Završna reč

43

Rea
Rossi

"Bruno, spusti pištolj."
Podigla sam obe ruke iznad glave dok sam pokušavala da budem pribrana. Doktorka koja je sedela ispred Haninih nogu bila je prestravljena. Ruke su joj se tresle. Svima su.
Ruku sam probacila iza leđa držeći Dominika na rastojanju.
"Ti si slepac sa kojim me je varala?"
Brunove zenice su se raširile dok je cev pištolja preusmeravao na Dominika. Stala sam ispred njega, pokušavajući njegovo telo da zaštitim svojim, troduplo manjim.
"Molim te, smiri se i spusti pištolj. Sve na miran način može da se reši."
Ja kao glas razuma. Ovo da se zabeleži.
"Nije te varala."
Dominik je procedio kroz zube, a ja sam ga ne gledajući stegla za majicu poručivajući mu da ćuti.
"Jebeno nosi tvoje dete!"
Viknuo je i ja sam se stresla. U tom momentu su na vrata ušla tri policajca sa pištoljemima. Bruno je odmah zgrabio nesrećnu doktorku prislanjajući joj cev na čelo.
"Pomerite li se i korak, ubiću je."
Pretio je bez trunke straha. Hana je bila izbezumljena dok je ronila suze. Ovo će neko morati detaljno, kasnije, da mi objasni.
"Spusti pištolj i izaći ćeš živ odavde."
Šta je bre ovim ljudima? Gde je ko video da se preti ludom liku koji je u stanju da ubije nekoga?
"Beba ništa nije kriva."
Pokušala sam da spasem situaciju, ali ne ide mi.
"U pravu si, advokatice."
Bruno je preusmerio svoj pogled na mene, zlobno me posmatrajući.
"Nije dete krivo što mu je majka kurva, zar ne?"
O, ovo nije izgovorio zar ne? Nije uvredio moju sestru?
"Slušaj me ti!"
Dominik je krenuo ka njemu, a ja sam vrisnula brzo ga hvatajući. Al' džaba. Završila sam na podu.
"Zaustavite ga!"
Viknula sam te su policajci uhvatili Dominika dok je Bruno vodio doktorku do Hane te je tu spustio. Uperio je pištolj u obe, a meni su se noge odsekle.
"Pojačanje je na putu. Stižu da ga vrate u zatvor."
Jedan od policajaca mi šapuće dok mi pomaže da ustanem.
"Ovo moramo što pre da završimo."
Tiho sam rekla te sam se dosetila sjajne ideje.
"Bruno."
Pozvala sam ga dok sam duboko udisala hvatajući policajca za mišicu.
"Imaš poslednje reči, advokatice? Izvoli. Ispovedi se."
Zlobno se nasmejao, a ja sam podigla obrve dok sam se kolebala.
"Da li bi mogao samo prozor da otvoriš? Ništa drugo, zaista. Muka mi je, previše je zagušljivo."
Progutala sam knedlu dok sam ga molećivo gledala. Brzo je uhvatio doktorku za ruku te ju je privio uza sebe ne izostavljajući pištolj koji joj je ovoga puta stavio na vrat kod glavne arterije.
"Ni makac."
Zapretio je te je otišao do prozora i širom ga otvorio. Džaba ti pištolj kad si glup kao tocilo.
U toj sekundi sam stegnula ruku policajca davajući mu znak da se povuče.
Dva policajca su izašla iz sobe dok je treći ostao u pripravnosti. Makar oni imaju i gram mozga.
Bruno ima jednu vijugu više od kokoške kako ne bi kljucao i vršio nuždu gde stigne.
"O, broj se smanjuje. Najjači ostaju."
Smeškao se dok je mislio da pobeđuje. Ali za samo par minuta, kuršlus će biti gotov, a on će na robiju ne zvala se ja Rea.
"A da se nagodimo nekako? Ja tebi učinim nešto, a ti pustiš Hanu?"
Moram da odugovlačim, ne sme da padne krv dok mi se plan ne ostvari.
