Završna reč

81

Pisac

- dan kasnije -

Ono što nikako ne želiš da ti se desi posle burne noći gde si zaspao pred zoru, jeste da te zvono na vratima probudi kada ti se najviše spava.
Rea se promeškoljila te je prekrila glavu jastukom al' Relja nije bio te sreće da izbegne tok iznenadnog gosta.
Otvorio je oči poprilično iznerviran ali taj bes je odmah splasnuo čim je ugledao Reu na drugoj strani kreveta. Prisetivši se prelepe noći koja je bila iza njih, naprosto nije bilo mesta za negativnu energiju. Nagnuo se te ju je poljubio u gola leđa, koja su bila otkrivena, te je ustao da vidi ko ih to uznemirava.
Zvono na vratima nije prestalo da se oglašava te je Relja morao da ubrza korak kako se Rea ne bi probudila.
"Hana?"
Zbunjeno je progovorio kada je otvorio vrata.
"Zadaviću vas! Ne javljate mi se na telefon!"
Ciknula je na njega vidno odavno razbuđena. To je tako kad imaš malo dete. Navikneš organizam i da ne spavaš.
"Spavali smo. Šta se dešava?"
Rukom je prekrio usta dok je zevao.
"Zaista me nećeš pozvati unutra?"
Nakrivila je glavu te se odmah nasmejala i dodala.
"Dobro šalim se, zaista ne bih da svedočim lomu koji ste napravili u brzini."
Namignula mu je.
"Nego, mama i tata su rešili da naprave porodično okupljanje i da proslave vašu veridbu. E sada, zašto sam ja došla. Pa došla sam jer su zamalo oni došli. Tako da, bolje ja da vas zateknem kako god nego oni da vas ispretresaju od ranog jutra. I da, okupljanje je za manje od jedan sat."
Zatreptala je, a Relja se uspravio vidno dobro sada razbuđen.
"Za jedan sat? Rea i dalje spava!"
Iznenađeno je rekao.
"Pa jer je dva sata posle podne! Kada ste pobogu to zaspali?"
"Relja?"
U isto vreme se očuo i Rein pospani glas te su oboje pogledali ka hodniku.
"Hana je došla."
Relja je doviknuo i dalje se ne pomerivši s mesta.
"Gde ste bre?"
Nervozno je prošištala jer nije mogla da ih nađe.
"Kod ulaznih vrata smo. Ne pusta me unutra, je l vidiš kako je negostoprimljiv?"
Hana je progovorila u svom stilu premeštajući se s noge na nogu. U tom momentu se pojavila i Rea sva raščupana, pospana i u Reljinoj majici.
"Pa mi posle reci da se čuvaš za brak..."
Hana je tiho progovorila smeškajući se.
"Dobro jutro?"
Zbunjeno je progovorila te im je prišla. Relja se nagnuo te ju je poljubio, a Hana se suzdržavala da ne prevrne očima.
"Teško ću se ja na ovo navići."
Prokomentarisala je dok ih je gledala kako zagrljeni stoje ispred nje.
"Zašto si došla ovako rano?"
Rea ju je upitala trljajući oči.
"Mama i tata prave porodično okupljanje za jedan sat."
Odgovorila joj je.
"Za jedan sat?"
Mehanički se odmah razbudila al su joj oči i dalje išle u iks.
"Da, a sada idem. Obavezno morate da dođete jer je to ipak proslava vaše veridbe. Vidimo se."
Otišla je kao što je i došla, iznenadno.
Rea i Relja su ostali da se zbunjeno zgledaju na pragu par trenutaka te su ušli u stan.
"Rano je."
Rea je zakukala dok se gegala ka dnevnom boravku.
"Zašto nam ne dopuste makar jedan dan da provedemo bez njih?"
Gunđala je dok je zabijala glavu u jastuk.
"To se i ja pitam."
Relja je promrmljao dok se naginjao ka njoj te joj otisnuo poljubac na dno leđa.
••••
"Ja i dalje ne verujem da si me verio."
Na putu ka kući Moorovih Rea se divila prstenu i isčuđavala Reljinoj nagloj odluci.
"Valjda ćeš jednom poverovati."
Nasmejao se te joj je stegnuo butinu rukom.
"Ali kako odjednom? Ja sam i dalje u šoku."
"Kada sam te video na vratima, ono veče, naslutio sam šta se desilo i tada sam sebi rekao da ću te oženiti makar svet goreo."
Nevin ugriz donje usne u Relji je probudio erupciju. Šta je ta devojka budila u njemu niko nije mogao da opiše, pa ni ja.
