prohteva."
Malo sam razjasnila situaciju.
"I ti si mu to izbrisala?"
Upitala je zbunjeno.
"Da."
Klimnula sam glavom, a Luci me je udario u rame.
"Kako ja sad da živim? Na pašteti?"
Rasplakaće se.
"Luci...Nije kao da je prošlo skoro godinu dana od kako ti nema fleša! Živećeš kao i do sad."
Brecnula sam se na njega, a on se vratio u stolicu.
"Da."
Smušeno je rekao.
"Više te nikada neću pustiti u kuću, ko zna šta ćeš sledeće da obrišeš."
Nadmeno je rekao, a ja sam se nasmejala i naravno da sam prećutala činjenicu da me nije ni pustio u kuću već da sam sama upala. Dobro, ne baš sama, imala sam seksi sudiju u ispomoći al' to nikako ne sme niko da sazna. Hej, sudija i advokat provaljuju u kuću. Osta smo bez klijenata dok si rekao keks.
"Vas dvoje ste ludi."
Uperila je prstom u nas dok se smejala.
"Reice!"
Luci vikne, a ja se trznem.
"Na javnom smo mestu Luci."
Izrebrim ga.
"Gde mi je Tigrić?"
Da, zarežao je.
"Na poslu valjda, ne znam."
Slegnula sam ramenima praveći se glupa iako sam dobro znala gde sam ga i u kakvom stanju ostavila.
"Nisam ga odavno video. Nedostaje mi."
Više ne znam ni da li se šali ili ne.
"Verujem da i ti njemu nedostaješ."
Matea se našalila.
"Misliš?"
Oduševljeno je pitao.
"Ne."
Ohladila ga je fino.
"Ha! Sada ćete da vidite da sam mu nedostajao."
Tiho je rekao te je klimnuo glavom ka napred.
Matea i ja smo se u isto vreme okrenule i imala sam šta da vidim.
On mene prati, on mene namerno prati.
"Tig...Ovaj Relja!"
Lucijano je viknuo i bukvalno ceo kafić se okrenuo ka nama. Kako se okrenuo tako mi, ovaj nam, se nasmešio i ladno je krenuo da prilazi.
"Rea, Matea...Lucijano."
Lepo nas je sve pozdravio dok se dvoumio dal Lucijana da pozdravi.
"Uhodiš me?"
Prva ispalim i svi pomisle da su to naše standardne prepirke sem njega.
"Da, toliko mi je dosadno u životu da sam izašao tebe da uhodim. Opsednut sam s tobom."
Raširi oči, a ja jedva suzdržim osmeh. Znam ja odlično koliko je on opsednut sa mnom.
"Hoćeš da sedneš da popiješ nešto sa nama?"
Matea ga pozove, a ja ga prostrelim pogledom.
"Tigiriću sedi. Nešto si mi smršao. Hrane li te? Ili samo ne izlaziš iz kreveta?"
Podignuo je obrvu, a Relja je izdahnuo. Zadaviće ga.
"Moram da idem, imam poslovni sastanak."
Klimnuo je glavom te se samo odmakao malo od stola.
"Sa kime?"
Brzo ispalim te se ujedem za jezik. Diši.
"Sa jednom striptizetom."
Bez pardona odvali, a Lucijano uspe pre mene da skoči sa stolice.
"Pored mene živog ti sastančiš sa striptizetama?!"
Relja ga je pogledao u fazonu 'koji ti je?', a ja sam Relju u fazonu 'razbiću te.'
"Šalio sam se. Jedan od kolega je zatražio moju pomoć pa sam došao da vidim šta je u pitanju."
Lepo mi je objasnio, a ja sam klimnula glavom.
"On?"
Dodam ljupko.
"On. Stoji kad piški."
Namignuo mi je te je brzo dodao pozdrav.
"Vidimo se, dame. Lucijano, zbogom."
Brzo je rekao te se udaljio.
"Je l' on to flertuje sa tobom?"
Matea me prva upita, a Lucijano me ponovo udari u rame.
"Čoveče koji ti je?"
Brecnem se na njega, a on me prostreli pogledom.
"On je moj!"
Vikne, a ja klimnem glavom.
"Ne flertuje nego me podjebava."
Budala je ladno flertovala sa mnom pred mojim prijateljima.
"Malo vam je spao gard."
Doda.
"Svašta smo prošli i bili smo nekim čudom jedno drugom podrška u tim trenutcima. Nekako je logično da ga više ne napadam toliko."
Slegnula sam ramenima, a oni su klimnuli glavom..
"Uvek me je interesovala je l' džinovi osećaju sto različitih temperatura na telu."
Lucijano ispali, a ja izdahnem.
"Mislim, oni su džinovi. Nogama im je najtoplije, a kako se penjemo ka glavi sve je više i hladnije. Oni nam nekako dođu kao termometri."
Je l' on ovo zaboravio da popije lekove jutros?