"Ne želim nazad u zatvor. Oslobodi me krivice i sestra će ti preživeti."
Olako je rekao, a ja sam zastala na trenutak.
"U redu. Oslobodi je, a ja ću..."
Nisam stigla da završim jer je moj plan uspeo. Specijalac je uskočio kroz prozor oborivši Bruna na pod. Pištolj mu je ispao iz ruke, te je jedan od policajaca pohitao ka njemu smeštajući ga u svoju fotrolu.
"A ja ću te poslati tamo odakle si došao. Vodite ga."
Mirno sam rekla dok sam mu se cinično smejala.
"Nikada, ali nikada, se ne usuđuj da podigneš glas, kamoli ruku ili ne daj Bože pištolj na moju sestru. To će ti biti poslednje što ćeš uraditi, u ovo ti se kunem."
Zaobišla sam ga te sam brzo ptrčala Hani koja se gubila.
"Platićeš mi za ovo, advokatice. Svi ćete mi vi platiti."
Vikao je dok su ga izvodili, a ja se nisam obazirala. Grlila sam Hanu mazeći je po kosi.
"Ustani odatle."
Odvojila sam se od nje dok sam gledala u doktorku kako se i dalje tresla.
"Je l' Vam treba neki sedativ?"
Upitala sam je, a ona je samo odmahnula glavom istrčavajući iz sobe. Zanimljivo.
Okrenula sam se ka Hani koja je jako stezala Dominikovu ruku.
Vreme je za objašnjenja.
"Šta se ovde prokleto desilo?"
Iznervirano sam upitala dok prste provlačila kroz kosu.
"Vas dvoje? Beba? Ovaj ludak? Želim objašnjenje pod hitno jer sam na ivici živaca."
Mahala sam rukama dok sam ih ozbiljno gledala. Šta mi se sve mutilo iza leđa?
"Hana...Šta si mi sve prećutala?"
Bes i povređenost su mi kiptali iz očiju dok sam se jedva suzdržavala da se ne srušim na stolicu.
"Rea..."
Hana je započela kada se uspravila u sedeći položaj, a ja sam izdahnula dok sam preusmeravala svoj pogled na moje prste.
"Hana i ja nismo u vezi."
Dominikova izjava me natera cinično da se nasmejem dok mi krv ključa.
"Ali ste bebu napravili pogledima."
Ironično se nasmejem dok sedam na stolicu i prekrštam noge.
"Nikada ništa protiv vaše veze ne bih imala. Ja sam prva koja je i inicirala da budete zajedno jer ste mi preslatki. Sada samo ne znam zašto se sve ovo krilo od mene? Jesam li vam kroz neki gest odala da vas ne želim zajedno?"
Jako sam iznervirana. Ono što najviše mrzim, najviše me povređuje. Laž, laž i laž su oko mene.
"Spavali smo dva-tri puta, ali nikada nismo razmišljali o vezi."
Hana izjavi, a ja je pogledam.
"I zato si mi dopustila da verujem da je jedna narkomančina i kriminalčina otac mog sestrića ili sestričine? Kakva je to samoživost Hana?"
Ustala sam iznervirano te je i ona sledila moj primer.
"Htela sam da ti kažem. Htela sam svima da vam kažem al' nisam znala kako biste prihvatili činjenicu da je Dominikovo."
U šoku sam je pogledala dok je ona izgledala mrtva ozbiljna.
"Pa verovatno bolje nego što smo podneli da je kriminalac otac. Zaboga Hana ponašaš se kao nerazumno derište!"
Viknula sam na nju, a ona mi je brzo prišla te me uhvatila za ruke.
"Izvini molim te. Nisam imala nameru da te povredim."
Sa suzama u očima me je gledala dok sam ja odmahivala glavom.
"Zašto si završila prebijena? Želim istinu, napokon."
Progutala sam knedlu u grlu dok sam se odmačinjala od nje.
"Rekla sam mu da želim da raskinemo. Da nosim tuđe dete i da ga nisam prevarila jer smo relativno bili kratko u vezi. I ostalo znaš."