"Nije svet ali zato Amazonija, Australija, Grčka, Turska...Malo su gorele ljubavi. Da li je to zbog tvoje odluke?"
Pitala ga je trenutak pre nego što su prošli kroz kapiju velikog porodičnog doma.
"Verujem da jeste."
Čarobno joj se nasmešio te ona nije uspela da odoli, a da ga ne poljubi.
"Bože koliko volim tvoj osmeh."
Iskreno je rekla dok se na milimetar odvajala od njega.
"Samo njega?"
Provocirao ju je dok joj je stavljao ruku na goli struk jer joj se majica podigla.
"I ruke."
Sklopila je oči uživajući u njegovom dodiru.
"Pale u meni sto uzbuna."
Blago je otvorila usta, držeći oči zatvorene, kada joj je nestašno rukom prešao po stomaku.
"Još?"
Tiho joj je progovorio pored uha gubeći i on iz svesti gde se nalaze.
"Oči."
Naglo je rekla otvorivši svoje kada ju je obuhvatio oko dojke.
"Još?"
Sreća njihova te su im roditelji bili previše zauzeti sređivanjem dvorišta s druge strane kuće da nisu ni primetili da im se ovo dvoje umalo poj...Spojiše na parkingu, tu, tik pored njih.
"Usne. Ali najviše kada su nevaljale."
Tiho je prostenjala te su oboje u isto vreme otkopčali pojaseve, a Rea je brzinom vetra prešla u njegovo krilo.
"Još?"
Oboje su sada teže disali ali nisu prekidali ovu igru.
"Kosu."
Nežno mu je rukama prešla kroz kosu dok je on svoje lice naslanjao na njene grudi.
"Volim da je čupam, a kasnije mazim."
Zabacila je glavu unazad kada ju je preko majice i brusa ujeo za krutu bradavicu.
Klaro, Entoni, gde ste da svedočite ovom seksu na suvo?
"Još?"
Stegnuvši je za struk pribio ju je uz svoju poprilično veliku izbočinu i nestašno se očešao uz nju.
"Volim tebe."
Zarežala je te ga je ujela za ušnu resicu.
"Kada si u meni."
Dodala je na pola daha dok se pomerala u njegovom krilu.
Verujem, da su i primetili da ih neko gleda da ne bi obustavili ovo. Oboje su bili previše napaljeni i zaljubljeni da bi ih oblio sram.
"Dosta."
Prorežao je te je otvorio vrata. Uhvatio ju je za butine nateravši je da ostane obmotana oko njegovog struka te je bez predomišljanja kao furija uleteo u kuću.
Ni da pokuca, verujete li.
Ma ni da proveri ima li koga.
Ni ćao ni zdravo.
Već pravac sprat i Reina devojačka soba, koja bajduvej gleda na dvorište gde se cela skoro familija okupila. Divno, zar ne? Horor film uživo. Ovaj...Romantični.
Al ne znam samo ko je luđi.
Relja koji nepromišljeno ovo radi ili Rea koja je svesna šta on radi i ne zaustavlja ga.
Ma nije je kako treba ni spustio na krevet već se strovalio zajedno sa njom dok je ona uzdisala.
Da napomenem, bio je svestan toliko da je zaključao vrata.
Pa...Ovo je kao seks preko radija. Ima ton, nema sliku.
"Relja, ne možemo ovde."
Kroz izdah je progovorila ali je ipak nastavljala da ga skida.
"Ili ovde ili se vraćamo u stan. Ja ne mogu sa ovom izbočinom u javnost."
Bio je ozbiljan dok joj je pustošio grudi.
"Ah..."
Prostenjala je kada joj je prstima prešao preko vlažnih gaćica.
"Voliš moje ruke, tako si rekla?"
Provokativno ju je upitao dok joj je uvrtao bradavicu.
"Da."
Stenjala je.
"I moje usne?"
Ugrizao ju je preko gaćica, a ona je proskičala.
"Moraćeš da budeš tiša ako nameravaš da nastavimo."
Ozbiljno je rekao, a ona je stavila jastuk u usta.
Njegove usne su zaista bile nevaljale. Uzduž u popreko su joj premetrile njen intimni deo dok se Rea borila sa zverskim kricima koje je gušila u jastuku.
"Želim te u sebi odmah."
Uhvatila ga je za lice te ga je pogubljeno pogledala. Nije časio ni časa već se brzo javio na dužnost.
Čim je ušao u nju postao je krivac za duboko stenjanje koje se prolomilo slučajno sobom.
"Rea."
Opomenuo ju je, a njene oči su poletele unazad.
