Završna reč

32

Relja
Moor

U neverici gledam u Hanu koja histerično plače i viče na Reu koja se pogubila. Pokušava nešto da joj kaže ali ona je ne sluša.
Sto puta ako joj Hana nije rekla da izađe iz sobe, ja ne znam.
Vikala je kako ju je izdala.
Kako je lažov.
Nisam se usudio išta da pitam jer sam mislio ako zucnem zakačiće me obe na plafon.
Umesto da ih smirim.
Hanu, jer ne sme da se nervira i doživljava stres...
Reu, koja se tresla pored mene dok se suzdržavala da se ne rasplače...
Ja sam ćutao.
Dok u sobu nije ušlo medicinsko osoblje, sa obezbeđenjem i nisu izbacili Reu, a Hanu smirli.
Prvi put...Od kako poznajem Reu, ćutala je.
Ćutala je kada su je zamolili da izađe.
Ćutala je kada ju je  Hana vrisnula da je mrzi.
Al' sam bio svestan da se raspada.
Šta je uradila? Šta se desilo? Nisam imao pojma. Al' vidim da je ili došlo do nesporazuma ili je Rea opet nešto debelo zeznula.
Kada su doktori smirli Hanu seo sam nazad na stolicu pored nje.
"Hoćeš li da mi kažeš zašto si besna na Reu?"
Upitam je polako, a ona stegne zube kao da se suzdržava da me ne rastrgne zbog ovog, banalnog, pitanja.
"Obećala mi je da neće nikome reći. Dala mi je svoju reč koju je očas posla pogazila. Izdala me je. I mene i moje poverenje."
Tuga pomešana s besom je kiptala iz njenih reči i očiju, a ja sam i dalje bio zbunjen.
"Kome je šta rekla?"
"Tebi!"
Brecnula se na mene dok me je osuđujuće gledala.
"Šta mi je rekla?"
Ja žene zaista ne razumem. Ako one umeju da čitaju misli, mi muškarci to ne umemo!
"Za Bruna..."
Tiho je progovorila, a ja sam naborao čelo.
"Nije mi ona rekla."
Zastanem na sekund, te odmahnem glavom.
Brzinom vetra se iznenađeno okrenula ka meni te me u neverici pogledala.
"Nije?"
Upitala me je uzrujano, a ja sam kategorički odmahnuo glavom dok sam je i dalje čudno gledao.
"Kada smo došli ispred zgrade, za oko mi je zapao auto koji se isparkiravao desetak metara od nas. Zapamtio sam tablice, prijavio ih kasnije policiji i ispostavilo se da je to on."
Progutala je knedlu dok su joj se suze slivale niz obraze. Glasno je zajecala dok me je snažno hvatala za ruku.
"Rea nikada ne bi pogazila svoju reč. A kamoli meni išta rekla."
Našalim se sa njom, a ona krene da šmrcka.
Mislim, kao da je ne poznaje. Svi znaju, pa i ptice na grani, da bi Rea pre umrla nego meni otkrila neku tajnu, tako da kažemo. Taj level mržnje koji gaji prema meni je veći od svega. Samo ne znam zašto..Evo, skoro će decenija kako se poznajemo ali ja i dalje ne znam razlog toliko animoziteta koji oseća prema meni.
"Ja sam đubre!"
Ciknula je od jednom te jako udarila rukama o krevet.
"Povredila sam je."
Jesi..Ali to ću zadržati za sebe.
Mislim i lud bi shvatio da je Reu ono pogodilo čim je ćutala, a nije se svađala.
"Uvredila sam je i izvređala."
Plakala je sve silovitije dok sam ja izdisao.
"Ne smeš da se nerviraš. Smiri se. Rea je to, oprostiće ti i sama znaš."
Govorim joj u pokušaju da je utešim al' ne ide mi. Ne umem da tešim i šta ću. Nisu svi za sve rođeni.
"Neće mi oprostiti. Bar ne uskoro. Uvredila sam je i pljunula po njenoj reči. Ja sam ološ."
Kidala je sama sebe dok sam ja vrteo glavom. Ovo se ne dešava. Mrzim ženske suze. Ne volim kada žene plaču u mojoj blizini. Ne znam šta da uradim tada. Jednostavno, bespomoćan sam.
"Hoćeš da vidim gde je i da joj kažem da dođe?"
Upitam je, a ona klimne glavom dok briše suze.
"Ubedi je molim te. Moram da joj se izvinim."
Molećivo je pričala dok se trudila da se smiri.
"Pokušaću."
Kažem te izađem iz njene sobe.
Hodnik je bio prazan. Nije bila tu.
Na ovom spratu je nigde nema.
Ni u toaltu.
Izašao sam ispred bolnice ali ni tu je nije bilo.
Ma gde li je otišla? I kako, bolje je pitanje.
Izvadim telefon iz džepa pantalona te potražim njen broj.
Jednom.
Dva puta.
Tri puta.
Četiri puta.
I posle petog puta kada je zvono odzvonilo hteo sam da prekinem ali javila se.
"Halo?"
Tiho je rekla, a ja sam osetio kao da me je neko ošamario. Nema vike? Nema pretnji? Nema podbadanja? Prvi put.
"Gde si?"
Upitam je, a ona izdahne.
"Kući."
Kratko je odgovorila dok se u pozadini čulo neko lupanja kao i koraci.
"Ispričao sam Hani da sam ja pronašao lika i da ti ništa nisi kriva i sada joj je žao. Želi da te vidi i da ti se izvini. Možeš li da dođeš?"