Slegnula je ramenima dok je izdisala. Pogledala sam u Dominika koji me je posmatrao kao neki ratnik.
"A ti...Da se ovo nije desilo, do kada bi mi taio? Postaćeš otac, pobogu. Nisi imao nameru sestri to da kažeš?"
Ne znam ko me više trenutno povređuje. Dal sestra koja je trudna, a otac nije prvobitni mamlaz. Ili brat, koji je otac deteta moje sestre. I osoba koja nije planirala da tu radosnu vest podeli sa mnom.
"Nisam želeo da idem protiv Hanine volje."
Izjavio je, a ja sam se ponovo, po ko zna koji put samo nasmešila.
"Lepo. Hvala vam što ste mi rekli."
Zaobiđem Hanu te se ni ne zaustavljajući pored Dominika uputim ka vratima.
"Rea, stani."
Dominik me hvata za ruku baš u trenutku kada neka devojka otvori vrata.
"O izvinite."
Ljupko mi se nasmeši, a ja klimnem glavom.
"Dominiče."
Obradovala mu se kao ne znam ni ja kome.
"Svuda te tražim."
Ušla je u sobu, a ja sam ih u neverici gledala.
"Adriana."
Zagrlio ju je kada je ona obavila ruke oko njega. Pogledala sam prvo u Hanu, kojoj ništa nije bilo jasno, pa potom u Dominika koji je izgledao kao da je duha video.
"Imam divne vesti."
Podigla je glavu s njegovih grudi te ga pogledala s iskricama u očima.
"Znam. Rano je i relativno smo mladi..."
Započela je, a ja sam se uhvatila za kvaku vrata pridržavajući se da ne padnem. Naslućivala sam dalji ishod. Ja ću postati dva puta tetka, a moj dragi brat će biti u dvostrukim govnima. Ovaj, postaće otac dvema bebama.
"Ali, potvrdili su mi. Trudna sam."
Ah! Šta rekoh? Hana i ja smo ga u isto vreme pogledale dok je on vidno gutao ogromnu knedlu. I ja bih brate, i ja bih.
Zagrlio ju je te je meni preko rameni poručivao da će mi sve objasniti, a ja sam nemo pokazivala na Hanu, koja mi je prišla hvatajući me pod ruku.
"Ko si sad pa ti?"
Izletelo mi je dok sam lagano stezala sestrinu ruku.
"Izvinite što sam nepristojna. Zdravo, ja sam Adriana, Dominikova devojka."
Slatko mi se nasmešila, a ja sam ispružila ruku ka njoj i ja se uljudno prestavljajući.
"Drago mi je. Rea, Dominikova sestra."
Klimne glavom te pusti moju ruku ispružajući je ka Hani.
"Adriana."
Taj širok osmeh je budio veću žaoku u Hani i u to sam mogla da se kladim.
"Hana."
Kratko su se predstavile jedna drugoj.
"O ovome ćemo kasnije. Hana idemo sada da posetimo Relju."
Kažem te klimanjem glavom pozdravim Adrianu te samo izađem iz sobe.
"Ne, cirkus nije ono gde se životinje blamiraju, moj život je cirkus."
Hana izjavi, a ja je samo pogledam.
"Nemaš prava da se žališ na Adrianu. Ti i Dominik niste u vezi, sećaš se?"
I dalje sam iznervirana zbog svega, ali sam i realna.
"Nisam ni nameravala. Kao što ni ne nameravam da kažem ikome da je beba Dominikova. Jer ne planiram drugoj da uništim pravo na porodicu."
Iznenađeno sam je pogledala dok mi se milina slivala niz telo.
"Ko je to učio od najboljih?"
Upitam je dok obavijam ruku oko njenih ramena.
"Vredi te nekada poslušati."
Nasmeši mi se te zajedno produžimo ka Reljinoj sobi.
Neću dozvoliti da ni jedan moj sestrić ili sestričina odrasta bez oba roditelja. A kako ću to da izvedem? Verujte mi, ni sama nemam pojma.