Završna reč

62

Rea
Rossi

- dan kasnije -

Sedim u kolima na parkingu ispred Reljine zgrade držeći verenički prsten između oba palca i kažiprsta.
Kako nešto ovako lepo može ovoliko da me boli?
I dalje mi u glavi bukti onaj prasak stakla i jedno "Čestitam". Kao da je svaki onaj komadić bio rešen dodatno da me isecka. Ja nisam uspela da se zahvalim, Kristofer jeste. Ja sam od sinoć, zapravo, u stanju šoka.
Moji su sve ovo znali. On je ladno sve isplanirao sa njima. Znali su da ću biti zaprošena. Svi su znali sem mene! Dobro i Relje...Valjda? Ali, da je znao ne bi onako odreagovao. Ne bi skrcao jebenu čašu u ruci!
Ne znam kako je to drugima izgledalo ali meni je bilo bizarno. Bukvalno mu je krv kapljala sa ruke dok se trudio da drži lažan smešak na licu dok je išao do kupatila.
Ja ovo sebi nisam smela da dopustim. Ja sebe u ovaj položaj nisam smela da dovedem.
Ne mogu da volim jednog, a za drugog da se udam! Šta je meni? Zašto sam mutava i blentava?
"Uh!"
Izdahnula sam te sam spustila prsten u kasetu.
Vreme je da vidim u kom pravcu će moj život da se nastavi. Idem da saznam da li će mi Relja uopšte otvoriti vrata.
Učinilo mi se kao da sam za minut stigla.
Kao da sam doletela, a želela sam da puzim.
"Rea?"
Zbunjeno me je pogledao kada je otvorio vrata, a onda je odmah skenirao moje ruke.
"Skinula sam ga."
Malo tužnjikavo kažem dok mu pokazujem ruke.
"Otkud ti?"
Nije ništa rekao za prsten.
"I ko je umro?"
Skenira me, a ja se balgo nasmešim. Nosila sam crnu trenerku, crnu duksericu i crne čizme.
"Došla sam da porazgovaramo, ako si slobodan naravno."
Šta je meni? Kao da ga prvi put u životu vidim.
Ili me samo griža savest ubija.
"Gde je Kristofer?"
Podigao je obrvu dok se sklanjao u stranu pustajući me da uđem.
"U svom stanu."
Slegnem ramenima te samo produžim do dnevnog boravka.
"O čemu želiš da razgovaramo?"
Upitao me je sedajući naspram mene.
"O čemu ne?"
Osmehnula sam se, a do osmeha mi ni najmanje nije bilo.
"Mislim da smo prošli put rekli sve."
Sada je on slegnuo ramenima.
"Zašto?"
Tiho sam ga pitala.
"Molim?"
Zbunio se.
"Zašto si mi dopustio da pristanem?"
Pogledala sam ga pogubljeno, a on je izdahnuo naslanjajući se laktovima na kolena baš kao što sam i ja bila naslonjena.
"Rekao sam ti to već."
"Ali...Nisi trebao."
Naprosto sam samo izdahnula prekrivajući rukama lice.
"Budi srećna Rea. Jedan po jedan san ti se ostvaruje. Sve ide ka boljem."
"Ja sam ti rekla da sam se odrekla svega zbog tebe!"
Tužno sam ga pogledala podižući obrve.
"Ovo što sam doživela sa tobom u ovih sedam meseci sa njim nisam za sve ove godine veze."
Iskreno sam rekla.
"Sa mnom nemaš budućnost kakvu želiš."
"Želim tebe, ne budućnost."
Jednostavno sam rekla.
"Sada je kasno."
"Samo da si odmahnuo glavom juče, sve bi bilo drugačije. Ali ja sam kao hipnotisana slušala tebe umesto sebe i sve zajebala."
Besno sam se udarila u glavu šakom, a on je brzo ustao sa fotelje u kojoj je sedeo.
"Ne udaraj se."
Seo je pored mene sklanjajući mi ruke sa lica.
"Ja sam glupača Relja."
Žalila sam se.
"Sve sam uništila. I sebe i tebe i sve oko sebe."
"Nisi."
Rekao je tiho uvlačeći me u svoj zagrljaj.
Ovo je moj mir! On je moj mir.
"Rekla sam DA drugom muškarcu, pa prokleta da sam ako sam normalna!"
"Sve se dešava s razlogom."
"Kako si tako prokleto smiren?"
U neverici sam ga pogledala.
"Jer sam znao da će kad tad ovaj dan doći. Spremao sam se od kada sam upoznao Kristofera."
Kada mi je preko lica prešlo nešto hrapavo namrštila sam se.
