Završna reč

9

Definitno, moj život će se svesti na to da će glavna rečenica mog vokabulara postati "Nisam ni mislila". Ali zaista je tako.

Nisam ni mislila da će moji zavoji neopaženo proći pored moje majke. Ali nisam ni zamišljala da se prema meni ponaša kao prema osobi kojoj su utrobu izvadili.

Evo, već pet sati ležim, odmaram i gledam u plafon. Jedina dobra stvar je što sam u svom krevetu dok drugi obigravaju oko mene.

"Je l ti glava u stanju da gleda film?"

Luci proviri na vrata moje sobe, a ja se nasmešim pa se pomerim u stranu kako bih mu napravila malo mesta.

"Jeste, upadaj."

Kažem mu, a on uđe sa dve činije kokica u sobu zatvarajući nežno nogom vrata. Jednu da meni, jednu ostavi za sebe.

"Šta želiš da gledamo?"

Upitam ga, a on slegne ramenima.

"Suicide squad. Nikako da se nakanim da ga pogledam."

Udobno se smesti, a ja upalim televizor te krene da pretražim film na google. Kada ga nađem i uključim smestim se u Lucijanov zagrljaj te tako ostanem tokom celog filma.

"Harley me ponekad mnogo podseća na tebe."

Luci prokomentariše dok gledamo kako Harley kroz osmeh spusta sve oko sebe.

"Da sam bar borbena kao ona."

Izdahnem, a on se okrene blago prema meni.

"Ti si veoma hrabra, a ja sam jako ponosan. Da sam bio tamo razbio bih mu vilicu."

Kaže stegnutih zuba, a ja se toplo osmehnem.

"Znam i hvala ti."

Jednu ruku prebacim preko njegovog struka te tako nastavimo da gledamo.

"Zamisli da te je ubio. Pa ja ne znam šta bih bez tebe radio."

Snuždeno kaže, a ja ga potapšem po stomaku.

"Uživao bi Luci, eto šta bi."

Našalim se, a on me blago udari u rame.

"Ja bih tačno treći svetski rat pokrenuo."

"Prvo me dostojanstveno sahrani."

Opet kroz osmeh kažem, a on se ljutne.

"Ne spominji sahrane."

"Ne, samo, moj posao nije baš za zezanciju. Jednom će me neko možda zaista ubiti. Al' da znaš, želim sahranu dostojnu jedne zvezdetine."

Umorno kažem, a on prošišti vazduh kroz nos.

"Ne ideš ti na bojno polje nego u sudnicu i ne mrači me ovuda."

Ljutne se, a ja se samo osmehnem te namiru nastavim da gledam film.

••••

Ponovo.
Pištolj ispred mog nosa.
Njegov lik.
Davi me, guši me i preti mi.

"Ubiću te kujo!"

Drekne na mene u trenutku kada mi glavu jako udari o zid, a ja osetim toplu krv kako mi se sliva niz vrat.

"Pusti me molim te!"

Plačem dok mi cevkom pištolja gura adamovu jabučicu sve jače i jače dok mu se oči crvene.

"Želiš da me smestiš u zatvor, zato ću ja tebe ispod zemlje."

Govori te me obara na pod dok mi udara toliko jak šamar da sam imala osećaj da mi je pomerio nos.

"Ne želim! Samo me pusti!"