Iako je Relja bio jedini sa kime je spavala, smatrala je da mu nema ravnog u krevetu. Ne samo da pomeri sav nameštaj, već pomeri i nju tačno i sklisko preko ivice najvećih orgazama.
"Jače."
Zaječala je kada je osetila da je pri kraju.
Nagnuo se, prekrio joj je usta svojima te je krenuo kao mašina da se zakucava u nju. Psovke, uzdisaje, režanje, dahtanje i stenjanje su jedno drugome gutali dok su oboje svršavali poput divljih zveri.
"Moram da se istuširam."
Dok je dolazila do daha progovorila je, a on se nasmejao.
"Zašto? Volim kada mirišeš na mene."
Izašao je iz nje te se strovalio na jastuke pored.
"Jer mi niz butine curi tvoja sperma."
Nasmešila mu se dok mu je ruku spustala između svojih butina.
"Moja."
Progutavši knedlu u grlu to je rekao te je ušao jednim prstom u nju.
"Zaista moram da se istuširam."
Progovorila je dok se izvijala i ponovo sklapala oči.
"Možemo li da idemo kući?"
Duboko je disao dok je s mukom izvlačio prste iz nje.
"Vrlo rado, al ne možemo. Al zato, večeras..."
Uzdahnula je te se uspravila.
"Spremi se da ne hodaš narednih par dana."
Otisnuo joj je poljubac na vrat te je ustao sa kreveta.
Kako se okrenuo ka prozoru tako je raširio oči shvativši da se ispod, u dvorištu, nalaze gosti, a da im je on na izvol'te.
"Šta ti bi?"
Rea ga je zbunjeno pitala kada se povukao u ćošak odakle se ne vidi s prozora.
"Ispod ti je rodbina."
Odgovorio ju je te je i ona raširila oči te se sklonila.
"Brzo se vraćam."
Rekla je te je onako gologuza izletela iz sobe pravac u kupatilo.
E što bi bila fora da je naletela na nekoga, pa da se slatko ismejemo.
••••
Verovali vi meni ili ne ali Rea i Relja su totalno neopaženo izašli iz kuće i pretvarali se da se ništa nije dogodilo par minuta ranije.
Moram priznati, Rea je malo teže hodala ali se vadila na stravično teške personalne treninge u teretani.
"Gde je moje jagnje?"
Rea je ljubila Filia dok joj se on kikotao u naručju i rukicama joj čupao kosu.
"Zaista ti prelepo stoji."
Matea je rekla dok ju je posmatrala s bebom u naručju.
"Znam, zar ne?"
Čarobno se osmehnula te je pogledala u Relju koji joj je pogledom poručivao da se strpi. Ma stampedo slonova joj je prošao stomakom. Relja želi bebu sa njom! Bebu! Zamislila je da u rukama drži malog Relju i odmah se raznežila.
"Jedva čekam da postaneš majka."
Matea je srećno rekla, a Luci se nakašljao iza nje.
"Ako dobijete sina nazovite ga Lucijano Junior."
Svečano je rekao, a Relja se zasmejao iza njega.
"Pa da mi šeta gradom i nosi pedersku zastavu?"
Da, Relja je bio protiv tih nastranih spojeva.
"Uvredio si me. Za srce si me ujeo."
Luci ga je besno pogledao, a Relja se nasmejao.
"A šta ćemo ako bude devojčica?"
Prišao je te je obgrlio Reu oko struka dok je ona slušala i neverovala šta sluša. Relja priča o njihovoj budućoj deci tako ležerno.
"Lucijana. Lusinda. Lusija. Lucija. Ima lom imena!"
"Razmislićemo."
Ubacila sam se te sam se osmehnula.
"Cenim to, a sada idem po one kiflice."
I tako ode on.
"Razmišljate o bebi, zar ne?"
I Hana nam je prišla noseći u ruci sok od breskve.
Rea je progutala knedlu te je pogledala u Relju koji joj se osmehnuo i klimnuo glavom.
"Razmišljamo."
Odgovorio je, a Rea je u sebi ciknula "RAZMIŠLJAMO!"
"Presrećna sam zbog vas."
Prišla je te ih je oboje zagrlila.
I taj dan prošao je u tom tonu. Svi su bili srećni i veseli. Šalili su se, jeli, pili i igrali.
Uveče kada su Rea i Relja došli kući nastavili su tamo gde su stali ali možda su za nijansu bili blaži. Vodili su ljubav i jedno drugom se zaklinjali na večnu ljubav. I na kraju svega, shvatili su da su svi padovi koje su doživeli ništa, naspram sreće koju sada osećaju.