"Bože! Tvoja ruka."
Bila je u zavoju.
"Male posekotine."
Izdahnuo je kroz osmeh.
"Trebao si mene da gađaš, nisi trebao sebe da povrediš."
Savila sam glavu te sam ga lagano poljubila u ruku između zavoja.
"Ne lupaj molim te."
"Jesi li znao za Kristoferov plan?"
Naprosto sam morala da znam.
"Ne! Naravno da nisam. Odakle ti to?"
Iznenađeno me je upitao.
"Svi su znali. Mislila sam da su i tebi rekli."
Slegnula sam ramenima snuždeno.
"Meni naša porodica o tebi ne priča ništa."
Smoreno se nasmešio.
"Mama baš nije za tebe kao za mog dečka."
Morala sam ovo da mu kažem.
"Primetio sam to. Juče me je tako pogledala da sam mislio da će meni flašu o glavu razbiti."
Nasmejao se malo jače i živahnije.
"Ne znam samo zašto."
"Zar je i bitno sad?"
"Jeste."
Potvrdila sam brzo i glasno.
"Relja ti ćeš uvek ostati neko moj. Više od brata, al' manje od dečka, kada se udam. Ti i ja imamo priču i to niko ne može da promeni. A to ko šta misli o nama ili predpostavlja je bitno jer nikad se ne zna."
Pomazila sam ga po bradi gledajući ga pravo u oči.
"Nemoj ništa nepromišljeno da izvedeš."
Nasmešio mi se spustajući ruku na moju bradu.
"Šta će biti sa nama sada?"
Tužno sam pitala, a on je izdahnuo.
"Ja sam ti rekao."
Ponovio je rečenicu od malopre.
"Ja ne želim ovde da bude kraj."
Iskreno sam rekla.
"Al' to je najispravnije."
Dobijam utisak da želi da me se otarasi.
"Zar u ljubavi ima ispravnosti?"
"Njegova si, zvanično."
Nežno je prešao kažiprstom i palcem preko mog domalog prsta na kom je do malopre stajo prsten.
"Tvoja sam."
"Verena si za drugog."
"Ali moje srce je tvoje."
"Rea, ne želiš ovo..."
"Šta?"
Zatreptala sam trudeći se da ne zaplačem.
"Ti nisi osoba koja vara."
Na ovo sam se cinično nasmejala.
"Ovo je ironično zar ne?"
"Ne."
Brzo je odgovorio.
"Ja...Ne želim da bude ovde kraj."
Tužno sam rekla.
"Ni ja."
Odmahnuo je glavom.
"Šta onda izvodimo?"
Izdahnula sam.
"Kada je svadba?"
Upitao me je, a ja sam slegnula ramenima.
"Za manje od godinu sigurno neće biti."
To mogu glavu da dam.
"Ja jedino što mogu da ponudim je da te delim do dve sedmice pred venčanje."
Ovo mi je izazvalo osmehčinu na licu i to neviđenu.
"Zaista?!"
Kao da mi je rekao 'Kupio sam ti sve štikle koje želiš!'
"Da."
Klimnuo je glavom.
"Bože hvala ti!"
Kroz osmeh sam rekla bacajući mu se u naručje.
"Relja, drago mi je."
Našalio se te me je zagrlio toliko snažno i prelepo da sam se istopila.
"Varalice moja."
Poljubio me je u vrat, a ja sam se zakikotala.
"Ja samo ne mogu da ti odolim."
Spustila sam usne na njegove dok je on stavljao ruke na moj struk palčevima mi krzajući stomak.
"Eh...Da je bar ona tu, ništa se od ovoga ne bi desilo."
Tiho sam rekla na njegovim usnama.
"Nemoj...Samo, pusti da prođe."
Prošaputao je, a ja sam izdahnula.
Obavila sam ruke oko njegovog vrata naslanjajući glavu na njegovo rame i gledajući u prelep zalazak sunca iza nas.
• • • •
Opet sedim u kolima.
Ali ovaj put u rukama držim telefon i tresem se kao prut.
Moj život mene mrzi. I mogu glavu da dam da su se sve loše sile urotile protiv mene jer im je naprosto dosadno.
Želudac mi igra, a srce tuče sto na sat dok gledam moj i Reljin, ni manje ni više, seks snimak koji sam dobila s nepoznatog broja.
Ovo smo mi, to je sigurno.
Ovo nije montaža.
Ovo je stvarno, jezivo i zastrašujuće.
Poruka koja je stigla ispod videa, sklonila je moje misli 'Ko bi to mogao da bude?' u stranu:
"Do Nove godine advokatice ili ovo leti dalje."
Liame, proklet da si!