Od kada je naš razgovor normalan? Ovo mi je jako čudno.
"Nema razloga da joj bude žao niti da mi se izvinjava, u redu je."
Normalnim intezitetom glasa je govorila dok se negde iza neke zavese osećala povređenost.
"Rea ovo ne liči na tebe."
Izdahnuo sam dok sam rukom prolazio kroz kosu.
"Liči, samo što se ti prvi put susrećeš sa ovom stranom mene. Nisam samo bezosećajna, bezobrazna i ratoborna. I ja sam čovek. Eto, čisto da znaš. A sada idem. Reci Hani da se ne sekira, ne valja joj to za bebu."
Poslednju rečenicu je toliko brižno i tiho rekla da je mene zabolelo. Šta ti se vrzma po glavi Rea, šta?
"Znam. Odmaraj."
Kratko sam rekao ali već u prekinutu slušalicu. Ovo već liči na Reu koju poznajem.
••••
Kada sam dobio dozvolu od Hane, kojoj ni malo nije pravo što Rea nije htela da dođe, pozvao sam Entonia i Klaru i rekao im šta se dogodilo.
Sada...Posle dobrih dva sata sedim u krugu svoje cele porodice i slušam kako srećno čavrljaju.
Klara je jedva podnela činjenicu da će postati baka.
Ne, bila je presrećna što beba dolazi ali ona nije toliko stara da bi je neko zvao "Bako."
Takođe bila je iznervirana oko oca bebe ali se uporedila sama sa sobom.
Samo što je Hana izvukla lošiju verziju.
Nisam puno saznao iz ove priče samo opet osnovno.
Sergej koji nije znao za Reu, Klara koja je morala da bude majka i da glumi oca njoj i Rea koja je sa pet godina tek upoznala Sergeja, ako sam dobro shvatio.
S druge strane Entoni.
Deda...
Zadnjicu sam mu pomerio umalo me nije udavio.
Gunđao je malo da joj je prerano za decu ali opet je bio presrećan.
Vuk je odmah hteo da pronađe Bruna i da ga ubije ali pošto ne želimo da ode u zatvor nismo mu to dozvolili, naravno. Leo kao Leo je odmah rešio ime za bebu, ali dečaka. Devojčicu ne priznaje i to mi je jako simpatično.
Dotakli smo se i Ree kao prvobitne teme zašto je nema. Hana je ispričala šta se desilo, a Klarina izjava me je malo žacnula.
"To je Rea ipak...Od malena kako je neko uvredi, ponizi ili osramoti samo bi se povlačila, ali to važi samo za članove porodice. Posle bi o tome razmišljala danima. Presabirala, oduzimala, dodavala i sebe kritikovala. Jako, ali jako loše podnosi loše mišljenje o njoj koje je iskazao neko njoj blizak. Tako da, Hana, ne sekiraj se. Ne krivi ona sada tebe trenutno, ona sada krivi sebe jer je dozvolila na to i da pomisliš. Proći će je za koji dan."
Bilo mi je nešto čudno.
Klara koja teši jednu ćerku, a drugu nije ni pozvala da vidi kako je.
Okej, ja razumem, Hana js u bolnici i još je trudna ali to ne umanjuje Reinu povređenost.
Mislim, šta ja znam šta se njoj po glavi vrti ali opet. Kao da kudi Reu jer je osetljiva.
"Nije Rea kriva što je takva..."
Slegnem ramenima dok gledam u Klaru koja me je zbunjeno pogledala.
"Mislim, ispričala si o njoj kao da ne treba da nas dotačinje kada se zadesi u nekom ovakom stanju. Ne znam dal' slučajno ili namerno ali jako je loše ispalo na kraju."
Iskreno kažem dok se udobnije nameštam u stolici. Tako me je presekla pogledom da sam imao osećaj kao da strelice mržnje izbacuje. Isto tako me Rea gleda. Dobro, krv nije voda.
"Ne, nisam tako mislila."
Kratko je odgovorila dok je nežno masirala Haninu ruku. Klimnuo sam glavom te izdahnuo. Džaba se reči troše.
"Ja sam mogao glavu da dam da će Rea prva da rodi."
Vuk izjavi, a mi ga iznenađeno pogledamo. Rea i deca? Zanimljivo.
"Pa jer je najstarija. Ali dok ona sačeka princa bajka se približi kraju."
Hana se nasmeje, a ja nakrivim glavu ka Klari koja me je čudno pogledala. Šta sam sada uradio?
"Rea je takvog temperamenta da me ne bi začudilo sutra da dođe već udata."
Entoni izvali, a Klara se zagrcne.
"Ne lupaj."
Opomene ga, a on slegne ramenima. Jao pa to bi karambol nastao garantujem. Rea, udata preko noći, Klara udavila zeta u najavi. Taj bih film gledao.
"Šta Rea iz inata može, to niko ne može."
Vuk se složi sa ocem, a Klara krene da odmahuje glavom.
"Jednom će mi njene ideje doći glave."
Progunđa te izazove osmeh kod većine.
Ja se samo bojim, kada je Rea u pitanju, da s nekom njenom ludom idejom ne dođe sama sebi glave.
Šta ona iz reči u delo sprovede, to neko ne ume ni da zamisli.